Da li će gradilišta u Nemačkoj ovog proleća preplaviti bageri?

2026-03-04 - 08:17

Reč „bager“ često se pominje u Bundestagu. Posebno kada se radi o budžetskim debatama, gotovo i da nema govora u kojem poslanici vladajuće koalicije ne najavljuju da će uskoro gradilišta širom Nemačke da preplave bageri. Izmenom Osnovnog zakona (nemačkog Ustava), Demohrišćani (CDU/CSU) i Socijaldemokrate (SPD) su, uz podršku Zelenih, pre godinu dana obećali ogromna ulaganja u infrastrukturu, najavili gradnju, modernizaciju, obnovu privrede, podsticanje ekonomskog rasta. I baš zato je tada i postignut sporazum da se ti projekti finansiraju novim zaduživanjem: iz posebnog fonda za infrastrukturu i zaštitu klime „teškog“ 500 milijardi evra. Bio je to rizičan manevar. U trenutku usvajanja tog paketa još uvek nije bio finalizovan dogovor o formiranju nove vlade Demohrišćana i Socijaldemokrata. Osnovni zakon promenjen je dvotrećinskom većinom glasova u Bundestagu koji je zapravo bio pred raspuštanjem. Da li je 2025. izgubljena godina? Za sada, ipak, nema mnogo znakova realizacije obećanih ulaganja. Čak ni u firmi Strabag, jednom od najvećih građevinskih preduzeća. Peter Hibner, član uprave i predsednik Nemačkog saveza građevinske industrije, kaže: „Zaista je 2025. bila teška za građevinsku industriju, posebno za one koji rade infrastrukturu.“ Do sada je nemačka vlada potrošila 38 milijardi evra iz posebnog fonda finansiranog dugovima. Taj podatak stoji na veb-stranici Ministarstva finansija. Tome bi trebalo dodati još i investicije pojedinih pokrajina i opština. Portparol Ministarstva, Lars Harmsen, ipak priznaje: „Nismo u potpunosti zadovoljni trenutnom situacijom.“ Strpljenje je ključno u previše birokratizovanoj Nemačkoj. To veoma dobro zna Monika Šničer, jedna od ekonomskih savetnica nemačke Savezne vlade. „Prvo se moraju doneti odluke, zatim se mora sprovesti planiranje, pa onda moraju da budu raspisani tenderi“, kaže Šničer. „Tek onda gradnja zapravo može da počne. Zato je oduvek bilo jasno da se to neće dogoditi brzo.“ Kritike na račun Savezne vlade Plan je bio – ulaganje većih sredstava. Novac od zaduživanja trebalo bi da se uloži u dodatne projekte: nove škole i obdaništa, nove puteve i mostove. Ali to se ne dešava u meri u kojoj se očekivalo, kritikuju ekonomski stručnjaci poput Tobijasa Henčea iz Nemačkog ekonomskog instituta u Kelnu. „Vlada koristi novac za popunjavanje budžetskih rupa, za finansiranje drugih rashoda koji nemaju nikakve veze s infrastrukturom i klimatskom neutralnošću“, kaže Henče. Izračunao je da se oko polovine novca ne koristi onako kako su političari obećali – na primer u bolnicama. „Mnogo toga se sada finansira iz posebnog fonda, a ranije je to trebalo da finansiraju zdravstvena osiguranja i savezne pokrajine“, objašnjava Henče. Finansiranje se odlaže, ali se novi projekti ne pokreću, dodaje on. „Ranžirne stanice“ i „trikovi“ Nemački Savet ekonomskih stručnjaka takođe je u svom godišnjem izveštaju kritikovao takvo „premeštanje“ sredstava. Monika Šničer navodi ulaganja u železnicu kao primer. Devet milijardi evra namenjeno je za tu svrhu iz posebnog fonda, kaže. „Ali to zapravo nije dodatno ulaganje, jer je istovremeno budžetska alokacija u saveznom budžetu smanjena za skoro šest milijardi evra. Na kraju ostaje samo oko tri do tri i po milijarde evra više nego što je koaliciona vlada prvobitno planirala“, kritikuje Šničer. Neki to u Nemačkoj nazivaju „Verschiebebahnhof“, što bi u doslovnom prevodu značilo „ranžirna stanica“. Tako oni slikovito opisuju način na koji se novac prebacuje iz jednog u drugi projekat. Neki drugi to zovu „legalni budžetski trikovi“. Jer šta tačno predstavlja dodatno ulaganje – to nije precizno definisano u Osnovnom zakonu. Zeleni su se pre godinu dana s tim saglasili i podržali to u Bundestagu – a sada su ljuti. „U Osnovni zakon smo ugradili načelo dodatnosti ulaganja kako oni ne bi mogli da koriste još više trikova“, kaže šefica poslaničke grupe Zelenih u Bundestagu Katarina Drege. „Ali ne možete da napišete roman i ubacite ga u Osnovni zakon. Parlament ima određen manevarski prostor – a nažalost, oni ga sada rasipaju.“ Pre godinu dana, Drege je provela mnogo neprospavanih noći pregovarajući o posebnom fondu sa CDU/CSU i SPD-om. Da li bi ponovo pristala na to? „Da“, kaže. Ulaganja su generalno važna, napominje političarka danas opozicionih Zelenih. Posebni programi još skuplji? Jedan od ciljeva ulaganja je i podsticanje privrede. To bi, pak, trebalo da napuni državnu kasu, i to i za pokrivanje kamata. To je rizično kockanje, upozorava Rajner Holcnagel iz Saveza poreskih obveznika. „Ako finansijska tržišta sada vide da taj novac uopšte ne koristimo za ulaganja, već za potrošnju, da se važne reforme ne dešavaju, onda će kamatne stope da porastu, a i troškovi za te posebne programe postaće enormno skupi“, kaže Holcnagel. Svako ko u to ne veruje, kaže Holcnagel, trebalo bi da pogleda Francusku. Taje nemački sused je u dužničkoj krizi i sve se više bori s plaćanjem rastućih kamatnih stopa. To je scenario koji bi, ako stvari krenu po zlu, na kraju mogao da ugrozi i Nemačku.