Život sa gojaznošću: Borba svakog četvrtog stanovnika Srbije

2026-03-04 - 16:47

Privatna arhiva/Vanja Bursać Vanja Bursać je tokom života pokušavala da smrša na različite načine, ali u tome nije istrajavala i zbog toga je rešila da ode na lečenje Na svaka dva ili tri meseca Vanja Bursać mora u bolnicu na dvonedeljno lečenje. Ova 36-godišnja di-džejka iz Beograda boluje od gojaznosti, sa kojom se bori „ceo život". „Od detinjstva je bilo 'jedi, jedi, jedi', kao što nam bake uvek pričaju, a ja verovatno nisam znala da kažem 'ne'", priča Vanja u telefonskom razgovoru iz bolnice za BBC na srpskom. Prvi put je otišla na lečenje 2023. godine, jer je shvatila da „mora nešto da se preduzme", a „nije imala snage da se time pozabavi sama". Sada joj svakodnevno rade medicinske analize, mere kilažu, strogo kontrolišu unos kalorija, a ona hoda najmanje 10.000 koraka, opisuje. „To je najzdraviji način da se izgubi kilaža, pod kontolom lekara", veruje Vanja. Vanjin primer nije redak: čak 24 odsto ljudi u Srbiji je gojazno, a 57 odsto ima povećan indeks telesne mase (BMI), što je stanje koje prethodni gojaznosti, prema podacima Svetske federacije za gojaznost. Više od 70 odsto smrti u Srbiji povezano je sa prekomernom težinom i gojaznošću, a gojaznost utiče na tri od četiri vodeća uzroka smrtnosti u zemlji, pokazuju podaci. Gojaznost ili prekomerna težina mogu da utiču na pojavu srčanih oboljenja ili infarkta, dijabetesa tipa 2, bolesti mišića i kostiju, čak i više vrsta raka, piše na sajtu Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Takva stanja i bolesti izazivaju preuranjenu smrt ili invaliditet, dodaju. Srbija je 2022. usvojila Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za lečenje gojaznosti, koji sadrži preporuke za dijagnostiku i lečenje ove hronične bolesti. Podrazumeva pravilnu ishranu, povećanje fizičke aktivnosti, psihološku podršku, nekad i uz terapiju lekovima ili hirurško lečenje. Da li je sve u 'volji i samokontroli'? Dok pre više od dve godine nije odlučila da potraži pomoć lekara, Vanja je godinama pokušavala sama da izgubi kilograme. „Išla bih kod nutricioniste, pridržavala bih se neko vreme, imala bih neke rezultate, ali bi oni bili zanemarljivi i ubrzo bih vraćala kilažu. „Jednostavno bih odustajala. Generalno odustajem od stvari, taj sam tip ličnosti, ništa ne doteram do kraja i verujem da sam zbog toga ostala gojazna", priča Bursać. Ova muzičarka, kako sama dodaje, nema zdravstvena stanja ili bolesti zbog kojih je postala gojazna ili koji bi joj onemogućili da umanji kilažu. „Ja da smršam mogu, posebno u bolnici imam mnogo uspeha u tome", ističe. Mit o snazi volje i zašto je nekim ljudima teže da izgube višak kilograma U svetu ima više gojazne nego pothranjene dece: UNICEF Za 10 meseci, sa 216 na 91 kilograma Ali, nisu svi slučajevi kao njeni, pa ne zavisi uvek sve od odlučnosti i istrajnosti u mršavljenju. Dok bi mnogi ključ za gubljenje kilograma videli u „snazi volje" ili „samokontroli", doktorka Kim Bojd, direktorka medicinskog odeljenja međunarodne organizacije WeightWatchers koja se bavi pitanjima gojaznosti, kaže da su oni „pogrešni". „Decenijama se ljudima govori da treba manje da jedu i više da se kreću i da će tako oslabiti, ali gojaznost je mnogo složenija", ispričala je ona u januaru za BBC. Broj kilograma zavisi i od naših gena, a tu se gotovo svi razlikujemo, napominje Sadaf Faruki, endokrinološkinja koja vodi istraživanje o genetskoj gojaznosti na Univerzitetu u Kembridžu. Neki geni utiču na moždane puteve koji regulišu osećaj gladi i sitosti, kao odgovor na signale koje želudac šalje mozgu, objašnjava profesorka. „Promene u tim genima prisutne su kod gojaznih ljudi, što znači da češće osećaju glad i da im je teže da budu siti posle obroka", zaključuje. Bolest(i) Gojaznost je 1948. uvrštena na listu Međunarodne klasifikacije bolesti Svetske zdravstvene organizacije (SZO), a organizacija je 1997. proglasila i globalnu epidemiju gojaznosti. Ali, u nekim zemljama je prepoznata kao bolest i daleko kasnije – Asocijacija američkih lekara (AMA) je to učinila tek 2013. Vanja Bursać nema dilemu. „Gojaznost je bolest - to sam prihvatila i nisam imala problem sa sobom u fizičkom smislu", kaže 36-godišnjakinja. Vanja Bursać/Privatna arhiva Ova bolest može da izazove i druge bolesti, od kardiovaskularnih, bolesti mišića i kostiju, do malignih oboljenja. Kod gojaznih muškaraca često se javlja rak prostate, rektuma i organa za varenje, a kod žena rak materice, dojke i žučne kese, navodi se na sajtu britanskog Nacionalnog zdravstvenog instituta. Bursać je, kako kaže, dosad „uspela da izbegne druge bolesti koje bi je dodatno ograničavale". Ali, čak i kada se zbog manjih zdravstvenih problema obrati lekarima, uglavnom dobija preporuke da smanji kilažu. „Smršaj, pa nećeš imati problem'", to je uglavnom prva reakcija lekara, priča Vanja. „Kad se pojavite kod bilo kog lekara, od ortopeda do ginekologa, apsolutno svaku bolest vezuju za gojaznost, iako nekad iste probleme imaju i mršavi ljudi. „Postoje, naravno, i stvari koje jesu povezane sa tim, poput problema sa kičmom ili želucem", dodaje. Alarm: Više od 50 odsto odraslih u svetu do 2050. biće gojazno ili prekomerne težine Da li je gojaznost pogrešno medicinski definisana Kako vaša porodica oblikuje izgled vašeg tela Psihologija gojaznosti Iako se gojazni ljudi često suočavaju sa ograničenjima u svakodnevici, poput otežanog kretanja, Vanja dosad nije imala većih prepreka. „Živim vrlo aktivan život, dosta pešačim, bavim se didžejingom, pa za to nisam najbolji primer", opisuje. U karijeri je, ipak, njen izgled umeo da bude otežavajuća okolnost. „Ako neko želi da unajmi didžeja, uglavnom neće hteti nekog gojaznog, već, na primer, neku zgodniju devojku, makar u tim standardnim okvirima vizuelnog identiteta. „Iako nemam dokaz za to, moguće je da su me na nekim razgovorima za poslove generalno odbijali zbog gojaznosti, jer se gojazni ljudi percipiraju kao oni koji ne rade na sebi, koji su lenji, pa su možda verovali da zbog toga neću biti dobar radnik", objašnjava Bursać. Gojaznost je sada „deo njene ličnosti", nešto sa čime se poistovetila. „Čak mi mnogo ljudi govori da 'to neću biti ja kada smršam', iako se ne slažem sa njima – biću ista osoba u glavi, ali telo mi neće biti isto", dodaje Vanja. Privatna arhiva/Vanja Bursać Vanja Bursać je didžejka, što znači da uglavnom nastupa noću, a to nije pogodan životni stil za gubljenje kilograma, kaže ona za BBC na srpskom Među zdravstvene rizike koje nosi gojaznost spadaju i pretnje po mentalno zdravlje, navodi se na sajtu britanskog Nacionalnog zdravstvenog instituta. Vanja smatra da većina gojaznih koje poznaje lošije podnose gojaznost od nje, ali napominje da je i ona naišla na psihološke izazove. „Kada sam počela da se lečim od gojaznosti, kod mene javio 'looser's guilt' - kada izgubiš kilažu, onda imaš grižu savesti što sebi nisi pre pomogao, a mogao si", priča Bursać. Susreće se često i sa negativnim komentarima, posebno na društvenim mrežama, zbog fizičkog izgleda, ali kaže da je „ne dotiču mnogo". „Uvek sam razmišljala da moja kilaža ne treba da dotiče nekoga, osim ako mi je partner ili neko blizak ko se brine za moje zdravlje", dodaje. Vanja ispred sebe ima jasan cilj – želi da izgubi 40 kilograma u narednih šest meseci. „Moraću da se pridržavam dijete koju mi je prepisala dijetetičarka, da duže hodam, to mi je sada primarna fizička aktivnost, a onda da postepeno uvedem treninge i da budem dosledna", kaže. Bursać je na kliničko lečenje prvi put otišla sa 33. Veruje da je ovo „poslednji voz". „Neki kažu da nije i da će biti još prilike, neki misle da je taj voz već prošao, ali ja mislim da je ovo to - poslednja prilika", zaključuje Vanja. Debela si - mršava si: Kako da izbegnemo uvrede kad pričamo o tuđem izgledu BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE. Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk Operacije smanjenja želuca: Turski hirurg savetovao pacijentkinju da „jede i samo jede" Kako je lek za mršavljenje lansirao dansku kompaniju u svetski vrh „Kilaža se menja, ali zli ljudi ostaju zli": Bivša teniserka Jelena Dokić na meti uvreda zbog kilograma Žene koje se bore protiv „debelofobije“ Da li je višak kilograma stvar izbora &