Arapska liga: Od podrške Palestini, do protivljenja ratu u Iranu

2026-03-22 - 09:43

Iraqi Prime Minister Media Office/Reuters Arapska liga, organizacija arapskih država na Bliskom istoku i u Severnoj Africi, ima 22 države članice Na papiru zamišljena da jača odnose među komšijama, brani njihove interese i granice i posreduje u sporovima - u praksi često bez jasnog zajedničkog stava, više nalik na debatno društvo - tako u najkraćem stručnjaci opisuju Arapsku ligu. Ovo dobrovoljno udruženje zemalja gde je zvanični jezik arapski nastalo je u završnici Drugog svetskog rata, hiljadama kilometara dalje od borbi na evropskom tlu. Egipat, Irak, Liban, Saudijska Arabija, Sirija, Transjordan (kasnije Jordan) i Jemen su 22. marta 1945. osnovali ligu. Ona danas ima 22 člana, a u jeku najnovijih sukoba na Bliskom istoku, kada su Amerika i Izrael napale Iran, postavlja se pitanje gde je Arapska liga? Liga je nastajala u periodu kada je slabila moć kolonijalnih sila, a mnoge druge međunarodne institucije stasavale i počinjale da deluju unutar novog svetskog poretka i međunarodnog prava, kaže Imad K. Harb, istraživač Arapskog centra u Vašingtonu. Broj članica organizacije država Bliskog istoka i Severne Afrike se godinama povećavao, imaju Generalni sekretarijat koji se sastaje dva puta godišnje ili po hitnom postupku u specifičnim okolnostima. „Ciljevi se nisu toliko menjali, ali je nesaradnja postala norma. „Arapska liga je od početka bila podeljena među suprostavljenim centrima moći koji nisu bili saglasni oko zajedničkih akcija i jedna od njenih glavnih karaktestika jeste podeljenost", ukazuje Harb u pisanom odgovoru za BBC na srpskom. Države članice su se potpisivanjem pakta iz 1950. obavezale i na vojnu odbranu - da svaki vid agresije protiv bilo koje jeste akt nasilja protiv svih. Te odredbe se i nisu uvek poštovale u praksi te se dešavalo da su pojedine zemlje članice bile na suprotnim stranama sukoba. Svaka zemlja članica ima jedan glas. Za većinu stanovnika država članica, uloga lige je simbolizovana u rutinskim samitima, gde arapski lideri razmenjuju izjave koje ne menjaju ništa na terenu, ukazuje Munket Otman Aga sa Instituta za Bliski istok u Vašingtonu. „Zbog neuspeha Arapske lige da odgovori na bilo koje od gorućih pitanja u arapskom svetu poslednjih decenija, posebno u Palestini, Siriji i Jemenu, poverenje javnosti u organizaciju je na najnižem nivou od njenog osnivanja", dodaje za BBC na srpskom. Koje zemlje bi mogle da se okoriste od rata u Iranu, a koje najviše da izgube Tramp poziva na ustanak u Iranu, zanemarujući lekciju iz Iraka 1991: BBC urednik Bouen: Opasan trenutak, ali Amerika i Izrael vide priliku koja se ne sme propustiti Tri 'NE' za Izrael Po završetku Prvog svetskog rata 1918. godine nestala su četiri carstva, među kojima i Otomansko. Područje poznato kao Palestina kojim su Turci do tada vladali preuzela je Velika Britanija, jedna od pobednica Prvog svetskog rata. Naseljavale su ga jevrejska manjina i arapska većina. Međunarodna zajednica je dala Britaniji zadatak da u Palestini uspostavi „nacionalni dom" za Jevreje. Palestinski Arapi su se usprotivili smatrajući da polažu pravo na teritoriju, dok su Jevreji u toj oblasti videli pradomovinu. Tokom 1920-ih i 1930-ih sve više Jevreja je pristizalo bežeći od progona u Evropi usled Holokausta u Drugom svetskom ratu. Ujedinjene nacije (UN) su 1947. izglasale da se Palestina podeli na dve države, jevrejsku i arapsku, a Jerusalim je postao međunarodni grad. Jevrejska strana je prihvatila plan, arapska ne i Britanci su otišli. Kada je Izrael 1948. proglasio nezavisnost, vojske pet zemalja novoosnovane Arapske lige su ušle u rat. Getty Images Sudbina Palestine je jedno od retkih pitanja oko koje je gotovo uvek postojala saglasnost među članovima lige. Godine 1964. doneli su povelju naglašavajući da je „oslobođenje Palestine, sa arapskog stanovišta, nacionalna dužnost“, podstičući stvaranje Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) na čijem je čelu bio Jaser Arafat. Uprkos protivljenju Jordana, PLO je iste godine dobio status posmatrača kao predstavnik svih Palestinaca, a 12 godina kasnije postao je i punopravni član lige. Izrael je u Šestodnevnom ratu 1967. okupirao istočni Jerusalim i Zapadnu obalu, kao i veći deo sirijske Golanske visoravni, Gazu i egipatski Sinaj. Arapske vojske su poražene, a Liga je izdala Kartumsku rezoluciju, poznatu po trostrukom 'ne': „Nema mira sa Izraelom, ne priznaje se i nema pregovora sa njim". Odluka Anvara Sadata, egipatskog predsednika, da pokrene jednostrane mirovne pregovore sa Izraelom 1979. pokazala je da je u organizaciji zajedništvo prividno. Članstvo Egipta je suspendovano, a sedište lige je premešteno u Tunis. Deset godina kasnije Egipat se vratio u članstvo. Pogledajte video o razaranju u Gazi posle dvogodišnjih sukoba 'Proslavljeno debatno društvo' Članice su 2002. postigle Sporazum o Arapskoj mirovnoj inicijativi, što jeste jedna od najvažnijih zajedničkih odluka, ukazuje Harb. „Predloženo je da se Izrael povuče sa palestinskih i arapskih teritorija, gde će se uspostaviti nezavisna palestinska država, a da će ga članice lige zauzvrat priznati. „Inicijativa nije mogla da se sprovede, zbog unutrašnjih podela, izraelskog odbijanja i jake američke podrške koju je imao", ocenjuje Harb. Ali i organizacija nema mehanizam da privoli članice da se usaglase sa usvojenim rezolucijama. Profesor sa Njujorškog univerziteta Muhamed Bazi je naziva „proslavljenim debatnim društvom". Usvojene odluke se odnose samo na one države koje su glasale za njih. Izrael je u međuvremenu priznalo nekoliko država članica. Područje je 2023. postalo poprište novog rata, kada je ekstremistička grupa Hamas 7. oktobra napala Izrael, ubila 1.200 ljudi i otela 251 čoveka, a on uzvratio kopnenom ofanzivom u Pojasu Gaze. Tokom dvogodišnjeg rata ubijeno više od 72.000 ljudi, podaci su Ministarstva zdravlja koje vodi Hamas. Mnogi u Pojasu Gaze su se suočili sa glađu i potpunom nemaštinom. Primirje potpisano u oktobru 2025. nije poštovano i od tada je poginulo najmanje 600 ljudi, podaci su Hamasovog Ministarstva zdravlja. BBC Britanski vojnik na tenku u Kuvajtu 1991. Podele zbog Kuvajta 1991. U avgustu 1990, Sadam Husein, lider Iraka, jednog od osnivača Arapske lige, napao je drugu članicu - susedni Kuvajt. Najmoćnije države sveta su bile spremne da upotrebe silu i isteraju ga, a ta odlučnost se ogledala u jednoglasnoj odluci UN-a i rezoluciji Saveta bezbednosti. U oslobađanje Kuvajta pored mnogih zapadnih država, pre svega Amerike, uključile se još neke države članice lige - Saudijska Arabija i Egipat, što je organizaciju dodatno podelilo. Maroko, Katar, Bahrein, Kuvajt i UAE, Liban, Džibuti i Somalija su stale uz Saudijsku Arabiju i Egipat. Krajem februara 1991, iračka vojska se povukla iz Kuvajta, a Sadama Huseina su uhvatile američke snage 2003. posle pokretanja invazije na Irak. „Iračka invazija na Kuvajt dovela je do značajnog raskola među arapskim državama. „Predstavljala je jedna od najvećih unutrašnjih arapskih podela unutar saveta i negativno uticala na efikasnost i koherentnost lige", objašnjava Munket Otman Aga. Pogledajte video o gladi u Gazi: 'Nahranite našu decu kao što biste vašu' Protiv Gadafija i suspenzija Sirije Bliskim istokom i Severnom Afrikom 2011. su se širili masovni nemiri poznati kao Arapsko proleće. Došli su i do Libije, države kojom je do tada 42 godine suvereno vladao pukovnik Muamer el Gadafi. Ujedinjene nacije su odobrile vojnu akciju kako bi se zaštitili civili. „Većina država je podržala akciju i svrgavanje Gadafija, a iste godine su gotovo jednoglasno odlučile i o suspendovanju članstva Sirije", ukazuje politikolog Harb. Članstvo Sirije je suspendovano pošto je predsednik Bašar el Asad naredio obračun sa demonstrantima u martu 2011. Organizacija je posredovala u postizanju mirovnog sporazuma sa režimom predsednika Bašara al-Asada, okupiviši tim posmatrača za praćenje primene plana. Ali se on nije sprovodio i Siriju je vrlo brzo zahvatio građanski rat. U narednih 13 godina, živote je izgubilo više od 600.000 ljudi, interno je raseljeno šest miliona ljudi, isto toliko je pobeglo iz zemlje. Liga je 2023. popustila i ponovo primila Siriju, ukazujući da treba sprečiti posledice sirijskih sukoba. Neke države članice, poput Katara, nisu blagonaklono gledale na ovaj potez. Početkom decembra 2023, koalicija predvođena islamističkom grupom Hajat Tahrir al-Šam (HTS) slomila je Asadov režim. Ahmed al-Šara, vođa HTS-a, ranije poznat pod ratnim imenom Abu Muhamed al-Džolani, postao je predsednik Sirije. Arapska liga je na kraju priznala novu vlast u Damasku, ali saveznice Asadovog režima poput Alžira, Iraka i Libana, blokirale su odluku. Pogledajte video o Arapskom proleću Gde je tu Balkan? Arapska liga je imala dobre odnose sa Socijalističkom Federativnom Republikom Jugoslavijom (SFRJ) kroz Pokret nesvrstanih tokom Hladnog rata koji je svet podelio na pristalice kapitalističke Amerike i komunističkog Sovjetskog saveza. SFRJ je posebno sarađivala sa Egiptom, Irakom i Alžirom, ulažući u infrastrukturu, a povezivao ih je zajednički stav prema Palestini, koja je i bila jedna od članica nesvrstanih. Beograd danas održava zvanične diplomatske odnose i sa Izraelom, i sa Palestinom. Od 22 države članice Arapske lige Kosovo nije priznalo njih osam: Tunis, Alžir, Irak, Palestina, Liban, Libija, Maroko i Oman. Sirija je poslednja koja je to učinila početkom novembra 2025. Kada je Beogradu bio bliži Izrael, a kada Palestina Kako su arhitekte iz Jugoslavije gradile Afriku Sirija priznala Kosovo: Šta odluka znači za Prištinu i Beograd Pojedinačni interesi Poslednjih nedelja nad Bliskim istokom ponovo preleću dronovi i rakete. Amerika i Izrael su 28. februara 2026. napale Iran, mnogi visoki zvaničnici među kojima i ajatolah Ali Hamnei su ubijeni. Teheran je uzvratio i gađao mnoge susedne države, članice Arapske lige, gde su američke baze, kao i Izrael. „Ključni problem lige je duboka podela između zemalja direktno pogođenih iranskim regionalnim uticajem i ofanzivom poput država Zaliva, Sirije i Jordana i onih čije vlade ili dominantne političke snage održavaju bližu saradnju sa Teheranom, poput Iraka, Jemena i Libana", ocenjuje Munket Otman Aga. Najnoviji sukob, koji je počeo 28. februara, do sada je odneo najmanje 4.000 života širom Bliskog istoka. „Sve članice lige jesu protiv aktuelnog američko-izraelskog rata protiv Irana, ali samo zato što može da se odrazi na njihovu bezbednost i ekonomiju", zaključuje Imad K. Harb. BBC Pogledajte video: Masovna sahrana visokih iranskih zvaničnika BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE. Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk Nove pretnje Irana posle ubistva ministra obaveštajnih poslova, Izrael sravnio zgradu u centru Bejruta Smrt Alija Laridžanija će produbiti krizu u srcu iranskog vrha 'Izrael nas je uvukao u rat, nije bilo pretnje Irana': Ostavka šefa američke službe za borbu protiv terorizma Novi svetski poredak u kojem države mogu da budu napadnute 'čisto radi zabave' 'Odsečete jednu glavu, izraste nova': Kako su vladari Irana stvorili sistem koji ih održava na vlasti &