Ko je Pit Hegset, Trampov „ministar rata“?

2026-03-25 - 09:24

Američki ministar odbrane Pit Hegset je odavno poznat po oštrim rečima. Tako je bilo i dok je bio novinar na konzervativnom američkom TV-kanalu Fox News, gde je hvalio ozbiljnost i političke instinkte Donalda Trampa. To posebno prija Trampu i pristalicama njegovog pokreta MAGA („Make America Great Again“ – „Učinimo Ameriku ponovo velikom“). Međutim, danas je Hegset na čelu najjače vojske na svetu i – po Trampovoj naredbi – nazivaju ga „ministrom rata“. To izaziva pažnju u celom svetu, posebno kada koristi reči koje se kreću na granici međunarodnog prava. Na konferenciji za novinare o ratu protiv Irana početkom marta nazvao je pravila upotrebe sile za američke vojnike „glupim“. Time je dovodio u pitanje pravila koja u suštini štite civile i sprečavaju ratne zločine. Sredinom marta otišao je korak dalje i najavio „no quarter, no mercy for our enemies“ u Iranu, što se može prevesti kao: nema milosti, nema poštede za naše neprijatelje. Prevedeno iz vojnog žargona to znači da će se ubijati i oni koji su se predali, objašnjava stručnjakinja za međunarodno pravo Žaklin Helman sa Univerziteta Komplutense u Madridu: „Ta izjava aludira na praksu koja je izričito zabranjena.“ Kao puka retorika nije kažnjiva, ali bi mogla biti okvalifikovana kao ratni zločin ako bi bila data kao naređenje i dovela do takvih postupaka vojske. Hegset se igra s međunarodnim pravom? Nije prvi put da kritičari povezuju Hegseta sa ratnim zločinima. Prilikom jednog od kontroverznih napada američke vojske na navodne krijumčarske brodove iz Venecuele, preživela su dva člana posade. Oni su potom ubijeni u drugom napadu. Mediji su prvobitno izvestili da se to desilo jer je Hegset naredio da niko ne sme da preživi. Ministar odbrane je to negirao. Takođe, admiral Frenk „Mič“ Bredli, koji je donosio naredbe, izjavio je da je odluku doneo sam. Ipak, postoje dodatne indicije da Hegset ima problema sa poštovanjem Ženevskih konvencija i Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda. U podkastu bivšeg elitnog vojnika Šona Rajana branio je tri bivša američka vojnika, koji su osuđeni za ratne zločine, a koje je Tramp 2019. godine pomilovao. Pravila upotrebe sile nazvao je „nemogućim“ i rekao da su „napisana za gubitnike“ i da su „stavila našim momcima lisice“. Kao primer naveo je pravilo da američki vojnici smeju da pucaju na naoružane sumnjive neprijatelje tek kada oni nišane na njih. U Iraku je rekao podređenima: „Momci, mi nećemo tako!“ Vojnik sa fronta kao ministar rata Pit Hegset, rođen 1980. godine, odrastao je u predgrađu oblasti Mineapolis/Sent Pol u Minesoti. Nakon srednje škole studirao je politiku na elitnom univerzitetu Prinston, gde je kao urednik lista „Princeton Tory“ postao predvodnik konzervativnog načina razmišljanja. Nakon diplome, 2003. se prijavio u vojsku. Tokom službe bio je na zadacima u američkom zatvoru Gvantanamo na Kubi, u Iraku i Afganistanu, dobio je nekoliko priznanja i postao major. 2014. je prešao u rezervni sastav Nacionalne garde. U isto vreme započeo je rad na Fox News kao komentator i voditelj, čime je stekao širu popularnost. Hegset se sve više predstavljao kao iskusan vojnik sa fronta, snažnog tela i čvrste borbene volje za konzervativne vrednosti – između ostalog i objavama na društvenim mrežama bez majice, kao i knjigama poput „Modern Warriors“ (Moderni ratnici) i „American Crusade“ (Američki krstaški pohod). Optužbe za ekstremizam Do 2024. Hegset je ostao rezervista Nacionalne garde, ali je potom sam tražio da ode, nakon što su ga saborci označili kao mogućeg ekstremistu. Razlog su, kako je rekao u podkastu „Shawn Ryan Show“, bili njegovi postovi na društvenim mrežama i tetovaže. Na grudima ima takozvani Jerusalimski krst, prvi put dokumentovan kao simbol krstaša, a na bicepsu natpis „Deus Vult“ („Bog to želi“). To je bio ratni poklič krstaša, a danas je popularan slogan u desničarskim ekstremističkim krugovima. Pored identifikacije sa krstašima i članstvo u crkvi otkriva njegov verski svetonazor: Hegset pripada zajednici Communion of Reformed Evangelical Churches (CREC) – pokretu čiji lideri žele da od SAD naprave hrišćansku teokratsku državu. Kontroverze oko stručne podobnosti Kada je postalo poznato da Tramp želi da imenuje Hegseta za ministra odbrane, pojavili su se otpori čak i unutar njegove Republikanske stranke. Mnogi su priželjkivali klasičnog stručnjaka za odbrambenu politiku. Tramp se ipak izborio i objasnio svoj izbor rečima: „Pit je strog, pametan i uveren sledbenik politike America First.“ Čini se da je Hegsetova lojalnost bila važnija od njegove stručnosti – jer političkog iskustva je imao vrlo malo. 2012. se pridružio Republikanskoj stranci da bi se kandidovao za američki Senat u Minesoti, ali je kandidaturu brzo povukao. Dalje političke kontakte ostvario je kao predsednik organizacije „Concerned Veterans of America“ („Zabrinuti američki veterani“). Kada je Tramp 2016. razmišljao o tome da ga postavi za ministra za pitanja veterana, više udruženja veterana je protestovalo. Ipak, Tramp ga je 2025. imenovao za ministra odbrane u svojoj vladi. Tokom procesa potvrde u Senatu morao je da odgovara na kritična pitanja. Republikanka Džoni Ernst, i sama veteranka iz rata sa Irakom, detaljno ga je ispitivala o njegovom stavu prema ulozi žena u vojsci. Hegset je ranije bio protiv borbenih zadataka za žene i raznolikosti u vojsci. Pred Senatom je neke stavove ublažio, ali je naglasio da je vojna efikasnost važnija od politike ravnopravnosti. Pojavila su se i pitanja njegove lične podobnosti: jedna žena je nakon vanparničnog dogovora povukla tvrdnju da ju je Hegset 2017. seksualno zlostavljao. Kao kandidat za ministra, tvrdio je da je afera bila sporazumna, ali je događaj opisao kao ozbiljan prekršaj prema tadašnjoj supruzi. Takođe je negirao optužbe sa raznih strana da ima problem sa alkoholom. „Obnoviti ratnički duh“ Ključno glasanje u Senatu završilo se nerešeno – čak su tri republikanca bila protiv. Ali, Hegset je ipak postao ministar zahvaljujući potpredsedniku Džej Di Vensu, koji je dao presudan glas. Od tada Hegset nastavlja sa realizacijom planova da ukloni raznolikost kao kriterijum u američkim oružanim snagama. Neki posmatrači su sa tom namerom povezali otpuštanje i degradiranje dugogodišnjih generala. U martu 2025. našao se pod pritiskom zbog curenja poverljivih informacija koje je navodno nenamerno delio u četovima sa novinarima i drugim neovlašćenim osobama. Veliku pažnju izazvao je u septembru 2025. godine, kada je stotine američkih generala – od kojih su neki bili u aktivnim misijama širom sveta – pozvao na sastanak u mornaričku bazu u Kvantiku (Virdžinija), kako bi ih zajedno sa Donaldom Trampom usmerio na svoj kurs. Prema Hegsetovim rečima, cilj je bio prvenstveno „obnoviti ratnički duh“.