Je li američko-izraelski rat sa Iranom legalan

2026-03-04 - 18:46

Amirhossein Khorgooei/ISNA/West Asia News Agency via Reuters Sahrana posle, kako su iranske vlasti rekle, američko-izraelskog napada na školu na jugu Irana Koordinisani udari Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran, kao i odgovor Irana, već su doveli do civilnih žrtava - i osude generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonija Gutereša, koji je pozvao obe strane na poštovanje međunarodnog prava. Obe strane tvrde da su oni opravdani, ali da bismo verifikovali da su prvobitni napadi na Iran bili zakoniti, moramo da se vratimo na standarde međunarodnog prava na koje je većina zemalja pristala, nakon užasa iz Drugog svetskog rata. Ubrzo pošto su Amerika i Izrael započeli bombardovanje Irana 28. februara, predsednik Donald Tramp optužio je Teheran da pravi nuklearno oružje koje ugrožava američke saveznike i koje bi „uskoro moglo da stigne do američke domovine“. Međutim, državni sekretar Marko Rubio rekao je 2. marta da su SAD „morale preventivno da ga napadnu“, jer je administracija znala da će doći do „izraelske akcije“ protiv Irana. EPA Iranska vlada je dostavila slike, kako tvrdi, grobova za ubijene u školi u južnom gradu Minabu U međuvremenu, izraelski predsednik Isak Hercog rekao je za BBC Radio 4 da su iranski navodni planovi za „pravljenje bombe“ bili dovoljni da opravdaju napade. Iran je odgovorio bombardujući Izrael i bliskoistočne zemlje u kojima se nalaze američke vojne baze, tvrdeći da je to učinio u samoodbrani. Broj žrtava nastavlja da raste. U Iranu je u prva tri dana poginulo više od 780 ljudi, u koje spadaju i 165 devojčica i članova osoblja u onome što iranske vlasti tvrde da je bio američko-izraelski vazdušni udar na školu, prema iranskom Crvenom polumesecu. U Libanu je poginulo više od 50 ljudi tokom izraelskih udara u ponedeljak, a drugog dana je broj već prešao sto mrtvih. S druge strane, šest američkih vojnika je poginulo do sada u ratu sa Iranom, a više od deset žrtava broje i Izrael i zalivske zemlje. Da li su napadi bili po zakonu? Stručnjaci za pravo sa kojima je razgovarao BBC tvrde da izgleda kao da pravni uslovi za prvobitne američko-izraelske udare nisu bili ispunjeni - ali da je i odmazda mogla da prekrši međunarodno pravo. Prema Povelji UN-a, osnivačkom dokumentu organizacije, zemljama se generalno zabranjuje upotreba vojne sile protiv druge države, sem ukoliko za nju ne važi konkretan izuzetak. Dve odredbe su tu ključne: Član 2(4): Zabranjuje pretnju silom ili upotrebu sile protiv drugih država Član 51: Dozvoljava silu kao odgovor na oružani napad. Neke države tvrde da to obuhvata i napade koji se spremaju Ključno pravno pitanje, stoga, jeste da li je Iran predstavljao neposrednu pretnju. Reuters Izrael je napao Liban u ponedeljak, 2. marta Suzan Bro, međunarodna stručnjakinja za pravo sa Instituta naprednih pravnih studija u Velikoj Britaniji, kaže da bi zakonska samoodbrana zahtevala „neporeciv dokaz za neposredni napad“ i dodaje da ona takav dokaz nije videla. Istaknuti pravnik za humanitarno pravo Džefri Najs slaže se s tim. On je od 1998. do 2006. vodio krivični postupak protiv bivšeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića u Međunarodnom krivičnom tribunalu. „Nikakav dokaz nije predstavljen“, kaže on. „Velike su šanse da je pokretanje rata bilo nezakonito.“ Na domaćem terenu u SAD, mnoge demokrate kažu da je operacija koja se vodi protiv Irana ilegalna i tvrde da samo Kongres ima ovlašćenje da proglasi rat. Međutim, kao vrhovni komandant, američki predsednik može da izvede određene vojne operacije bez formalnog proglašenja rata. Da li je postojala neposredna pretnja? Reuters Zgrada u plamenu u Bahreinu posle napada Irana Predsednik Tramp je izjavio da je Amerika pokušala da pregovara sa Iranom nakon što je bombardovala njegova tri nuklearna postrojenja u junu 2025. godine, ali da je Teheran „odbio svaku priliku da odustane od nuklearnih ambicija“. On je tvrdio da Iran pokušava da obnovi nuklearni program i napravi projektile dugog dometa koji bi mogli da ugroze američke saveznike i prekomorske trupe, i da na kraju udare u američko tlo. „Ima više nego dovoljno izveštaja da su Iranci pripremali raketne snage za udar pre nego što su SAD ili Izrael doneli odluku da pređu u napad“, rekao je za BBC Ezra Koen, koji je bio deo obaveštajnog i bezbednosnog tima predsednika Trampa u njegovoj prvoj administraciji. Rafael Grosi, direktor Međunarodne agencija za atomsku energiju, takođe je rekao u ponedeljak da je Iran imao „veoma veliki, ambiciozni nuklearni program“, ali da oni nisu videli dokaze koji bi ukazivali na „strukturirani program za proizvodnju nuklearnog oružja“. Izveštaj iz maja 2025. američke Odbrambeno-obaveštajne agencije (DIA) takođe je zaključio da je Iran još uvek godinama udaljen od proizvodnje projektila dugog dometa. Stručnjaci takođe tvrde da Trampova prethodna tvrdnja da je iranski nuklearni program bio „izbrisan“ tokom 12 dnevnog izraelsko-iranskog rata prošle godine nije u skladu sa idejom o neposrednoj pretnji. Reuters Dim iz rafinerije nafte kompanije Saudi Aramko u Ras Tanuri, Saudijska Arabija, u ponedeljak nakon napada iranskog drona Ključni spor u međunarodnom pravu tiče se toga koliko usko „neposrednost“ treba da se tumači. Tradicionalno, neposrednost znači „poslednji mogući trenutak kada možete da ometete napad koji bi inače neizbežno završio na vašoj teritoriji“, objašnjava Mark Veler, akademik za međunarodno pravo na Univerzitetu u Kembridžu. Postoji i dugotrajna debata oko toga kada država može zakonski da upotrebi silu u anticipativnoj samoodbrani, kaže Bro: neki tvrde da napad mora da je već započeo; drugi kažu da bi to već bilo opravdano ako postoje kredibilni dokazi da će se napad desiti veoma brzo. „Ali ne za 10 godina“, kaže ona. Takođe postoje dva uslova za zakonsku samoodbranu, kaže Bro: neophodnost „bez izbora drugim sredstvima“ i proporcionalnost, dodaje Bro. I Veler i Bro smatraju izraelski napad na Egipat tokom Šestodnevnog rata 1967. godine jednim od najčešće citiranih primera anticipativne samoodbrane u savremenoj istoriji. U to vreme su mnogi verovali da su egipatske trupe nagomilane na granici bile spremne da pređu u napad, kaže Bro. Međutim, ona tvrdi da se čak i tada izraelski napad smatrao „kontroverznim“. Reuters Iran je uzvratio na napade Izraela tako što je napao Tel Aviv raketama i dronovima 28. februara Da li je odgovor Irana po zakonu? Mnogi stručnjaci veruju da je odmazda Irana takođe mogla da prekrši međunarodne zakone. Veler kaže da je Iran prekršio međunarodni zakon kada je „neselektivno udario“ na zalivske zemlje. Najs naglašava da, iako Iran može da se pozove na samoodbranu, odgovor mora da bude „proporcionalan“. Proporcionalnost, kaže on, zahteva vaganje težine vojnog cilja u odnosu na očekivanu kolateralnu štetu. „Do sada, što se tiče Irana, upotreba projektila koji ne mogu odgovarajuće ili precizno da se naciljaju može vrlo lako da se oceni kao neproporcionalna i stoga nezakonita.“ Bro se slaže s tim i ukazuje na svetski poznati hotel Fermont u centru Dubaija, koji su pogodile iranske snage. „To nije bio vojni, već civilni cilj.“ Opasan presedan West Asia News Agency via Reuters Iranci izvlače stvari poginulih u napadu na školu u iranskom gradu Minabu Kad ne identifikujete jasno nezakonitu upotrebu sile, to vremenom može da oslabi međunarodni pravni sistem, upozoravaju eksperti. Bro upozorava da druge zemlje mogu takođe da se pozovu na slično rezonovanje i pribegnu upotrebi sile, kao što je Kina, koja vidi samoupravni Tajvan kao vlastitu otcepljenu pokrajinu. „Ne postoji ništa opasnije za međunarodni sistem od pristajanja na nezakonitu upotrebu sile“, kaže ona. U članku za Četam haus, Veler upozorava da će biti teško suprotstaviti se „daljim ruskim agresijama ili potencijalnom kineskom ekspanzionizmu“ bez „pokretanja pozivanja na dvostruke aršine i licemerje“ - i SAD i druge države bi „mogle da zažale zbog gubitka pravnog i moralnog autoriteta koji će to doneti.“ Ako moćne zemlje iznova krše međunarodno pravo bez posledica, mnogi strahuju da će se posleratni poredak urušiti i ustupiti mesto vladavini puke sile. Pogledajte kako je počeo napad Izraela i SAD na Iran BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE. Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk Život između dve 'ljute vatre': Svedočenja sa Bliskog istoka Zašto evropski lideri imaju problem da nastupe jedinstveno po pitanju Irana Američko-izraelski napad: Gde su Rusija i Kina, saveznici Irana I dalje nemamo predstavu u kom pravcu ide rat na Bliskom istoku: BBC urednik Smena režima u Iranu: Trampova najveća kocka do sada Ovo je izuzetan trenutak za koji se Iran pripremao: BBC urednica &