BASF: u Nemačkoj štedi, u Kini ulaže milijarde

2026-03-27 - 06:53

Čuju se fanfare dok rukovodstvo BASF-a i politički kadrovi iz regiona Guangdung zajedno ulaze kako bi proslavili otvaranje novog mega-postrojenja u obalnom gradu Džanđang. Sede u prvom redu na velikim, belim funkcionerskim stolicama. Ispred novog kompleksa fabrike BASF-a podignute su tribine za gledaoce i bina, na kojoj brojni predstavnici vlasti pozdravljaju veliku investiciju iz inostranstva. Nemačka ministarka privrede Katerina Rajhe takođe se obraća putem video-poruke i naglašava da je za Nemačku veoma važno da ima stabilne i predvidive ekonomske odnose sa Kinom: „Posebno u turbulentnim i nesigurnim vremenima naša saradnja ima poseban značaj.“ Ovde se vidi koliko su nemačke ključne industrije tesno povezane sa Kinom – uprkos svim debatama o prevelikoj zavisnosti od kineskog tržišta. BASF je u ovu lokaciju uložio skoro devet milijardi evra, što je najveća pojedinačna investicija u istoriji kompanije. BASF očekuje rast obrta Generalni direktor BASF-a Markus Kamit u svom govoru spominje novo poglavlje u istoriji BASF-a: „Kina je pre svega najveće hemijsko tržište na svetu i ujedno najbrže rastuće hemijsko tržište na svetu, a za nas je tokom proteklih decenija bila izuzetno uspešno tržište.“ Dodao je da novo postrojenje predstavlja lokaciju za rast i inovacije. U Kini koncern trenutno ostvaruje oko 14 procenata svog globalnog prometa. Kamit kaže da bi trebalo da taj udeo u budućnosti bude veći. On konstatuje da tržište u Kini raste i da BASF želi da učestvuje u tome. Navodi podatak da polovina svetske potražnje za hemikalijama otpada na Kinu. Poruka: budućnost je ovde. Kina je za BASF očigledno toliko važna da koncern bez pogovora sledi volju kineskih vlasti. Tako je portparol kompanije nakon ceremonije otvaranja upozorio novinare da sadržaji iz intervjua sa jednim visokim kineskim političarem ne smeju biti korišćeni. To zahteva kineska strana. Na površini od čak četiri kvadratna kilometra prostire se sada treći po veličini klaster BASF-a, posle Ludvigshafena i Antverpena. On raspolaže modernim postrojenjima i sopstvenom morskom lukom, preko koje BASF može da nabavlja sirovine sa svetskog tržišta za proizvodnju na ovoj lokaciji. Ako se izvozi, onda samo u jugoistočnu Aziju. Koncept je ovde očigledan: u Kini, pre svega za Kinu. Proizvode se, na primer, osnovne i specijalne hemikalije za automobilsku ili plastičnu industriju. I to „zeleno“: nova lokacija funkcioniše 100 procenata na obnovljivoj energiji. Na domaćem tržištu štednja Dok se u Kini grade proizvodni kapaciteti, u Nemačkoj se oni smanjuju. U gubitaškoj matičnoj fabrici u Ludvigshafenu postrojenja se zatvaraju, a na nivou celog koncerna pokrenuto je više programa štednje, uključujući i smanjenje broja zaposlenih. Kompanija pati od slabe potražnje i pada cena. U centrali u Ludvigshafenu prošle godine ukinuto je više od 1000 radnih mesta. Generalni direktor Kamit u tome ne vidi protivrečnost: „Mogu samo da kažem da je BASF koji ne investira u Kini slabiji BASF, a slabiji BASF nije dobar ni za nemačke lokacije.“ On takođe naglašava investicije u Ludvigshafenu koje imaju za cilj modernizaciju i veću održivost lokacije: „Sada imamo veliki projekat ovde, to je tačno. Ali ako se to posmatra u dužem vremenskom periodu, daleko najviše investiramo u Evropi i najviše u Ludvigshafenu." Radi se i o istraživanju i razvoju Kritičari, međutim, strahuju da BASF, nakon povlačenja iz Rusije, ponovo postaje zavisan od jedne autokratski vođene zemlje – Kine. To se odnosi i na druge nemačke kompanije. Iz ankete o poslovnoj klimi nemačke spoljne trgovinske komore prošle godine proisteklo je da više od polovine kompanija hemijske industrije planira da u naredne dve godine poveća svoje investicije u Kini. „Vidimo vrlo sličan razvoj i kod proizvođača mašina, kao i kod kompanija iz automobilske industrije, to nije nikakva tajna“, kaže Oliver Ems, direktor spoljnotrgovinske komore. „I njihovi dobavljači su, zbog pritiska troškova, primorani da se snažnije angažuju na tržištu kroz investicije.“ Pri tome se sve više radi i o istraživanju i razvoju, kako bi se u Kini podsticale inovacije i kako bi se, s obzirom na sve veću konkurenciju u Kini, ostalo konkurentno. Na primer, Folksvagen je u proteklim godinama uložio 3,5 milijardi evra u svoju lokaciju u istočnokineskom Hefeju. Cilj je da se sa tamo razvijenim električnim automobilima ponovo ostvari veći rast i pogodi ukus kineskih kupaca. Uslovi na kineskom tržištu su u međuvremenu postali teži. Kineska ekonomija se suočava sa slabom domaćom tražnjom, prekomernim kapacitetima i pritiskom na cene. U hemijskom sektoru cene su poslednjih godina znatno pale. Zbog toga i BASF sada računa sa manjim profitima nego što je proračunato 2018. godine prilikom planiranja nove lokacije u južnoj Kini. Kineska ambicija da kontroliše Tajvan I sa geopolitičke strane postoje rizici za nemačke investicije u Kini. Pekinško rukovodstvo polaže pravo na ostrvo Tajvan koje ima demokratski poredak. Konflikt oko Tajvana prekinuo bi jednu od najvažnijih globalnih pomorskih ruta i imao bi ogromne posledice po svetsku ekonomiju. Jirgen Mates, stručnjak za inostranstvo iz Instituta nemačke privrede u Kelnu, kaže: „Ukoliko bi Kina pokrenula invaziju Tajvana i tako dođe do većih sukoba i scenarija sa sankcijama, onda se postavlja pitanje šta bi se desilo. Da li bi poslovanje možglo da se nastavi ili bi, u najgorem slučaju, proizvodni kapaciteti koji se sada izgrađuju mogli na kraju biti nacionalizovani i izgubljeni?“ Međutim, to su odluke koje na kraju moraju da donesu akcionari, vlasnici i poverioci nemačkih kompanija, pa tako i BASF-a – da li žele da ulaze u takve rizike. Za Markusa Kamita procena rizika je jasna. „Zamislite kako bi BASF izgledao bez kineskog tržišta, koje čini polovinu svetskog tržišta“, kaže direktor BASF-a. „Odvajanje od Kine ili odustajanje od kineskog tržišta je, po mom mišljenju, mnogo veći rizik.“