Koji su ciljevi Izraela u borbi protiv Hezbolaha

2026-03-05 - 10:17

U proteklim danima izraelska vojska izvela je više vazdušnih napada na položaje Hezbolaha u Bejrutu i na jugu Libana, a sada su i njene kopnene trupe ušle na libansku teritoriju. Time je reagovala na napade šiitske milicije – jer Hezbolah je, u kontekstu rata sa Iranom, prvi put u noći na ponedeljak raketama i dronovima gađao ciljeve na severu Izraela. Time je vojna eskalacija postala deo šireg regionalnog sukoba. Iz perspektive izraelskog rukovodstva ne radi se samo o neposrednoj reakciji na napade milicije. Izrael zapravo sledi više strateških ciljeva – od slabljenja Hezbolaha, preko stabilizacije severne granice, pa sve do suzbijanja iranskog uticaja u regionu. Uklanjanje vojne pretnje Izrael smatra Hezbolah jednom od najvećih vojnih pretnji. Ta šiitska organizacija raspolaže velikim arsenalom raketa i relativno dobro organizovanom vojnom strukturom. Prema procenama izraelskih bezbednosnih krugova, Hezbolahovim oružjem može biti gađan gotovo čitav Izrael. Načelnik Generalštaba izraelske vojske, Ejal Zamir, izjavio je, prema pisanju lista Harec, da Izrael neće završiti rat dok pretnja od Hezbolaha ne bude uklonjena. Cilj je dugoročno oslabiti ili uništiti vojne sposobnosti te milicije u Libanu koja je saveznik Irana. Stručnjak za Izrael Peter Lintl iz berlinske Fondacije za nauku i politiku (SWP) smatra da je reč o promenjenoj vojnoj logici. „To je nova vojno‐strateška orijentacija Izraela koja se razvila nakon 7. oktobra.“ Cilj, kaže, više nije samo obuzdavanje protivnika, već „borba protiv njih na način da više uopšte ne predstavljaju opasnost“. Istovremeno, politikolog ukazuje i na granice takve strategije: „Hezbolah je duboko ukorenjen u društvu i čvrst deo libanske društvene strukture.“ Potpuno uklanjanje organizacije zato je skoro nerealno. Verojatnije je da će Izrael pokušati da „stvori tampon‐zonu na jugu i tamo zauzme položaje Hezbolaha“. Zaštita i povratak stanovništva na severu Izraela Još jedan cilj Izraela jeste trajno stabilizovati bezbednosnu situaciju na severu zemlje. Od napada Hamasa na Izrael u oktobru 2023. i kasnijih sukoba sa Hezbolahom, brojna mesta blizu libanske granice su evakuisana. Desetine hiljada ljudi morale su da napuste svoje domove. Kako piše list Tajms of Izrael, izraelska vlada je kao dodatni cilj vojnih operacija postavila „bezbedan povratak stanovnika severa u njihove domove“. Lintl ipak smatra da politička perspektiva u svemu tome dobija premalo pažnje. Trenutno se pre svega radi o tome da se protivnicima nanese što veća šteta. Politički koncept za Liban jedva da se može prepoznati. „Političku ideologiju ne možete bombardovati i tako je ukloniti“, naglašava Lintl. Vojni pritisak može kupiti vreme, ali ne rešava trajno osnovni politički problem. Slabljenje iranske mreže saveznika Izrael Hezbolah posmatra i kao deo šire regionalne mreže pod vođstvom Irana. U tu mrežu spadaju, pored milicije u Libanu, i proiranske grupe u Iraku i Siriji, kao i Huti u Jemenu. Izraelski načelnik Generalštaba Ejal Zamir izjavio je prema pisanju Jerusalem posta da Izrael želi da ukloni pretnju „šiitske ose“ koju predvodi Iran. U izraelskim analizama navodi se da Teheran svoj uticaj u regionu ostvaruje upravo preko takvih saveznika i da sukobe sa Izraelom često vodi posredno preko tih grupa. Lintl smatra da je takav pristup u osnovi razumljiv. „Svaka država ima legitimni interes da zaštiti svoje stanovnike“, kaže. Izrael je nakon napada Hezbolaha iskoristio priliku da vojno deluje protiv milicije. Istovremeno, Lintl upozorava na posledice takvih operacija. Zaštita izraelskog stanovništva često ima velike posledice u Libanu: „Pokušaj stvaranja tampon‐zone znači i to da desetine hiljada ljudi sa juga Libana moraju biti evakuisane.“ Sprečavanje koordinisanog rata na više frontova S tim je usko povezan strateški cilj Izraela da spreči veliki „rat na više frontova“. No, premijer Benjamin Netanjahu je još prošle godine izjavio da se Izrael nalazi u takvom ratu sa Iranom i njegovim saveznicima. Izrael se ne suočava samo sa Hezbolahom u Libanu, već i sa militantno‐islamističkim Hamasom u Pojasu Gaze, kao i sa drugim milicijama povezanim sa Iranom u regionu. Bezbednosne analize pretpostavljaju da bi ti akteri u slučaju eskalacije mogli istovremeno napasti Izrael. Takav koordinisan napad raketama, dronovima ili drugim oružjem ozbiljno bi opteretio izraelsku odbranu. Procenjuje se da samo Hezbolah raspolaže sa do 150.000 raketa. Zbog toga Izrael pokušava vojno da oslabi pojedine aktere iranske mreže pre nego što dođe do takve eskalacije.