DW-istraživanje: Nemački delovi u ruskim dronovima

2026-03-04 - 09:37

I u najnovijim ruskim dronovima kojima se bombarduje Ukrajina pronađeni su delovi proizvođača iz Nemačke. Nemački mediji nedavno su izveštavali i o novom ruskom dronu Geran-5. Preneli su da je u njemu, uz druge uvozne delove, pronađena i poluprovodnička komponenta nemačkog preduzeća Infineon Technologies (MOSFET tranzistor tipa 014N06NS). Te informacije prethodno su objavljene na portalu War&Sanctions, koji vodi ukrajinska vojna obaveštajna služba HUR. Portal sadrži detaljan spisak svih delova koji su proizvedeni van Rusije, a koji su do sada otkriveni u ruskoj vojnoj opremi. Rusi očigledno vole „Made in Germany“ Prema tom ukrajinskom portalu, većina stranih delova u ruskoj vojnoj opremi potiče iz SAD i Kine. U kategoriji „Made in Germany“ do sada je pronađeno 137 komponenti. Više od polovine pronađeno je u dronovima, a ostale u projektilima, radarskim uređajima, vojnim vozilima, pa čak i helikopterima. Najčešće korišćene su nemačke poluprovodničke komponente najnovije generacije – njih pedesetak. Od ostalih delova pronađene su pumpe, induktori, generatori, kondenzatori, transformatori i baterije. „Najpopularniji“ nemački proizvođač je Infineon Technologies. Od 137 evidentiranih delova, 58 potiče od te bavarske firme, uglavnom poluprovodničkih komponenti. Ostali dolaze od nemačkih firmi TDK Electronics, Würth Elektronik, Bosch i Pierburg, koji je deo koncerna Rheinmetall. „Ima toga na hiljade!“ Na upit DW, ukrajinski HUR dostavio je desetine primera Infineonovih poluprovodničkih komponenti pronađenih u ruskim dronovima Geran — ruskoj varijanti iranskih dronova. Reč je o veoma sitnim poluprovodničkim elementima, čiji se modeli i serijski brojevi mogu očitati samo pod mikroskopom. HUR navodi da se u upravljačkom sistemu svakog takvog drona, počevši od modela Geran‐2, nalazi između osam i dvanaest u Nemačkoj proizvedenih poluprovodničkih komponenti. U avgustu 2025. predstavnik HUR‐a, Vadim Skibicki, izjavio je za ukrajinsku stanicu Suspilne da Rusija želi da godišnje proizvodi 40.000 dronova Geran‐2. Za to bi bilo potrebno gotovo pola miliona takvih komponenti. Kina umesto SAD – ali Nemačka ostaje Nemačka U razgovoru za DW, predstavnik HUR‐a rekao je da Rusija poslednjih meseci nastoji da smanji zavisnost od zapadnih komponenti u proizvodnji dronova. „Dok je udeo američkih delova u pojedinim tipovima dronova Shahed‐136 tokom 2023. dosezao i do 80 procenata, sada do 60 odsto dolazi iz Kine.“ No, kaže, ruski proizvođači ne žure da zamene nemački kvalitet kineskim, slabijim alternativama: „Infineonove poluprovodničke komponente koriste se u brojnim kućnim uređajima i potrošačkoj elektronici i očigledno nema poteškoća u nabavci potrebnih količina.“ Zapravo se te komponente mogu bez problema naručiti i preko interneta. Cena je 29,90 američkih dolara za pet komada. Jedan prodavac nudi i do 45 komada. Direktno ne isporučuje u Rusiju, Belorusiju ni Kazahstan, ali delovi se mogu nabaviti preko Gruzije ili Kine. HUR smatra da Moskva u većini slučajeva poluprovodničke komponente nemačke proizvodnje nabavlja direktno u Nemačkoj – preko fiktivnih firmi koje prikrivaju stvarni lanac isporuke. Tako ti delovi u Rusiju stižu preko država naklonjenih Kremlju ili švercerskim kanalima. Kriminalci se više i ne trude da zametu trag Profesor Viktor Vinkler, jedan od vodećih nemačkih stručnjaka za politiku sankcija, kaže za DW da se od 2022. isporuke vojnih komponenti iz Nemačke u Rusiju sve ređe odvijaju preko zaobilaznih ruta kroz treće zemlje poput Turske, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kine ili država centralne Azije. Sve češće se takve isporuke obavljaju direktno preko kriminalnih, fiktivnih firmi unutar Nemačke. One kupuju robu od proizvođača i ilegalno je izvoze u Rusiju, mimo sankcija. „Zbog toga je moja pretpostavka da i ovde ne postoji treća zemlja kao posrednik, već visoko kriminalna, direktna veza, u kojoj kriminalne strukture dostavljaju tuđe komponente Rusiji. Slični slučajevi uvek su bili obeleženi dugoročno planiranim poslovnim odnosima prema Rusiji“, rekao je Vinkler. Ukupno, Vinkler ocenjuje da su isporuke vojnih komponenti iz Nemačke u Rusiju „pravno ozbiljni, ali ipak pojedinačni slučajevi“, naročito u odnosu na druge oblike masovnog izbegavanja sankcija, poput prodaje luksuzne robe ili potrošačkih proizvoda. Kako da znamo gde će to da završi? DW je kontaktirao sve navedene nemačke proizvođače, a svi su izjavili da ne isporučuju Rusiji i da poštuju sankcije. Bavarski proizvođač poluprovodnika Infineon tvrdi da je od 2022. obustavio sve isporuke Rusiji i da se pridržava sankcija. Međutim, ističe da je teško kontrolisati dalju prodaju nekog proizvoda tokom njegovog čitavog životnog ciklusa, budući da Infineon godišnje proizvede oko 30 milijardi čipova. „Ako dobijemo konkretne i pouzdane indicije da neko preduzeće s kojim sarađujemo trguje s Rusijom, prekidamo isporuke i zahtevamo objašnjenje. To uključuje i saradnju s nadležnim organima“, piše u saopštenju Infineona. Dizeldorfski koncern Rheinmetall, povodom upotrebe Pierburgovih pumpi u dronu Geran‐2, odgovara: „Nemačka carina obavestila nas je u januaru 2024. da su električne pumpe za civilnu upotrebu goriva s datumom proizvodnje jul 2020, namenjene za automobilsko tržište zamenskih delova, dospele u Rusiju. Nije reč o našoj isporuci i nemamo sopstvena saznanja o izvozu ili o izvoznicima.“ Firma naglašava da sarađuje s nadležnim institucijama u istrazi. I Würth Elektronik odgovara za DW da je još 2022. prekinuo poslovne odnose s Rusijom. „Sve isporuke u inostranstvo podležu strogim izvoznim kontrolama“, stoji u odgovoru. Firma navodi da njene komponente nisu konstruisane niti odobrene za vojnu namenu i da svojim kupcima to izričito naglašava. Würth Elektronik tvrdi da je u ugovore s kupcima izvan EU uneo zabranu dalje prodaje u Rusiju ili za upotrebu u Rusiji, ali ne isključuje mogućnost da Rusija koristi „zalihe“ koje su isporučene pre sankcija. Često su u opticaju i falsifikati Tehnološki koncern Bosch navodi da više nema poslovnih odnosa s Rusijom. „Sve naše ekspoziture i zaposleni širom sveta imaju nalog da ne posluju s Rusijom ili Belorusijom“, stoji u saopštenju. Firma objašnjava da benzinska pumpa u dronu Geran‐3 pomenuta na stranici HUR‐a, „nije Bošov proizvod“ i ujedno daje naslutiti da su veoma česti i falsifikati njenih proizvoda. Što se tiče prekidača u dronu Šahed‐136, firma potvrđuje da je reč o Bošovom proizvodu. To bi mogao biti „standardni Bošov artikal koji se proizvodi u velikim serijama za brojne namene, na primer kao sigurnosni prekidač“. Boš priznaje da postoje i „paralelni uvozi“ koji se odvijaju „bez znanja proizvođača i iz zemalja koje nisu uvele sankcije Rusiji“. „O obimu takvih paralelnih uvoza nemamo pouzdane informacije, niti ih je moguće utvrditi na ruskom tržištu“, kaže firma. Dodaje da je uvela opsežne interne procedure u cilju poštovanja sankcija i sprečavanja njihovog zaobilaženja, ali priznaje: „Zbog složenih i višestepenih lanaca snabdevanja, nije uvek poznata krajnja upotreba naših isporučenih delova.“ Delovi i iz frižidera TDK Electronics takođe kaže za DW da je nakon početka rata prekinuo isporuke u Rusiju i 2023. zatvorio prodajni ured u Moskvi. Firma tvrdi da poštuje sve EU sankcije protiv Rusije i da ugovori s kupcima sadrže klauzulu koja zabranjuje vojnu upotrebu proizvoda TDK. No dodaje i sledeće: moguće su male porudžbine razvojnih laboratorija ili privatnih osoba kod distributera elektronskih komponenti i ne može se u potpunosti pratiti kako će one biti upotrebljene. Takođe ističe da se u Rusiju mogu uvoziti potpuno civilni proizvodi poput veš-mašina, frižidera ili automobila. Oni se potom mogu rastaviti, a njihovi delovi ugraditi u vojnu opremu.