Hašim Tači - „Nevin čovek“ ili ratni zločinac?

2026-02-12 - 11:19

Pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu, gde su u ponedeljak počele završne reči u procesu protiv bivših lidera Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, u sredu (11. februar) sudu se obratila odbrana Hašima Tačija. „Časni sude, Hašim Tači je nevin“, rekao je glavni Tačijev branilac Luka Mišetić i naglasio da tužilaštvo nije „nije ispunilo obavezu" da dokaže optužbe. Prema optužnici, koja ima deset tačaka, Tači i trojica saoptuženih odgovorni su za progon, nezakonito zatvaranje, mučenje, prisilne nestanke i ubistva stotina civila koje su 1998. i 1999. na Kosovu i u severnoj Albaniji izvršili pripadnici OVK. To je, tvrdi tužilaštvo, bio deo udruženog zločinačkog poduhvata (UZP) čiji je cilj bio preuzimanje kontrole nad Kosovom. Žrtve pripadnika OVK bili su pripadnici srpske, albanske i romske nacionalnosti. Krivična dela koja se četvorici bivših lidera OVK stavljaju na teret bila su, prema navodima tužilaca, deo sistematskog napada protiv osoba za koje se sumnjalo da su bile protiv OVK. Ta dela okvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i ratni zločini. „Konsenzus predstavnika međunarodne zajednice“ Mišetić je podsetio na iskaze svedoka odbrane, među kojima su bili nekadašnji komandant NATO-a Vesli Klark, bivši pomoćnik američkog državnog sekretara Džejms Rubin i izaslanik SAD tokom rata na Kosovu i donedavni američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil. „Postoji konsenzus međunarodnih svedoka, svedoka insajdera iz OVK i dokumentarnih dokaza koji pokazuju da postoji razumna sumnja u pogledu optužbe“, rekao je Mišetić. On je podsetio da je Rubin posvedočio da je 1999. godine „proverio sve obaveštajne i diplomatske izvore koje je imao na raspolaganju, kao i sektor za ljudska prava u Stejt departmentu". Mišetić je potom dodao da je Klark rekao da nije pronašao nikakve dokaze o tome da se Tači povezuje sa ratnim zločinima. „Čuli ste generala Klarka koji je rekao da nije pravedno da se krivična dela drugih pripišu Tačiju i da on ne zna ni za jedan dokaz o tome da je Tači izvršio neko krivično delo ili da je sarađivao sa onima koji su to uradili“, naveo je Mišetić. Tačijev advokat je podsetio da je specijalni predstavnik Ujedinjenih nacija Džok Kovi rekao da „Tači nije bio u mogućnosti da organizuje međuetničko nasilje tokom leta 1999. niti da kaže da treba da se sa tim prekine“, dok je Kristofer Hil naveo da je Tačijeva uloga više ličila na ulogu ministra spoljnih poslova. Zlostavljanja i pritvaranja Prema optužnici, OVK je one koje je proglasila "kolaboracionistima", nezakonito držala u desetinama pritvora na Kosovu i na severu Albanije, gde su bili izloženi mučenju, prebijanju, nehumanom postupanju, dok je barem njih sto ubijeno. Obrazlažući tezu da Hašim Tači nije imao nikakve veze sa zatvaranjem ili zlostavljanjem protivnika OVK, Mišetić se pozvao na iskaze nekoliko svedoka tužilaštva koji su bili rukovodioci OVK. „To ste čuli od komandanta Rustema Mustafe Remija, zamenika komandanta OVK Sokolja Bašotija i, što je najvažnije, od načelnika Glavnog štaba OVK Bisljima Zirapija“, naglasio je Mišetić. Rekao je i da tužilaštvo traži da sud samo na osnovu „indicija“ donese zaključak o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata i da za to „nema direktnih dokaza“. Skrenuo je pažnju na to da je bivši predsednik Srbije Milan Milutinović pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju oslobođen svih optužbi za ratne zločine na Kosovu jer je bio „politička figura“ i nije imao „efektivnu kontrolu“ nad snagama SRJ. „Tužilaštvo sada traži da zaključite da je politički vođa OVK na čelu nedržavne oružane grupe imao efektivnu kontrolu i da je krivično odgovoran. To bi bilo izvrtanje istorije“, zaključio je Mišetić. Argumenti tužilaštva Tužilaštvo je svoje završne reči iznosilo u ponedeljak i utorak (9. i 10. februar). Glavna tužiteljka Kimberli Vest je za četvoricu optuženika tražila po 45 godina zatvora, naglašavajući da je dokazano da su oni, kao najviši članovi Glavnog štaba OVK, odgovorni ili su direktno učestvovali u onome što im se u optužnici stavlja na teret. Tužilaštvo svoje navode bazira na iskazima više od sto svedoka i oko 3.000 dokumenata. „To (što su učinili optuženi) su ratni zločini i zločini protiv čovečnosti i oni nisu umanjeni prolaskom vremena“, naglasila je glavna tužiteljka. Jedna od glavnih teza tužilaštva je da su komandanti operativnih zona OVK dobijali naređenja od Tačija i trojice saoptuženika, a ne obrnuto, kako je tvrdila odbrana. Prema navodima tužilaštva, ubistvo „kolaboracionista", tj. saradnika srpskih vlasti i članova Demokratskog saveza Kosova Ibrahima Rugove predstavljalo je upozorenje za druge protivnike OVK „ukoliko nastave pogrešnim putem“. Tužilaštvo je navelo da ne postoji nijedan dokaz daTači nije bio jedan od osnivača OVK, kao i da su poruke koje je slao u javnosti predstavljale „doprinos krivičnim delima za koje se tereti“. Tužioci su pažnju posvetili saopštenjima OVK, kojima se pozivalo na ubistvo „kolaboracionista" u čijem je pisanju i širenju važnu ulogu, kao portparol OVK, imao Krasnići. Prema navodima optužnice, Seljimi bio je tokom 1998. godine glavni inspektor OVK, a 1999. postao je ministar unutrašnjih poslova u Privremenoj vladi. „On nije iskoristio svoje nadležnosti da pusti nepravedno pritvorene ljude, niti da kazni učinioce krivičnih dela i zato je doprineo UZP-u", naglasilo je tužilaštvo. Kadri Veselji bio je član direkcije OVK za politička pitanja i načelnik obaveštajne službe OVK i prema tužilaštvu „direktno učestvovao u krivičnim delima“. Uticaj presude na Kosovo i Srbiju Juče je počelo iznošenje završnih reči odbrane Kadrija Veseljija čija je ključna teza da ne postoji nijedan direktan dokaz o delima koja mu se stavljaju na teret i da se sve bazira na iskazima „iz druge ruke". Iznošenje završnih reči za Veseljija, Krasnićija i Seljimija trajaće do 18. februara. Nakon toga, presuda će biti izrečena u roku od 90 dana. Ako sudijama bude potrebno više vremena, rok za izricanje presude će biti produžen za 60 dana. Deo javnosti veruje da će presuda Tačiju, Veseljiju, Seljimiju i Krasnićiju imati veliki značaj za budućnost Kosova i Srbije i njihove odnose. Novinar Dojče velea i izveštač iz Haga Bahri Cani, međutim, veruje da će se na Kosovu i posle toga „opovrgavati tvrdnje da je OVK bila povezana sa zločinima“. „Ali je pitanje šta će Srbija da uradi ako sudsko veće na bilo koji način poveže OVK sa zločinima. Ne treba isključiti mogućnost da Srbija pokuša da profitira u vezi sa tim pitanjem. U jednom aspektu presuda neće imati uticaj: Srbija i Kosovo neće poboljšati odnose zbog te odluke, kakva god bude. Njihovi odnosi se mogu normalizovati samo pod pritiskom neke mnogo veće sile od one koju predstavlja Specijalni sud“, zaključuje Bahri Cani.