Koliko je istine u priči o Puli i štikli Jovanke Broz?

2026-03-18 - 07:53

Proteklih nedelja je jedna mala, ali važna ulica u Puli izazvala pažnju medija u Hrvatskoj. Iako mala, reč je o centralnoj pulskoj ulici koja prolazi kroz istorijsko i slojevito gradsko jezgro: zvanično je reč o Ulici Sergijevaca, ali većina građana zove je Prvomajska, prema nazivu iz doba Jugoslavije koji još nije iščezao iz sećanja stanovnika. Uništeno istorijsko jezgro grada Gradski oci su, naime, odlučili da ponovo asfaltiraju već asfaltiranu i uništenu centralnu ulicu dugu 380 metara, verovatno jedinu u državi, a i mnogo šire, koja nije popločana u skladu sa svojim okruženjem, istorijskim jezgrom i njegovim kontekstom. To je ulica kroz koju se od pamtiveka ulazilo u grad, kroz rimski Slavoluk Sergijevaca (Zlatna vrata), pa sve do Foruma, gde se nalaze Komunalna palata iz 13. veka i antički Avgustov hram. Zato su mnogi građani s ogorčenjem i nevericom dočekali odluku gradske vlasti, koja se pravdala da je to ’privremeno rešenje’, ’krpljenje rupa’, jer će se ulica, prema najavi gradonačelnika Peđe Grbina, rekonstruisati i popločati u sklopu projekta „Aglomeracija centar“. Tada bi trebalo da dobije kompletno novu vodovodnu i kanalizacionu infrastrukturu, a to bi, rečeno je, trebalo da se dogodi u roku od oko pet godina. Konzervatori su to odobrili jer je, kako prenose mediji, „ulica već bila asfaltirana“. Nakon što je zacrnjena prvim slojem asfalta, društvene mreže pucale su od ironičnih „rešenja“ građana koji su u Prvomajskoj iscrtali punu crtu, naplatne kućice, „uveli“ gust saobraćaj. A neki su išli i korak dalje, prema Zlatnim vratima i Areni, koji su dobili PVC-vrata i prozore. Betoniranje bez „papira“ Prvomajska je, poput Foruma i Trga Portarata, na kojem se nalazi Slavoluk Sergijevaca, bila popločana kamenim pločama iz doba Austrougarske monarhije, a urbicid je doživela pre više od 60 godina, kada je zalivena asfaltom. Austrijske ploče kasnije su podignute i sa Portarate i Foruma (koji su popločani novim pločama), a danas se nalaze samo još u Kandlerovoj ulici, koja se nadovezuje na Forum, i još nekim sporednim uličicama. Ko je, dakle, počinio zlodelo nad tim kulturnim dobrom? Urbana legenda kaže da je 1960. godine, dok je Tito bio na svečanosti otvaranja restorana „Ribarska koliba“, Jovanka Broz trebalo da se prošeta Prvomajskom, koja je preko noći „poravnata“ asfaltom da se uvažena gošća ne bi po njoj spoticala. Još je zanimljivije da u gradskim arhivama ne postoji nijedan jedini dokument, odnosno projekat „uređenja“ ulice iz tog doba, pa dakle nema preciznog pisanog traga kada je tačno asfaltirana, da li je to urađeno odjednom ili u fazama, i u kojem periodu. Pulski arhitekta i hroničar, Anton Percan, za DW kaže da je to očigledno urađeno po nalogu nekog visokopozicioniranog političara. Iako ne može da imenuje one koji su to uradili, on kaže da su vodeći ljudi Pule te 1960. bili Antun Bubić, predsednik Narodnog odbora Pule, i visoki zvaničnik Udbe, Mio Pikunić. „Nije bila potrebna dokumentacija, to je bilo takvo vreme da nisu postojali nikakvi zapisi. Za mnogo toga iz tog vremena ne postoje zapisi – nisu bili potrebni ni zapisnici, ni dozvola konzervatora, ni bilo koga. Bila je to odluka jednog čoveka“, kaže Percan. Jovanka prošetala u društvu Naserove supruge Lokalni dnevnik „Glas Istre“ objavio je 1960. godine fotografiju na kojoj valjak prelazi delom ulice u blizini Foruma, navodeći da se njeno uređenje privodi kraju. Međutim, izgleda da je to bilo samo jedno u nizu uređenja: u Muzeju istorije Jugoslavije postoji fotografija Jovanke Broz, koja zaista sa Foruma kreće u šetnju asfaltiranom Prvomajskom u društvu Naserove supruge, Tahije Kazem, i to – 7. jula 1958. godine. S druge strane, neki očevici tvrde da je drugi deo ulice, bliže Slavoluku Sergijevaca ili Zlatnim vratima, ostao pod pločama sve do kasnih 70-ih, pa i početka 80-ih godina. U Prvomajskoj se kopalo i krajem 70-ih, a Percan pak navodi da se taj deo ulice rekonstruisao 1985. ili 1986. godine. „Živeo sam u Ribarskoj ulici (izlazi na Prvomajsku, prim.aut). Video sam kad su ’85. ili ’86. otvarali delove ulice, jer se kanalizacija, koja je bila iz doba Austrougarske, mešala sa pitkom vodom. Kad su to rekonstruisali, video sam deo kamenih ploča“, kaže Percan. I dok neki tvrde da su ploče pre gotovo sedam decenija jednostavno „preko noći“ prekrivene asfaltom, aktuelno uređenje ovih dana pokazalo je da se ispod asfalta nalazi beton. A da ispod betona – ploča nema. „Ma kakva Jovanka – to je čista glupost“ Bruno Langer, vođa rokenrol benda „Atomsko sklonište“, koji je radio kao referent u Zavodu za urbanizam grada Pule od 1968. do 1986, kaže nam da su priče o Jovanki i štikli – čista glupost. Sličan stav imaju i neki istoričari. „Ma kakva Jovanka. Na poslu se pričalo da se ulica asfaltira, jer je Tito tuda trebalo da prođe“, kaže Langer. On pak asfaltiranje povezuje sa štafetom koja je povodom rudarske godišnjice trebalo da prođe Prvomajskom. Kako bilo, urbana legenda ili ne, u priči o Prvomajskoj nalazi se jedna te ista predsednička porodica. Tito ili Jovanka – svejedno. U svakom slučaju, dobro štivo za turiste koji će uskoro da preplave centar Pule i čudom da se čude crnom asfaltnom pokrovu koji eto već gotovo sedam decenija nagrđuje istorijsku ulicu i pulsko kulturno nasleđe.