Kad nemačke fabrike prave oružje umesto automobila

2026-03-16 - 06:27

Naoružani pakovanjem keksa, termosima s kafom i kartonom zobenog mleka, nekolicina aktivista provela je sunčano popodne ispred jedne fabrike u centru Berlina, pokušavajući da podeli letke radnicima koji su ulazili i izlazili iz kruga preduzeća. Fabrika u staroj radničkoj četvrti Veding nalazi se usred kontroverzne tranzicije. Od ovog leta većina njenih 350 radnika biće raspoređena na proizvodnju granata velikog kalibra. Pritom na toj lokaciji neće biti stvarnog eksploziva, naglašava firma Pirburg, ekspozitura nemačkog giganta za proizvodnju oružja Rajnmetal. „Cilj nam je da uđemo u razgovor s radnicima“, kaže Andreas (koji nije želeo da navede svoje prezime) iz Berlinskog saveza protiv proizvodnje oružja (BBgW). To je grupa od oko 30 organizacija koje se, kako kažu, protive postupnoj militarizaciji nemačke industrije. „Mi smo na vašoj strani. Svi smo pogođeni krizom, rezovima i pretnjom da ćemo ostati bez posla – ali smatramo da ratna industrija i proizvodnja vojne opreme nisu rešenje“, stoji u lecima koje deli Andreas. U njima se radnici pozivaju da dođu na sastanke kako bi raspravili na koji način uveriti preduzeće da se vrati civilnoj proizvodnji. Radnici se boje za radna mesta Ali aktivisti nemaju mnogo uspeha. Radnici koji prolaze kroz kapiju uglavnom odbijaju da uzmu letke ili drže prozore svojih automobila zatvorenim dok ih portiri propuštaju. „Vidi se da su nervozni“, kaže jedan od aktivista. A Andreas iznosi sumnju da je radnicima rečeno da ne razgovaraju s njima. Ni lokalni stanovnici nisu oduševljeni time što će Veding po prvi put nakon Drugog svetskog rata da postane mesto gde se nalazi fabrika oružja. Tu tradicionalno levo orijentisanu, radničku četvrt, nekada su zvali „Crveni Veding“. Bila je i svedok sukoba radničkih grupa i policije tokom takozvanog „Krvavog maja“ 1929. godine. „Ja sam dete rata. Mene i brata su tada evakuisali. Svi smo protiv rata“, kaže za DW jedna 87-godišnja žena dok prolazi pored kapije. „Što se mene tiče, ne bi to trebalo [proizvoditi oružje] ovde, ja to ne želim. Ali s druge strane, moramo da se zaštitimo“, dodaje. Andreas kaže da ima razumevanja za položaj radnika. „Potreban im je posao. Problem je to što u kapitalističkom sistemu radnici nemaju pravo da odlučuju šta će da se proizvodi u pogonu“, kaže on za DW. „Ipak, mogu da planiraju i predlažu. Mogu da pristupe upravi s kritikama. A pogon kao što je ovaj mogao bi da proizvodi i nešto drugo, a ne granate.“ Ima naznaka i da neki od radnika nisu baš zadovoljni zbog tranzicije. „Mislim da je ovo sranje“, dovikuje kroz prozor automobila jedna od zaposlenih novinaru DW. „Ali baš me briga – ja ovde neću još dugo da radim. Idem u penziju.“ I nije želela ništa više da kaže. Proizvodnja za vojsku je isplativ posao Tehnološki gigant Rajnmetal jedan je od najvećih industrijskih proizvođača u Nemačkoj. Specijalizovan je za mašinogradnju, automobilske delove – a poslednjih godina sve više i za oružje. Kompanija učestvuje u izgradnji različitih vozila koje koristi nemačka vojska i neki njeni partneri iz NATO, uključujući i tenk Panter koji je trenutno u razvoju. Njeno odeljenje „Oružje i municija“, u koje spada i fabrika Pirburg, specijalizovano je za municiju srednjeg i velikog kalibra za ta vozila. Cena deonica Rajnmetala porasla je čak 16 puta od februara 2022. i početka ruske invazije na Ukrajinu. U izjavi za DW, Rajnmetal je naveo da je prenamena fabrike u proizvodnju oružja odgovor na „ekonomska kretanja obeležena padom prodaje u automobilskom sektoru i istovremenim ogromnim rastom potražnje u vojnom sektoru“. „Drago nam je što će nam ova promena omogućiti da i ubuduće nudimo sigurna radna mesta zaposlenima u berlinskom pogonu“, dodaje se u izjavi. Osetljivo pitanje za sindikat Mnogi smatraju da radnici jednostavno nemaju izbora. „Naravno da nisu oduševljeni time što proizvode. Mislim da niko ne voli da proizvodi za vojnu industriju“, kaže Klaus Muravski, član berlinske ispostave sindikata IG Metal koji poznaje članove radničkog saveta u pogonu Pirburg. Iako kaže da ima razumevanja za proteste ispred fabrike, Muravski u njima nije učestvovao, jer je smatrao da aktivisti radnike dovode u položaj „krivice zbog učestvovanja“.„Koje alternative oni nude radnicima?“, kaže. „Nije tu reč o njihovoj savesti – to je egzistencijalno pitanje za te radnike.“ Sindikat IG Metal, koji predstavlja i mnoge radnike u fabrici Pirburg, takođe je podeljen. „Za nas u IG Metalu to nije laka tema“, kaže Konstantin Borhelt, predsednik IG Metala Berlin. „Naš statut kaže da smo za mir i demilitarizaciju, ali istovremeno kaže da želimo da branimo slobodni demokratski društveni poredak. A pre svega kaže da smo mi predstavnici zaposlenih.“ Borhelt nije uveren u ekonomski argument za militarizaciju. „Potrebna su nam ulaganja u proizvode budućnosti – i pritom ne mislim na oružje“, kaže Borhelt. „Iz istorije znamo da vojna proizvodnja nije beskonačna.“ Postupna militarizacija Nemačke Nemačka vlada, poput mnogih evropskih vlada, aktivno više ulaže u odbranu. To je njen odgovor na promenjenu geopolitičku situaciju zbog onoga što mnogi doživljavaju kao povećanu pretnju iz Rusije pod predsednikom Vladimirom Putinom, kao i neizvesnosti u vezi s američkom zaštitom pod predsednikom Donaldom Trampom. Prošlog marta nemački parlament dogovorio je paket zaduživanja vredan nekoliko stotina milijardi evra za ulaganja u odbranu i infrastrukturu. Od tada stotine nemačkih fabrika tiho prelaze na vojnu proizvodnju. Andreas i nekolicina aktivista iz Berlinskog saveza protiv proizvodnje oružja nameravaju da se i ove nedelje vrate pred kapiju fabrike i ponovo da pokušaju da stupe u kontakt s radnicima. Smatraju da je militarizacija nemačke industrije opasna greška. „Oni koji su naoružani spremniji su da vode rizičniju spoljnu politiku“, kaže Andreas. „Moramo da vidimo zašto to Nemačka radi. Zašto Merc kaže da Nemačka trebalo da postane svetska sila? Naravno da bi to moglo Nemačkoj da se obije o glavu. To bi bio rat.“