Iskustva mladih berlinskih Jevreja s antisemitizmom

2026-01-27 - 07:02

Tim Kurockin kaže da nije religiozan i da je to u ovoj situaciji možda i „privilegija“. Ne nosi kipu, jevrejsku kapu, niti nosi Davidovu zvezdu. „Ja nisam vidljivi Jevrej.“ Taj 21-godišnjak došao je iz rodne Bavarske u Berlin neposredno pre 7. oktobra 2023, dana terorističkog napada Hamasa na Izrael u kojem je ubijeno više od 1.200 Izraelaca i odvedeno u zarobljeništvo njih oko 250. U razgovoru za DW Kurockin objašnjava šta podrazumeva pod „privilegijom“ i priča da ima prijatelje koji su religiozni i koji su „fizički napadnuti jer su prepoznati kao Jevreji“. On u glavnom gradu Nemačke studira na Fakultetu za ekonomiju i pravo. Angažovan je u čitavom nizu jevrejskih organizacija, recimo u pokretu Hilel, koji želi da umreži jevrejske studente širom sveta, kao i u Jevrejskoj studentskoj uniji Nemačke (JSUD). Pojačana zaštita jevrejskih objekata Kurockin se, kako sam kaže, u Berlinu „kreće veoma oprezno“ i „ne govori baš svima“ da je Jevrej. No kaže i da ipak nije tako da „čitav dan hoda Berlinom s osećajem straha“. On zaobilazi određene proteste na kojima se veoma često prikazuju antisemitski transparenti i uzvikuju antisemitski slogani. Ko tamo poziva na intifadu, kaže on, taj poziva na ubistvo Jevrejki i Jevreja. Jevrejski život u Berlinu, vidljivo jevrejstvo, već decenijama se uglavnom odvija pod policijskom zaštitom. Od jeseni 2023. situacija u glavnom gradu Nemačke dodatno se pogoršala. Tako je Pariski trg ispred Brandenburške kapije u decembru, prilikom proslave Hanuke sa gostima iz Bundestaga, ličio na pravo utvrđenje. Do pre samo nekoliko godina prolaznici su tamo mogli iz blizine da prate proslavu – a prošle godine bile su tamo široke barijere, višestruke kontrole na ulazu, policajci na krovovima zgrada. Vidljivi znak bila je i nedavna zamena bezbednosnih barijera ispred jevrejskih institucija u Berlinu. Umesto privremenih zaštitnih ograda, koje su lako mogle da se uklone i koje ne bi izdržale nalet automobila, tamo se već nekoliko nedelja mogu videti masivni zaštitni stubovi, gusto poređani jedan uz drugi. Policijska zaštita postojala je i pre 7. oktobra 2023, Hamasovog napada na Izrael. Ali zaštita je pojačana, jer su se i pretnje povećale s ratom u Pojasu Gaze koji je usledio nakon Hamasovog napada i u kojem je, prema navodima Ministarstva zdravlja u Gazi – koje UN i mnoge organizacije za ljudska prava smatraju pouzdanim – najmanje 70.000 Palestinaca poginulo zbog izraelskih vojnih operacija. „Učinite nešto protiv antisemitizma“ Neki, poput Tima Kurockina, govore o svom životu u Berlinu. Neki drugi radije ne bi. Postoje i mladi Jevreji koji kažu da lično nisu doživeli mržnju. Kurockin 27. januar, Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, vidi kao „dan iskrene žalosti“. Ali s nekim oblicima sećanja na Holokaust u Nemačkoj ne može baš da se poistoveti. Veoma često je to „uvek ista objava na društvenim mrežama, gde ljudi stoje s natpisom ’Nikad više’ ili objave crno-belu fotografiju Aušvica“, kaže. „To nije dovoljno. Uradite onda stvarno nešto protiv antisemitizma. U delovima Nemačke imamo situaciju da je krajnje desna stranka u anketama za Bundestag na drugom mestu, delom i na prvom. Vidimo i kako raste levi ekstremizam, antisemitizam povezan s Izraelom. Vidimo to stalno povećavanje antisemitizma. Politika ne čini dovoljno“, smatra Kurockin. On ističe da se tzv. zaštitni zid „desno-konzervativnih krugova“ prema desnim ekstremistima „sve više urušava“. A zabrinjava ga i jačanje stranke Alternativa za Nemačku (AfD), koju se delom smatra krajnje desnom. Teško je reći koliko Jevreja živi u Berlinu. Zvanična Jevrejska zajednica Berlina ima oko 10.000 članova. Naravno, broj Jevrejki i Jevreja u gradu znatno je veći, a dodatno je porastao dolaskom ukrajinskih Jevreja koji su pobegli od Putinove agresije na njihovu zemlju. Broj Izraelaca koji žive u Berlinu procenjuje se na 15.000 do 30.000. Nije poznato da li su većinom sekularni ili su religiozni. „Vrlo brzo postaje uvredljivo“ Lilah Zofer ima 20 godina, studira u Potsdamu i živi u Berlinu. Da li je doživela mržnju ili pretnje? Kaže da se ona na društvenim mrežama već neko vreme gotovo uopšte više ne izražava politički i ne odgovara kritički. „To je veoma brzo postalo uvredljivo, bez argumenata“, kaže za DW. Mlada Jevrejka, ćerka izraelske majke i nemačkog oca, naglašava da se u Berlinu uglavnom može živeti „sasvim normalno“. Ne boji se da ide na fakultet. Kaže da pazi da na ulici ne govori glasno hebrejski. Prilično mirno priča o prijateljima koji su zbog toga jednom doživeli pretnje nožem. Uz dosta truda uspeli su da deeskaliraju situaciju. I poput Tima Kurockina, Zofer spominje jedan detalj: „Ranije sam povremeno nosila Davidovu zvezdu na lančiću. Trenutno ne. Sada treba biti lud, bez obzira gde u Berlinu, da nosiš lančić s Davidovom zvezdom.“ „Stajati zajedno“ David Gorelik (21) kaže da se njegov život nakon 7. oktobra 2023. „veoma, veoma promenio“. Taj mladi Jevrej govori o svom angažmanu u projektu „Meet a Jew“ Centralnog saveta Jevreja, čiji je cilj da se Jevreji i oni kojni to nisu lično upoznaju i povežu. „Bezbednosni aspekti na koje moramo da pazimo mnogo su stroži nego pre“, kaže. Taj rođeni Berlinac studira jevrejski socijalni rad. Deo studija pohađa u Erfurtu u Tiringiji, a deo na Fakultetu za jevrejske studije u Hajdelbergu. Možda se za tu visoku školu odlučio i zato što, kako kaže, „sam tamo u mehuru, u balonu u kojem sam zaštićen“. Tamo nije problem da nosi kipu u učionici. Nakon oktobra 2023, s obzirom na više napada i u Nemačkoj, mnogi su razmišljali ima li jevrejski život u Nemačkoj još smisla, prenosi on, pa kaže: „Ima smisla. Tama se može rasterati svetlošću. Za to se zalažemo. I želimo da stojimo zajedno.“ Nada u više mogućnosti za dijalog Gorelik naglašava da je upravo u poslednjih pet godina jevrejski život u Nemačkoj „enormno porastao“ i da danas ima „zaista dobru infrastrukturu“. Kao primere navodi to što svaka nemačka pokrajinska u svom glavnom gradu sada ima sinagogu, što je u Bundesveru uspostavljena jevrejska vojna dušebrižnička služba, a u Berlinu je zajednica Chabad otvorila Jevrejski kampus, koji bi svesno trebalo da bude otvoren za širu gradsku zajednicu. Iako priznaje da je u nekim razgovorima oprezniji kada govori o Izraelu ili situaciji na Bliskom istoku, Gorelik navodi konkretan primer koji pokazuje na koji način on želi da pokaže prisustvo: nakon 7. oktobra lično je odlučio da nosi svoje rese (koje religiozni jevrejski muškarci nose na četiri ugla odeće). Da ih nosi „otvoreno, sasvim otvoreno – jer antisemiti žele da nas stave pod pritisak i da ih skrivamo“. Gorelik se nada da će biti mnogo više mogućnosti za dijalog, kako bi ljudi koji ne znaju ništa o jevrejstvu mogli konkretno da upoznaju Jevreje, njihov svakodnevni život i njihove brige. On navodi jedan razlog zbog kojeg bi možda napustio Nemačku i otišao u Izrael: „Ne zbog antisemitizma, nego iz političkih razloga“ – naime, ako bi savezni kancelar postao neko iz AfD-a.