Izrael: Podrška pohodu na Iran i neka potpitanja

2026-03-02 - 07:07

U subotu (28. februar) oko osam sati po lokalnom vremenu prve poruke upozorenja pojavile su se na mobilnim telefonima širom Izraela: svi stanovnici trebalo je odmah da odu na bezbedno mesto i čekaju dalja uputstva. Gotovo u isto vreme izraelski ministar odbrane Izrael Kac proglasio je vanredno stanje. Rekao je da je počeo „preventivni napad“ na Iran kako bi se „otklonile opasnosti za Izrael“. Gotovo od tog trenutka telefon Noamu Tibonu ne prestaje da zvoni. Penzionisani general-pukovnik postao je poznat širom Izraela kada je 7. oktobra 2023, tokom terorističkog napada, sam spasao svoju porodicu iz njihovog kibuca. Tibon je takođe poznat kao oštar kritičar vlade Benjamina Netanjahua. No, za napad na Iran vojni stručnjak pokazuje razumevanje. „Mislim da su shvatili da su svi dosadašnji pregovori s Iranom bili samo gubljenje vremena“, rekao je Tibon za DW. Iran ume da uzvrati Za bivšeg oficira, aktuelni događaji direktna su posledica takozvanog Dvanaestodnevnog rata iz juna 2025. Izrael je već tada, uz pomoć SAD, napao Iran. Vojni udar, koji je većina stručnjaka ocenila kao jasno kršenje međunarodnog prava, bio je usmeren pre svega na iranski nuklearni program. Iranski protivudar koji je usledio prouzrokovao je veliku štetu u Izraelu i svojom snagom iznenadio brojne regionalne analitičare. Mnoge iranske balističke rakete probile su izraelski odbrambeni sistem, a poginulo je najmanje 28 ljudi. „Kad smo videli te žrtve, shvatili smo da moramo više učiniti protiv te pretnje“, kaže Tibon. „Iz toga je proizašao cilj da iranske rakete više nikada ne smeju predstavljati opasnost.“ I sada ima žrtava. Najrazorniji napad pogodio je Bet Šemeš, nedaleko od Jerusalima, gde ima najmanje devet žrtava i pedesetak povređenih. Pre toga je jedna žena stradala u stambenoj četvrti Tel Aviva. Široka podrška u izraelskoj politici No, podrška vojnom udaru izraelske vlade dolazi i iz velikog dela opozicije. Opozicioni lider Jair Lapid zahvalio je američkim partnerima na „hrabrosti i odlučnosti da promene tok istorije“. Poslanik u Knesetu i bivši ministar odbrane Beni Ganc najpre je kratko poručio: „Svi smo zajedno – i pobedićemo.“ Ministar bezbednosti Itamar Ben Gvir, tvrdi desničar i Netanjahuov koalicioni partner, zapretio je svim izraelskim građanima koji na bilo koji način podržavaju Iran: rekao je da će im svima „odrubiti glave“. Jedan od retkih kritičara vojne akcije jeste arapsko-izraelski poslanik Ajman Odeh. On sumnja da će ovaj rat doneti više bezbednosti Izraelu: „Čuvajte se – jer ova vlada ne brine za vas“, poručio je opozicioni političar svojim sunarodnicima. Mnogi kritičari u Izraelu posebno brinu zbog sve veće opasnosti od novog rata na više frontova. Tako je izraelska vojska tokom vikenda već pokrenula veliku mobilizaciju rezervnih jedinica. One bi trebalo da štite severnu granicu prema Libanu i Siriji i spreče ulazak libanskog Hezbolaha, saveznika Irana, u rat. Promena režima kao ratni cilj Za većinu Izraelaca nema sumnje da su ratni ciljevi daleko širi od uništenja iranskog raketnog arsenala. Premijer Benjamin Netanjahu direktno je pozvao Irance da se oslobode „jarma tiranije“ i da „svoju sudbinu uzmu u svoje ruke“. Noam Tibon smatra da mnogi u izraelskoj vladi gledaju na Rezu Pahlavija, sina bivšeg šaha, kao na mogućeg naslednika iranskog vođe Alija Hamneija. Pahlavi živi u SAD. No bivši general Tibon priznaje da je neizvesno hoće li iranski režim biti zbačen. „Trenutno je slika potpuno mutna“, rekao je vojni stručnjak u razgovoru za DW. Takođe upozorava na stvarnu opasnost da bi se vojna konfrontacija narednih dana mogla dodatno zaoštriti i prerasti u „dug iscrpljujući rat za ceo region“. Pri tome vidi jedan veliki problem za Izrael: mnogi ratni ciljevi ne zavise od Izraela, već od SAD i daljeg razvoja događaja u samom Iranu.