Iranska revolucionarna garda – sada sledi kolaps?

2026-03-18 - 07:13

Tri nedelje nakon početka zajedničke vojne akcije SAD i Izraela 28. februara 2026. situacija na Bliskom istoku razvila se drugačije nego što se prvobitno očekivalo. Na početku se pretpostavljalo da će ubistvo iranskog vrhovnog vođe Alija Hamneija u prvim satima rata, kao i eliminacija drugih političkih i vojnih lidera, brzo destabilizovati centar moći Islamske Republike. „S početkom treće ratne nedelje, međutim, vidi se da ta procena ne odgovara stvarnosti. Struktura moći u Iranu prevazišla je prvi šok“, kaže analitičar za Bliski istok Habib Hoseini-Fard. Revolucionarna garda nastavlja napade Umesto kolapsa, iranska Revolucionarna garda nastavlja borbu na više frontova – protiv SAD i Izraela, ali i napadima na ciljeve u susednim arapskim državama. Pri tome se oslanjaju na decentralizovanu i dobro umreženu komandnu strukturu. Čini se da je to i dalje slučaj, čak i nakon što je Izrael u utorak (17. 3. 2026) objavio da je ubio Alija Laridžanija, šefa Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana. On je bio odgovoran za koordinaciju u pitanjima odbrane i spoljne politike. Izrael je takođe saopštio da je u još jednom napadu u ponedeljak ubijen vođa milicije Basidž, Golamreza Solejmani. Iran je kasnije u utorak potvrdio smrt i Solejmanija i Laridžanija. Revolucionarna garda, poznata i kao „Armija čuvara islamske revolucije“ (IRGC), osnovana je nakon revolucije 1979. jer novi vlastodršci nisu verovali vojsci koju je izgradio Šah. Njihov zadatak: sprečavanje puča i zaštita državne ideologije. Zajedno sa redovnom vojskom, Revolucionarna garda danas čini oružane snage Irana. Ona je potčinjena verskom i političkom vođi Islamske Republike, trenutno Modžtabi Hamneiju. Broj njihovih pripadnika procenjuje se na do 200.000. Prema podacima Centralne komande SAD (CENTCOM) od ponedeljka, 16. marta 2026, Iran je u protekle dve nedelje izveo više od 300 raketnih napada i napada dronovima na Kuvajt, Katar, Ujedinjene Arapske Emirate, Saudijsku Arabiju i Izrael. Saudijsko ministarstvo odbrane saopštilo je 16. marta da je od ponoći presrelo više od 60 dronova u sopstvenom vazdušnom prostoru. To ilustruje razmere ove konfrontacije bez presedana. Iz Ujedinjenih Arapskih Emirata prijavljena je jedna žrtva u Abu Dabiju i jedan povređeni. Prema navodima vlasti, reč je o posledicama padanja krhotina iranskih projektila. Ovi napadi usledili su nakon tvrdnje iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija da su sa teritorije Emirata ispaljene rakete na ostrvo Harg – što je tvrdnja koja je izazvala oštre reakcije. Fleksibilne komandne strukture kao recept za uspeh U tom kontekstu, Aragči isključuje pregovore. Dok god napadi traju, neće biti primirja, izjavio je on. On se očigledno može osloniti na i dalje snažan vojni aparat, sa Iranskom revolucionarnom gardom (IRGC) kao ključnim akterom koji može fleksibilno da reaguje na situacije koje se stalno menjaju. „IRGC se u poslednje dve decenije razvila iz hijerarhijske institucije u mrežnu strukturu. Provincijske komande imaju široka ovlašćenja i mogu da deluju nezavisno od centra“, kaže stručnjak za Bliski istok Habib Hoseini-Fard i dodaje da „strateška dubina zemlje i podzemni raketni silosi čine potpuno uništenje vojnih kapaciteta u kratkom vremenu nemogućim – što je realnost koja opravdava nastavak napada uprkos tvrdnjama SAD o maksimalnom uništenju.“ Tako je izraelska vojska prijavila nova lansiranja raketa prema Izraelu – uprkos masovnim napadima na iranske ciljeve. U stambenim oblastima Tel Aviva došlo je do udara kasetne municije. Revolucionarna garda tesno isprepletena sa režimom Reza Talebi, politički analitičar, ukazuje na unutrašnju strukturu sistema i upozorava na pojednostavljene pretpostavke o mogućem raspadu moći u Iranu: „Ideja da stanje državne slabosti ili čak 'propale države' automatski vodi kapitulaciji vojnih snaga, ne odgovara strukturnoj stvarnosti u Iranu. Ideološki obojene snage unutar vojnog i bezbednosnog aparata tesno su povezane sa postojanjem samog sistema.“ Talebi naglašava da Revolucionarna garda nije samo vojna organizacija. „Revolucionarna garda istovremeno kontroliše ekonomske i ideološke strukture moći koje sežu daleko izvan Irana“, kaže on. Tako „Al-Kuds brigade“, specijalna jedinica Revolucionarne garde za operacije u inostranstvu, okupljaju oko sebe terorističke grupe na Bliskom istoku koje podržavaju ciljeve Irana, poput uništenja Izraela. Organizacija poseduje i građevinski konglomerat pod nazivom „Hatam-al-Anbija“, koji je vodeći u mnogim strateškim infrastrukturnim projektima i investicijama vrednim milijarde. Kompanija je osnovana krajem osamdesetih godina prošlog veka radi obnove zemlje nakon rata protiv Iraka. „Organska isprepletanost značajno otežava brzu ili dobrovoljnu predaju moći“, kaže Reza Talebi. „Ako se oslabi samo spoljni sloj sistema, to ne vodi nužno kolapsu, već može zaoštriti tenzije i pojačati interne konflikte unutar aparata moći.“ Ako bi sistem kolabirao, verovatniji je raspad po modelu Sirije ili Avganistana nego uređena smena vlasti. Potpuni kolaps malo verovatan Talebiju se čini da za SAD i Izrael „potpuno kolabiran bezbednosni aparat nije nužno cilj“. Iz ugla Izraela, oslabljen ali funkcionalan bezbednosni sistem u Teheranu mogao bi biti predvidljiviji od potpunog vakuuma moći. Prema Hoseini-Fardu, Zapad sada sledi dva cilja: vojno slabljenje preostalih iranskih kapaciteta i otvaranje Ormuskog prolaza s jedne strane, i ciljane napade na bezbednosne institucije kako bi se olakšali unutrašnji protesti. Brzo primirje i raspad Revolucionarne garde se ipak ne naziru, smatra Hoseini-Fard. On ističe da je Iran nakon prvog šoka ciljano stvorio nesigurnost u Ormuskom prolazu i time povećao pritisak na svetsku ekonomiju. Napadima na infrastrukturu i vojne baze u regionu Persijskog zaliva, raste regionalna dimenzija konflikta. „Najverovatniji scenario je nastavak rata – ili u dosadašnjem obimu ili u proširenom obliku“, kaže on.