Državni sekretar SAD obratio se u Minhenu: Rubio ponudio maslinovu grančicu Evropi i dobio aplauz

2026-02-14 - 13:18

Jutrošnji govor Marka Rubija, državnog sekretara SAD, na Minhenskoj bezbjednosnoj konferenciji bio je prožet pominjanjem partnerstva i obnovljenog prijateljstva. „Ne želimo da se razdvajamo, već da oživimo staro prijateljstvo i obnovimo najveću civilizaciju u ljudskoj istoriji“, rekao je publici, prenosi Politico. Nakon što je iznio stavove Vašingtona o tome kuda bi Zapad trebalo da ide, Rubio je u završnim komentarima sažeo pristup: „Želimo da to učinimo zajedno s vama, sa Evropom koja je ponosna na svoje naslijeđe i svoju istoriju. Sa Evropom koja ima sredstva da se brani i volju da opstane“, rekao je. „Budućnost je neizbježna, a naša zajednička sudbina nas čeka“, dodao je. Hrišćanstvo veza između SAD i Evrope Američki državni sekretar istakao je hrišćanstvo kao vezu između SAD i Evrope, prenosi DW. „Zajedno možemo da reindustrijalizujemo naše ekonomije i obnovimo kapacitete da branimo naše ljude. Ali rad ovog novog saveza ne bi trebalo da bude usmjeren samo na vojnu saradnju i vraćanje industrija iz prošlosti. On bi takođe trebalo da bude usmjeren na unapređenje naših zajedničkih interesa kako bismo izgradili novi zapadni vijek“, rekao je. „Potrebna nam je snažna Evropa“ Državni sekretar SAD je rekao da SAD žele da zajedno sa Evropom rade na preoblikovanju globalnog poretka. „Sjedinjene Američke Države će se ponovo posvetiti zadatku obnove i preporoda, vođene vizijom budućnosti koja je jednako ponosna, suverena i vitalna kao naše civilizacije iz prošlosti, i iako smo spremni, ako bude potrebno, da to učinimo sami, naša je želja i naša nada da to učinimo zajedno s vama, našim prijateljima ovdje u Evropi“, rekao je Rubio. Rubio je više puta govorio o „zajedničkoj hrišćanskoj vjeri“ SAD i Evrope i nazvao svoju zemlju „djetetom Evrope“, ne pominjući autohtone narode, Afroamerikance i imigrantske zajednice koje su oblikovale američku kulturu. Zatim je tvrdio da „masovna imigracija“ destabilizuje zapadne zemlje. Osvrćući se na prošlost, kritikovao je „bezbožni komunizam“ i pokrete za nezavisnost okarakterisao kao „antikolonijalne ustanke“. Takođe je naveo da Vašington želi „saveznike koji mogu sami sebe da brane“ toliko dobro da će neprijatelji biti previše uplašeni da napadnu, pošto je ranije optužio druge zapadne zemlje da su previše uplašene da se same bore. Rubio je takođe pohvalio evropski doprinos filozofiji i kulturi, dobivši aplauz kada je pomenuo Cologne Cathedral i njemačko pravljenje piva. Nakon uvodnog dijela koji je predstavljao jasnu maslinovu grančicu upućenu Evropi, Rubio se okrenuo dugogodišnjim brigama Trampove administracije u vezi sa posljedicama globalizacije. Tvrdeći da masovne migracije nisu „neka marginalna tema bez većeg značaja“, Rubio je rekao da one „i dalje predstavljaju krizu koja menja i destabilizuje društva širom Zapada“. „Istakao je da SAD žele da vide snažnu Evropu. Naša sudbina jeste i uvijek će biti isprepletena s vašom, jer znamo da sudbina Evrope nikada neće biti nevažna za našu sopstvenu nacionalnu bezbjednost.“ Njegove riječi propratio je aplauz iz sale. Očekivalo se da američki državni sekretar verovatno neće „zapaliti“ Minhensku bezbjednosnu konferenciju kao što je to prošle godine učinio potpredsjednik Džej Di Vens, iako nije uslijedilo izvinjenje zbog grenlandskog poteza predsjednika Donalda Trampa, niti je ublažio stav administracije da je NATO-u potrebno resetovanje. Rubijevo nedavno svjedočenje pred Senatom nagovestilo je pristup „stroge ljubavi“ koji je zauzeo danas. „Bez SAD nema NATO-a“, upozorio je, naglašavajući da su američki resursi ograničeni. „Ne možemo imati iste vojnike ili iste brodove i u Evropi i u Indo-Pacifiku.“ „Ne znamo da li su Rusi ozbiljni“ „Ne znamo da li su Rusi ozbiljni kada kažu da žele da okončaju rat. Oni to tvrde“, rekao je Rubio tokom sesije pitanja i odgovora nakon svog obraćanja u Minhenu. „Ono na šta ne možemo da damo odgovor, ali ćemo nastaviti da testiramo, jeste ishod sa kojim Ukrajina može da živi, a koji Rusija može da prihvati. Do sada je to bilo nedostižno.“ Obavještajne službe SAD i Zapada dosljedno dovode u pitanje da li Vladimir Putin ima bilo kakav interes da zaustavi sukob, ocenjujući da on i dalje teži maksimalističkim ciljevima čak i dok pregovara sa SAD i Ukrajinom. Volodimir Zelenski, koji je takođe učestvovao na konferenciji juče, rekao je da vjeruje kako Putin ne želi da okonča rat i izrazio sumnju u njegovu spremnost da pravi ustupke. Donald Tramp dosljedno ističe da i Moskva i Kijev moraju da prave ustupke kako bi se postigao dogovor o okončanju borbi, i da kompromis mora uskoro biti postignut. Na pitanje o Trampovom pritisku na Ukrajinu da napravi više ustupaka kako bi postigla dogovor sa Rusijom, Zelenski je u petak rekao da je američki predsjednik vršio pritisak na obe strane da se dogovore, uprkos činjenici da je Putin započeo rat invazijom na njegovu zemlju, ali je izrazio sumnju u namjere Rusije.