Dodik prvostepeno osuđen za diskriminaciju LGBT ljudi - zašto je to važno

2026-03-19 - 09:12

Amel Emrić/Reuters Dva dana pre nego što će „Lešinari", pripadnici navijačke grupe Fudbalskog kluba Borac, fizički napasti 15 aktivista povorke ponosa u Banjaluci, Milorad Dodik, tadašnji predsednik Republike Srpske (RS), jednog od dva entiteta u Bosni i Hercegovini, zatražio je zabranu projekcije filma „Prajd". Prikazivanje filma, potom razgovor i druženje u zatvorenom prostoru organizovala je Bh. povorka ponosa, a učesnici su u Banjaluku, najveći grad RS, iz svih delova BiH stigli dan pre. To je trebalo da bude uvod u četvrtu Paradu ponosa u Sarajevu, zakazanu za jun 2023. „Ja sam protiv toga i bilo kakve manifestacije“, rekao je Dodik 16. marta te godine. Dva dana kasnije, u noći napada na aktiviste od kojih su neki lakše povređeni, na fudbalskoj utakmici navijači su razvili transparent „Ubij pedera", a ulice Banjaluke oblepljene su uvredljivim plakatima. Dodik, jedan od najmoćnijih političara u RS, koji je u međuvremenu smenjen sa pozicije predsednika, i u narednim danima nastavio je da sipa uvrede. Rekao je kako pripadnici LGBT zajednice treba da odu na neko ostrvo „gde je to normalnost" i da im treba zabraniti pristup školama. „Svim aktivistima te grupacije treba zabraniti pristup školama da propagiraju takve stvari, da se iz udžbenika izbaci sadržaj te vrste", jedna je od Dodikovih spornih izjava. Sarajevski otvoreni centar je zbog ovih izjava podneo kolektivnu tužbu pred Osnovnim sudom u Banjaluci koji ga je krajem februara 2026. prvostepeno proglasio krivim. Kriv je „jer je povredio pravo na jednako postupanje u odnosu na članove LGBTI zajednice na osnovu njihove seksualne orijentacije, rodnog identiteta i polnih karakteristika", obrazložila je sutkinja Dejana Tepić u presude u koju je BBC na srpskom imao uvid. Ni Dodik, ni njegov advokat Goran Bubić nisu odgovorili na zahtev BBC-ja za izjavu. U zemlji obeleženoj ratom, podeljenoj nevidljivim entitetskim i nacionalnim linijama, LGBT ljudi suočavaju se sa neprihvatanjem i neretko nasiljem u porodici. Šta presuda znači za napadnute? BBC/Slađan Tomić Parade ponosa u BiH dosad su održavane samo u glavnom gradu Sarajevu Lejla Huremović, LGBT aktivistkinja, kaže za BBC na srpskom da joj presuda „znači mnogo". Ona je napadnuta u Banjaluci dva dana posle Dodikove izjave i svedočila je protiv tokom procesa. „Nimalo nije bilo jednostavno ponovo prolaziti sva pitanja i sećanja u vezi sa napadom na nas", kaže Huremović za BBC na srpskom. Presuda joj, dodaje, budi nadu da su pravosudne institucije spremne da brane ljudska prava i manjine od diskriminacije u zemlji gde LGBT ljudi nemaju pravo da registruju istopolno partnerstvo, podignu zajedno kredit, naslede partnera ili čak ga obiđu u bolnici. Prema Izveštaju o ljudskim pravima LGBTIQ ljudi za 2025. jaz u odnosu institucija prema pripadnicima ove zajednice sve je dublji između dva entiteta - Republike Srpske i Federacije BiH. Presuda je obradovala i aktivistkinju Melani Isović koja je posle napada huligana morala da napusti Republiku Srpsku. „Presudom se šalje poruka da diskriminaciji nema mesta u javnom prostoru", kaže ona i naglašava da je važno što je ovo odluka banjalučkog suda o nemilom događaju. „Nisu na nas fizički nasrnuli, ali su nas vređali, uzvikivali su 'Ubij pedera', 'Banjaluka je čista', 'Ubićemo vas, bežite odavde'", ispričala je pre tri godine za BBC. Sud je utvrdio da je Dodik u tri navrata u medijima povredio dostojanstvo LGBTI ljudi i zabranio mu je da preduzima iste ili slične radnje „kojima se krši ili može prekršiti pravo na jednako postupanje". Dodiku je naloženo i da o vlastitom trošku presudu objavi u medijima. Dodikov uspeh nakon niza neuspeha: Skinut sa američke liste sankcija Milorad Dodik, od reformatora do antizapadnog populiste Napad na LGBT aktiviste: „Rođena sam i živim u Banjaluci, gde ću ja sada" Zašto je presuda važna za društvo u BiH? „Ovo je početak, ali je dobar početak", kaže Dženana Hadžiomerović koja je u ime Sarajevskog otvorenog centra podnela kolektivnu tužbu protiv Dodika. Veruje da bi zbog presude političari u BiH sada mogli da budu oprezniji. „Presuda je značajna bez obzira što nije pravosnažna zato je što je izrečena protiv visoko pozicioniranog zvaničnika, odnosno vrlo uticajnog čoveka u Bosni i Hercegovini", kaže Duška Jurišić, zamenica ministra za ljudska prava i izbeglice BiH. Ocenjuje da su LGBT ljudi u BiH neprihvaćeni i da su najugroženija marginalizovana grupa. Napadi na LGBT ljude u BiH nisu retkost ni u javnom prostoru, a najveći incident desio se 2014. kada su napadnuti posetioci Kvir festivala „Merlinka". Od ukupno 14 napadača, tužilaštvo je optužilo dvojicu. Jedan od napadača je priznao krivicu i osuđen je na uslovnu kaznu zatvora od šest meseci. Drugi je preminuo u toku postupka. U međuvremenu, Ustavni sud BiH je utvrdio da je policija Kantona Sarajevo, jednog od deset u Federaciji BiH, propustila zaštititi učesnike Festivala čime je prekršila njihovo pravo na javno okupljanje. Naredni kvir događaji održavani su uz veće prisustvo policije. Pogledajte: Dodik za BBC o budućnosti Republike Srpske https://www.youtube.com/watch?v=fxylAnrwGGE Presuda Dodiku potvrđuje stav iz domaćeg i međunarodnog prava da sloboda izražavanja nije apsolutno pravo, odnosno da nije svako izražavanje dopušteno, kaže Dejan Lučka, direktor Banjalučkog centra za ljudska prava. „U konkretnom slučaju, izražavanje nije bilo u skladu sa zakonskim odredbama, jer je imalo diskriminatorni karakter i efekat, narušavalo je dostojanstvo, te se sa njime sa pozicije moći doprinosilo stigmatizaciji i delegitimizaciji prisustva LGBTI zajednice u javnom prostoru, uz implicitne pozive na njeno institucionalno i društveno isključenje", kaže Lučka za BBC na srpskom. Ova presuda je drugi slučaj presuđene diskriminacije nad pripadnicima kvir zajednice. Pred Kantonalnim sudom u Sarajevu ranije je zbog diskriminatornih izjava osuđena Samra Ćosović-Hajdarević, nekadašnja zastupnica Stranke demokratske akcije u Skupštini Kantona Sarajevo. „Želim da se ovakvi ljudi izoluju i sklone što dalje od naše dece i društva. „Neka idu negde drugo i prave sebi grad, državu, zakone i svoja prava koja im niko neće osporavati. „Ali ovde ne", napisala je 2019. na društvenoj mreži Fejsbuk. Sud je proglasio krivom zbog govora mržnje. „Tu je sud bio malo hrabriji u oceni, nego u slučaju presude Dodiku", kaže Hadžiomerović. Pogledajte video o prvom LGBT filmu u Jugoslaviji Može li presuda da deluje odvraćajuće? Dodikova odbrana se bazirala na dve stvari: da su medijski materijali nepozudan izvor, i da se radilo o ličnom mišljenju. Sud je obe teze odbacio. „Siguran sam da je ovo mali korak u smeru odvraćanja, ali je bitno da nastavimo raditi na ovom pitanju", kaže Darko Pandurević iz Sarajevskog otvorenog centra. Aktivisti veruju da će prva presuda za diskriminaciju najviše uticati na građane koji su do sada bili svedoci nekažnjivosti teških reči prema kvir zajednici. Ipak, izrečene sankcije nisu dovoljne da se od diskriminacije suzdrže i političari. „Jedan od razloga za to je što se ne radi o krivičnoj presudi, koja inače ima snažniji odvraćajući učinak u odnosu na druge vrste presuda", kaže Lučka. Politička analitičarka Tanja Topić ne bi bila iznenađena kada bi videla da veći deo homofobnog društva, kako kaže, oduševljeno prihvati presudu. „Ali mislim da je ona u ovom trenutku dočekana bez mnogo reagovanja, jer Milorad Dodik ima trenutno većih briga", smatra Topić. Ova presuda za Dodika je, veruje, marginalna „u poređenju sa novim geopolitičkim preslaganjima i dodvoravanjem Americi i Izraelu." Dodik je u jesen 2025. skinut sa američke liste sankcija, a održava bliske odnose sa zvaničnicima Izraela, kao i Rusije. Slično razmišlja i aktivistkinja Lejla Huremović. „Ne bi me čudilo da će nekima, poput Milorada Dodika, imponovati što je presuđen da je diskriminisao LGBTIQ+ ljude, što naravno govori o njegovom političkom stavu koji je ultradesničarski", smatra Huremović. BBC/Slađan Tomić Zakonsko izjednačavanje istopolnih partnerstava bio je ključni zahtev šeste Povorke ponosa u Sarajevu 2025. Nije dokazana veza Dodikovog govora i napada huligana Dva dana posle napada na aktiviste, među kojima je bilo i troje novinara, reagovali su i iz Udruženja BH novinari, optužujući da su „za napade krivi Milorad Dodik i Draško Stanivuković, gradonačelnik Banjaluke". U novoj odluci suda nije pronađena veza Dodikovog govora i napada na aktiviste koji su se sastali na tajnoj lokaciji. „Tačno, ali mi nismo ni tvrdili da je on direktno uticao na napade. „Sud je utvrdio da je Dodik trebao da smiruje situaciju, a ne da uznemirava", kaže Hadžiomerović. Zamenica ministra za ljudska prava i izbeglice BiH, koja je jedina reagovala na presudu, nezadovoljna je što počinioci nisu kažnjeni. Smatra i da je policija pogrešila jer nije odvraćala napadače, niti ih uhapsila. Zamera im i što nisu sproveli postupke unutar policije. „Protiv onih policajaca koji su bili u neposrednoj blizini incidenta, a ništa nisu preduzeli", kaže Jurišić. Ovo je treća presuda protiv Dodika u poslednjih godinu dana. U avgustu 2025, Sud BiH ga je pravosnažno osudio na godinu dana zatvora zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Kristijana Šmita. Dodik je kaznu zamenio novčanom, a zabranjeno mu je političko delovanje na šest godina. U odvojenom slučaju, Osnovni sud u Banjaluci proglasio ga je krivim za klevetu protiv političke analitičarke Tanje Topić koju je 2021. nazvao „agentkinjom nemačke obaveštajne službe". Na ovu presudu Dodik ima pravo žalbe. BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE. Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk LGBT+ Romi u Srbiji: 'Da bi bio prihvaćen moraš da budeš najbolji u svemu' O Jugoslaviji i LGBT pravima: Vreme kada je „protivprirodni blud“ vodio iza rešetaka Između dve vatre: Život religioznih LGBT+ ljudi na Balkanu Kako je ostariti kao gej u Srbiji Povorka ponosa u Sarajevu: Borba za pravo na brak Mađarska zabranila Parade ponosa &