„Gospodar prstenova” u službi politike, biznisa i vojske

2026-03-21 - 19:24

Savršeno glatke kugle od crnog stakla: to su palantiri u svetu „Gospodara prstenova". Omogućavaju komunikaciju na velikim udaljenostima. Ta „mobilna telefonija Srednje zemlje" bila je inspiracija za tehnološkog investitora Aleksa Karpa i njegovog kolegu Pitera Tila, koji tvrdi da je „Gospodara prstenova" pročitao više od deset puta. Svoju kompaniju nazvali su „Palantir", po Tolkinovim vidovitim kamenovima. Hobiti bi se pobunili protiv ovih palantira Na prvi pogled, to zvuči logično: kompanija obrađuje ogromne količine podataka i prodaje rezultate. „U principu, na sam naziv se ne može imati primedba", kaže i Tobijas Ekrih, predsednik Nemačkog Tolikinog društva koje upravlja zaostavštinom autora „Gospodara prstenova", Dž. R. R. Tolkina. Prema Ekrihu, taj koncert ipak nema mnogo zajedničkog sa Tolkinovim palantirima. Podaci dobijeni preko Palantira, na primer, završavaju u američkoj imigracionoj službi ICE, koja ih koristi da bi locirala osobe koje traži. Kod Tolkina, palantiri nisu bili sredstvo masovnog nadzora, ističe Ekrich. Svoju kritiku pojašnjava jednom tolkinovskom paralelom: softver kompanije Palantir pokušava da proda „jedinstveni prsten", dakle „svemoćno oružje". U Tolkinovom svetu bi se hobiti svakako borili protiv takvog projekta. Zloupotreba Aragornovog mača Desetine tehnoloških firmi koristi imena iz „Gospodara prstenova": digitalna banka „Erebor", po bogatom gradu patuljaka, rudarsko startap-preduzeće „Durin"; kompanije „Valar Ventures" i „Lembas LLC". A „Sauron Systems" prodaje bezbednosne uređaje za privatnu upotrebu: Sauronovo oko, čiji pogled prodire kroz oblake, senke, zemlju i meso, ovde bi navodno trebalo da štiti nečiji dom. Posebno problematičnim Ekrih smatra naziv „Anduril", firme koja proizvodi dronove i nosi ime čuvenog Aragornovog mača. Pentagon je toj vojnoj kompaniji koja se baviveštačkom inteligincijom upravo dodelio posao vredan 20 milijardi dolara. Po Ekrihovim rečima, tu je suština problema: napadi kakvi su se dešavali u Venecueli ili Iranu nimalo ne odgovaraju Aragornovom liku. On ne bi tek tako kršio međunarodno pravo. Ekrih smatra da kompanije koriste popularne tolkinove nazive kako bi sebe predstavile kao „dobre". Đorđa Meloni: protiv zlog prstena Ovaj trik koriste i političari: potpredsednik SAD Džej Di Vens prikazuje se kao vatreni ljubitelj „Gospodara prstenova". Nalazio se čak i na čelu kompanija „Mitril Industries", nazvane po neuništivom metalu patuljaka, i „Narja Capital", nazvane po jednom od prstenova moći koje nosi dobri čarobnjak Gandalf. Italijanska premijerka Đorđa Meloni u govorima takođe voli da govori o sebi kao o ratnici protiv „zlog prstena koji želi da nas sve porobi". Na jednom predizbornom skupu na bini je čak bio i italijanski sinhronizovani glas Aragorna. U dokumentarcu televizije ARTE „Đorđa Meloni, moć klanova", istoričar David Konti objašnjava zašto italijanska desnica instrumentalizuje Tolkina: zbog jednostavne podele prijatelj–neprijatelj iz „Gospodara prstenova" - ovde dobri hobiti, ljudi i vilenjaci, a tamo zli Sauron, njegov prsten, trolovi i orke. Tako se vrši isključivanje političkih protivnika. Oklopna brigada 45 uz muziku „Nazgula" Tobijas Ekrih upozorava da stvari nisu crno-bele. „Gospodar prstenova" ima i mnogo nijansi. Na primer, Frodo na kraju ne uspeva da sam uništi prsten, jer ga je zavela moć. S druge strane, upravo zli Golum svojim padom u vulkan omogućava uništenje prstena." I u Nemačkoj se sve češće koriste tolkinovske reference. Tako se jedna letačka jedinica Bundesvera nazvala „Nazguli". Problematična referenca: reč je o duhovima prstena – devetorici ljudi – koji služe mračnom gospodaru Sauronu. Oklopna brigada 45 na Instagramu čak koristi muziku „Nazgula". Stručnjak za Tolkinovo delo Ekrih na to s čuđenjem kaže: „Nazguli su bili bezvoljni robovi mračnog gospodara, Da li bih kao vojnik želeo da se unapred predstavim kao rob jedne zle figure? Mislim da ne!"