Kipar i evropska bezbjednost usred regionalnih tenzija

2026-03-09 - 17:27

Napad na britansku bazu na Kipru iznenada je rat na Bliskom Istoku, rat SAD/-a i Izraela protiv Irana približio i Evropi i nama. Rat ne sasvim jasnih ratnih ciljeva ali sa potencijalom opasne eskalacije postao je mnogo bliži. O opasnostima koje nosi N1 televizija je razgovrala sa profesorom međunarondog prava i međunarodnih odnosa, i direktorom nejasnih ratnih ciljeva Kiparskog centra Insititua za istraživanje mira Oslo Harijem Cimitrasom. Kipar je upravo preuzeo predsjedavanje Savjetom EU, ali umjesto da je u fokusu zbog toga, u vijestima je kao teritorija kojoj je potrebna dodatna odbrana. Da li se moglo očekivati da britanska baza i britanska teritorija na Kipru budu meta? Mislim da je Kipar svakako trebalo da bude na radaru iz više razloga, uključujući i predsjedavanje EU, koje je počelo prilično uspješno. Međutim, kao što ste rekli, došlo je do napada Izraela i Irana u okviru američko-iranskog rata, i to je bilo donekle očekivano. To kažem iz dva razloga. Prvo, zato što se na Kipru nalaze suverene baze Velike Britanije, što je razumljivo moglo da bude meta Irana. Drugo, Kipar je posljednjih godina Sjedinjenim Državama omogućila korišćenje aeronautičkih kapaciteta u blizini aerodroma Pafos, u bazi Andreas Papandreou. Takođe je ušla u veoma blizak savez sa Izraelom kroz takozvani sporazum o statusu snaga, što je najviši oblik vojne saradnje. Postoje i trilateralni i kvadrilateralni savezi sa Izraelom i Sjedinjenim Državama u vezi sa energetikom i strateškim partnerstvima. Premijer Benjamin Netanjahu je već govorio o “heksagonu saveznika”, među kojima je i Kipar. Kipar je od Izraela nabavio sisteme protivvazdušne odbrane Barak i tako dalje. Dakle, iako Kipar nije strana u sukobu i to ne želi da bude, nije nemoguće da bude indirektno meta, jer je u posljednjih nekoliko godina, makar indirektno, zauzeo stranu. Bilo je i kritika da Velika Britanija nije bilo spremno i da Kipar nije pripremilo za takvu mogućnost. Čuli smo izjave razočaranja i osjećaja napuštenosti od kiparskih zvaničnika, pa čak i razmišljanja o preispitivanju sporazuma sa Velikom Britanijom o suverenim bazama na Kipru. Da li je Britanija potcijenila ovu prijetnju? Prijetnja je djelimično potcijenjena i na Kipru, nakon početnog uzbuđenja oko cijele situacije. Ovo je izuzetno složeno političko i pravno pitanje kada je riječ o britanskim suverenim bazama. Za neke je to ostatak kolonijalizma. Za druge je pragmatično rješenje, jer je Kipar prihvatio postojanje baza još kada je pristupio Evropskoj uniji. Tada je Velika Britanija bila članica EU, a posle Bregzita je zaključen poseban sporazum koji reguliše odnos sa EU. Zato bih bio oprezan sa politički oštrim ocjenama o postojanju baza. Ipak, postoji nezadovoljstvo kiparske vlade jer Velika Britanija nije prethodno koordinisala sa njom niti je obavijestila vlasti. Takođe postoji nezadovoljstvo jer je Velika Britanija, kada je napad bio neposredan ili se dogodio, obavijestila britanske građane koji žive u bazama, ali ne i vlasti Kipra, kako bi one mogle da obavijeste svoje građane. Dakle, nezadovoljstvo postoji, ali mislim da ga obije strane sada pokušavaju da ublaže. Danas je direktor MI6 na Kipru. Juče je ostrvo posjetio i britanski ministar odbrane, upravo da bi se smirila situacija. Sada imamo situaciju da Grčka, Velika Britanija, Francuska, Španija, Holandija i Italija najavljuju raspoređivanje vojske na Kipru. Dio snaga je već na putu da brani Kipar. Može li se to posmatrati kao test evropskih država, EU i Velike Britanije i da pokažu da mogu da se brane same ili da brane neku od svojih članica bez oslanjanja na SAD? Može, ali ne treba preuveličavati. Postoje dva razloga za to. Prvo, bilo je nezadovoljstva što EU kao članica nije reagovala ranije, jer je solidarnost suština Evropske unije. Treba imati na umu da Kipar trenutno predsjedava EU. Na neki način, napad na geografiju Kipra, bez obzira da li se radi o britanskim bazama, jeste napad na teritoriju zemlje koja predsjedava EU. Sada vidimo više aktivnosti, osim Grčke koja ima poseban odnos sa grčkim Kipranima. Vojska će biti prisutna. Velika Britanija je već rekla da razmatra slanje broda sljedeće nedjelje. Ali treba imati na umu da sve te zemlje imaju i sopstvene interese u regionu. Italija u istočnom Mediteranu zbog energetike, Francuska zbog Libana i situacije tamo. Migracije su takođe faktor. Dakle, to je i simboličan i suštinski potez. Istovremeno, činjenica da sada osjećaju potrebu da pokažu prisustvo može da znači i da procjenjuju da se situacija pogoršava i da postaje kritičnija. Ostaje da se vidi kako će se to razvijati. Govoreći o eskalaciji, da li postoji opasnost da situacija oko Kipra ili obećanja evropskih zemalja da će braniti zemlje Zaliva u slučaju iranskih napada uvuku evropske države u ovaj rat? Evropske države su već u ovom ratu, direktno ili indirektno, htjeli to ili ne, od samog početka. EU je uključena kroz odbranu, energetiku i druge oblasti. Ono što me zabrinulo bila je gotovo potpuna tišina EU u prvim danima sukoba. Ako Evropa predstavlja nešto, to su principi, međunarodno pravo i institucije. U ovom ratu su oni otvoreno zaobiđeni. Govorim o Savjetu bezbednosti, o Ujedinjenim nacijama uopšte, pa čak i o ustavnim procedurama američkog Kongresa. Bez jasnog stava Evropa kasni sa reakcijom. Mislim da je EU napravila grešku koja bi joj se mogla vratiti. Drugo, EU je direktno izložena ovom ratu, jer su mnogi njeni državljani u regionu, a obavještajne službe evropskih zemalja učestvuju u prikupljanju informacija. SAD i Velika Britanija imaju mnogo obavještajnih podataka, ali lokalne informacije Francuske, Italije, Njemačke i drugih zemalja su takođe veoma važne. Treće, EU će osetiti posljedice rata, u energetici, migracijama i lancima snabdijevanja. Samo je pitanje vremena kada ćemo videti rast inflacije zbog poremećaja u snabdijevanju hranom i energijom. Hormuški moreuz je ključan za trgovinu ka Evropi. Postoji i mogućnost da vojne instalacije budu pogođene. A to je čak i prije eventualnog pozivanja na princip solidarnosti iz člana 5 NATO-a. Sve u svemu, mislim da će se situacija verovatno dodatno pogoršati pre nego što počne da se smiruje, i da će trajati dugo. Da li očekujete da se sukob teritorijalno proširi, možda ne nužno na Kipar, ali na druge djelove Evrope? U izvjesnom smislu već jeste, jer je napad na britanske baze na Kipru zapravo napad na evropski prostor, iako ne nužno na teritoriju EU. Dalje širenje može zavisiti od terorističkih aktivnosti ili napada na instalacije u EU. Postoje potencijalna žarišta takvih aktivnosti. Mogu biti pogođene i evropske vojne baze, ambasade ili drugi objekti od evropskog interesa. Takođe, Kipar danas ima veliku izraelsku zajednicu koja se posljednjih godina doselila na ostrvo. Samo u gradu Larnaka živi više od 15.000 stalnih stanovnika iz Izraela. I oni bi potencijalno mogli biti meta Irana. Sukob bi mogao eskalirati na načine koje možda još nismo ni razmatrali. Na kraju, postoji i mogućnost nesrećnih slučajeva. Svaka eskalacija nosi rizik od incidenata. To se već desilo 2019. kada je Kipar pogodila zalutala sirijska raketa S-200. To je bio slučajan incident. Zamislite šta bi se dogodilo da se takav incident desi tokom rata. Profesore Cimitrise, hvala vam na ovom intervjuu, iako ste nam naslikali prilično sumornu sliku budućnosti. Žao mi je zbog toga, ali hvala vam na pozivu.