Estonci slabo informisani o proširenju EU, podrška svega 52 odsto

2026-03-17 - 21:54

Ona je navela da istraživanja pokazuju da većina građana Estonije ne zna dovoljno o kandidatima za članstvo, uključujući zemlje Zapadnog Balkana, i da se upravo u tome krije razlog slabije podrške. „Ljudi se često plaše onoga što ne poznaju“, rekla je u razgovoru sa srpskim novinarima u Talinu. Podrška proširenju u Estoniji je oko 52 odsto, što je ispod prosjeka EU od približno 56 procenata, iako je sama politika proširenja među prioritetima aktuelne Evropske komisije, posebno u kontekstu rata u Ukrajini i promijenjene geopolitičke situacije. Kako bi se povećalo razumijevanje među građanima, pokrenuta je posebna kampanja koja uključuje saradnju sa estonskim javnim servisom, medijske projekte i direktne kontakte sa kandidatima. U okviru te inicijative, novinar javnog servisa putovao je kroz šest zemalja kandidata, uključujući Srbiju. Takođe, sve češće se organizuju konferencije na tu temu i studijske posjete zemljama kandidatima. Govoreći o percepciji regiona, zvaničnica je ocijenila da Estonci generalno imaju malo znanja o Zapadnom Balkanu, ali da oni koji su posjetili region imaju uglavnom pozitivna iskustva. „Glavni problem je nedostatak informacija, a ne negativan stav“, rekla je. Istovremeno, naglasila je da Evropska komisija aktivno sarađuje sa vlastima Srbije, ali da najnoviji izvještaji ukazuju na potrebu ubrzanja reformi i određene zastoje u ključnim oblastima, posebno u domenu vladavine prava i usklađivanja sa spoljnom politikom EU. „Proces pristupanja je zasnovan na zaslugama i ne postoje fiksni rokovi – napredak zavisi od sprovođenja reformi“, poručila je, dodajući da EU kroz finansijske i tehničke instrumente, uključujući Plan rasta za Zapadni Balkan, nastoji da ubrza približavanje kandidata jedinstvenom tržištu. Kao ključne prednosti članstva, istakla je ekonomski rast, pristup jedinstvenom tržištu, slobodu kretanja i povećanu bezbjednost, naglašavajući da su upravo konkretni benefiti u Estoniji vremenom doveli do rasta podrške članstvu u EU. Paemurd je istakla da je Estonija, od 2004. kada je ušla u EU, četiri puta bogatija – BDP po glavi stanovnika skočio je sa 7.000 eura na 27.000 eura, a prosječna plata 2003. godine bila je 455 eura, dok je prošle godine iznosila 2.032 eura. Zemlja je iz budžeta EU dobila 20 milijardi eura, dodala je. Predsjednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, nedavno je boravila u Estoniji koju je ocijenila kao zemlju kritičnu i skeptičnu prema srpskim evrointegracijama. Zato je tada istakla neophodnost da se radi na „većem razumijevanju i zbližavanju Estonije i Srbije“. „Da imamo sa njima otvorenu komunikaciju u kojoj možemo razgovarati o svim temama koje ih ponekad navode da ne daju saglasnost za otvaranje klastera. Ključni su bolji odnosi, razvoj dijaloga, izgradnja mostova“, rekla je. Desetak novinara iz Srbije, uključujući agenciju Beta, trenutno boravi u Talinu i Narvi, u medijskoj posjeti organizovanoj kroz projekat Puls Europe. Tokom posjete, novinari razgovaraju sa ključnim zvaničnicima estonskih ministarstava, stručnjacima za digitalnu upravu, sajber bezbjednost i borbu protiv dezinformacija, kao i sa lokalnim novinarima i članovima civilnog društva. Posebna pažnja posvećena je i pitanjima borbe protiv korupcije, funkcionalnosti e-uprave i životu u gradu Narvi, na granici sa Rusijom.