Kosovo: Šta se menja Zakonom o strancima i vozilima

2026-03-15 - 07:16

EPA-EFE/REX/Shutterstock Za jedne administrativno pitanje, za druge „diskriminacija i ugnjetavanje". Zakon o strancima i vozilima, čija primena je počela 15. marta, dodatno je uneo nemir na već politički nestabilnom Kosovu, koje je u februaru proslavilo punoletstvo od proglašenja nezavisnosti, koje Srbija ne priznaje. Prema najavljenom zakonu, najkasnije tri dana po dolasku, ko nema kosovska dokumenata trebalo bi da se javi u policijsku stanicu i objasni razlog dolaska, da bi dobio potvrdu kojom može da boravi na Kosovu najviše 90 dana. Najviše problema u praksi mogli bi da imaju Srbi sa Kosova ili iz Srbije koji nemaju te papire, a žive, rade ili studiraju uglavnom u institucijama koje Priština ne priznaje i smatra ih paralelnim i ilegalnim. Jedan od njih je i Luka Pečenković, student treće godine Fakulteta umetnosti Univerziteta u Prištini, izmeštenog u Severnu Mitrovicu. „Postavljamo pitanja, ali ne dobijamo povratne informacije. Nemamo na osnovu čega da se prijavimo. Ako to učinimo na konto univerziteta neće vredeti ništa, jer ga ne priznaju. „Ako ga integrišu neću moći da radim u Srbiji, jer diploma sa kosovskim pečatom ne važi, kao i u državama koje nisu priznale Kosovo", zabrinuto kaže Pečenković za BBC na srpskom. Dan uoči primene zakona iz Vlade Kosova za BBC na srpskom kazali su da će „Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) obezbediti jednogodišnje privremene boravišne dozvole, koje mogu da se produže, za studente i druge pogođene strane dok se proces institucionalne integracije ne završi". O zakonima se govori već nekoliko meseci, ali je i dalje mnogo nepoznatih u ovoj pravnoj jednačini. Zvaničnici sa Kosova uveravaju da novi zakoni nisu selektivni i da neće ograničavati prava. Primena zakona počeće uz nekoliko dodatnih mera, a jedna od njih je izdavanje dozvole Vlade Kosova za početni period od 12 meseci za srpske radnike i studente, rekao je Peter Sorensen, izaslanik Evropske unije (EU) za dijalog Beograd - Priština. „Priznavanje ličnih karata treba da bude dozvoljeno do 2026. i Vlada treba da registruje pojedince u skladu sa zakonima Kosova", kazao je Sorensen 13. marta posle sastanka sa Aljbinom Kurtijem, premijerom u tehničkom mandatu. Zakon se primenjuje na sve strane državljane, na mnoge Srbe i etničke Albance među kojima su mnogi uključeni u paralelni obrazovni i zdravstveni sistem na Kosovu, ukazuju iz tamošnje vlade. „Cilj ovog procesa nije smanjenje bilo kojih prava, već njihovo jačanje", dodaju. Kako žive manjine na Kosovu i zašto retko ko tu vidi budućnost za decu Zaboravljeni dijalog Srbije i Kosova Severna Mitrovica posle izbora: Život između čekića i nakovnja Ako se zakoni primene u potpunosti, u problemu neće biti samo Srbi, već i Albanci iz Medveđe, Preševa i Bujanovca, ljudi iz Severne Makedonije, ali i pripadnici drugih manjinskih zajednica (pre svih Goranci, Romi i donekle Bošnjaci) koji su vezani za rad ustanova koje finansira Srbija, tvrdi Dragiša Mijačić iz Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (EU). Ustav Kosova priznaje albansku, srpsku, bošnjačku, tursku, romsku, egipćansku, aškalijsku i goransku zajednicu. Cela turska zajednica ima kosovsko državljanstvo i zvanična dokumenta, kažu kratko za BBC na srpskom. „Mnogi koji žive na Kosovu zbog različitih administrativnih problema ne mogu da dobiju tamošnja lična dokumenta i primena ovih zakona može da ih dovede u ozbiljan prekršaj. „Odredbe će se odnositi i na ljude iz Srbije koji rade na Kosovu u institucijama koje je osnovala i finansira Vlada Srbije, a nemaju kosovska dokumenta, a njih je najviše na Univerzitetu u Prištini", objašnjava Mijačić za BBC na srpskom u pisanom odgovoru. Procenjuje je da je njih između 5.000 i 10.000 ljudi, dodaje. Sličnu brojku pominje i Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, koja ovaj potez kosovskih vlasti naziva „diskriminatornim", pozivajući Evropsku uniju (EU) da reaguje. Kancelarija EU u Prištini je prethodno „pozdravila napore kosovske vlade i mogućnost da svi koji borave na Kosovu budu propisno registrovani i da im se obezbede njihova dokumenta, bilo da su državljani ili imaju važeću boravišnu dozvolu“. Reuters 'Fali ti jedan papir' Ako radite, studirate ili živite na Kosovu od 15. marta 2026. trebalo bi da se javite policijskoj upravi tog mesta i popunite prijavni formular da bi dobili privremeni boravak. Za turiste koji borave u hotelu, vlasnik tog ugostiteljskog objekta je dužan da obavesti policiju u roku od dva dana i dobija se potvrda. Na Kosovu, prema poslednjem popisu, živi više od 1.600.000 ljudi, među kojima nešto više od 36.850 Srba. To ne odražava njihov tačan broj, jer su mnogi odlučili da bojkotuju popis. Srpska lista, najjača politička partija Srba na Kosovu tvrdi da njih 5.291 na severu i više od 2.200 južno od Ibra nema kosovska dokumenta, jer institucije u Prištini ne žele da im omoguće da ih dobiju. Stranka, koju podržava zvanični Beograd, vratila se u politiku posle dvoipogodišneg bojkota, osvojivši većinu na lokalnim izborima u oktobru 2025. u svih deset opština sa većinski srpskim stanovništvom. Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova nije odgovorilo na pitanja BBC-ja koliko Srba ima kosovska dokumenta. Aleksandra Ničić iz Čaglavice, nedaleko od Prištine, ih ima više od 10 godina. Studira grafički dizajn i iako veruje da joj se neke stvari u životu, za sada, neće promeniti, strahuje za kolege koji su iz različitih gradova iz Srbije. „Vidim koliko se plaše da će im biti teže, jer mi i dalje ne znamo kako će se sve sprovoditi", kaže u telefonskom razgovoru za BBC na srpskom. Veruje da će nastavnicima i profesorima biti lakše jer dolaze na dva, tri dana u dve nedelje, a da će u većem problemu biti studenti koji su tu tokom cele godine. „Ništa nam ne govore, mi pitamo, nema odgovora. „Videćemo, možda ću i ja morati da odem", dodaje. Druga šansa za Kurtija: Novi parlamentarni izbori na Kosovu 28. decembra Lokalni izbori na Kosovu: Kurti bez Prištine i Prizrena, Srpska lista 10 od 10 Lokalni izbori na Kosovu: Mogu li Srbi da se vrate u institucije Severnije, u 44 kilometara udaljenoj Severnoj Mitrovici, jednoj od četiri opštine sa većinski srpskim stanovništvom, rođen je Miloš Damjanović. Predaje istoriju i građansko vaspitanje u osnovnoj školi, ali bez kosovskih dokumenata koje i dalje odbija da uzme. Svestan je da će mu „egzistencija bez njih biti upitna" posle ovih zakona. „Verovatno bih morao da podnesem zahtev za njihove papire, integrišem se i prihvatim obeležja tih struktura, ali se kosi sa mojim načelima", objašnjava za BBC na srpskom. Za sada, tvrdi, ima načina da opstane bez njih, ali na pitanje kako, ne daje odgovor. Veruje da će novim zakonom mnogim život biti otežan i da će većina biti primorana da uzme kosovse papire, misli Damjanović. „A ako neko čak i želi da se pridržava tih zakona praktično neće moći da dostavi traženu dokumentaciju, jer oni ne poštuju institucije koje ih izdaju. „Ovo je prepuštanje strukturama koje sve vreme u posleratnom periodu sprovode antisrpsku politiku koja se odvija na suptilan način u zavisnosti od otpora, a sada se dodatno intenziviralo politikom odsustva Beograda", tvrdi. Sredinom februara 2026. najavljena je i integracija obrazovnih i zdravstvenih institucija, koje funkcionišu po srpskom sistemu u kosovski. Detalji ovog procesa još nisu poznati. Sredinom januara 2026. Veton Eljšani, zamenik komandira policije za sever Kosova, izjavio je da policiji neće biti važno gde ko radi, stanuje ili studira, već da se prijavi i bude u sistemu. Zakon o strancima se neće striktno primenjivati na one koji žive na Kosovu, a iz nekog razloga nemaju tamošnja dokumenta, ukazao je. Ima naznaka da se određene kategorije neće kažnjavati odmah, ali je za sada sve na nivou spekulacije, kaže Dragiša Mijačić. „Sve će zavisiti da li će kosovski policajac pisati kaznu, pokrenuti krivični postupak ili uputiti opomenu", tvrdi on. Pogledajte video o ponovnom otvaranju mosta preko Ibra u Mitrovici Potencijalna privremena rešenja Ove pravne novine odvijaju se u trenutku nove političke krize na Kosovu. Poslanici u skupštini nisu mogli da se dogovore oko kandidata za novog predsednika. Mandat Vjose Osmani, aktuelne predsednice, ističe 4. aprila i zakonski rok za izbor kandidata za njenog naslednika bio je 5. mart. Kompromis nije postignut i Osmani je raspustila skupštinu i najavila vanredne parlamentarne izbore. Bili bi to treći izbori za poslanike u samo godinu dana. Priština je skupštinu i vladu dobila tek sredinom februara 2026, posle dva ciklusa parlamentarnih izbora godinu dana ranije, ali izgleda kratkotrajno. Dok se čeka rešenje ovog rebusa, Centar za afirmativne društvene akcije (CASA) sa Kosova predlaže niz načina kako da se spreče posledice Zakona o strancima. Jedan od njihovih predloga je da se zakon ne primenjuje u potpunosti na grupu ljudi sa nerešenim pravnim položajem, dok se ne uspostavi prelazni ili poseban pravni režim, koji bi im pomogao da ga regulišu. „Trebalo bi priznati i širi niz dokaza koji govore da neko već dugo živi, radi i učestvuje u životu zajednice na Kosovu", objašnjavaju u pisanom odgovoru za BBC na srpskom. Kako nisam ušla na Kosovo da izveštavam o izborima Pred novim izborima: Predsednik Kosova nije izabran, skupština raspuštena Kosovo ponovo glasa: Između nade, razočaranja i neizvesnosti Paralelno bi trebalo da se primenjuju i nova pravila o vozilima sa stranim registracijama. Strani državljani sa privremenom boravišnom dozvolom na Kosovu, mogu da koriste vozilo registrovano u inostranstvu tri meseca od datuma ulaska, objasnio je ranije Veton Eljšani, zamenik komandanta Kosovske policije regiona Sever za BBC na srpskom. Važiće i za vozila sa srpskim registarskim tablicama stanovnika Kosova, koji pored kosovskog imaju i državljanstvo Srbije. Oni koji imaju samo srpsko, moraju prethodno da regulišu boravišnu dozvolu - stalnu ili privremenu. Ako neko uveze automobil van Kosova, a nema privremeni ili stalni boravak na njegovoj teritoriji može da ga vozi do osam dana od trenutka ulaska, ukazao je Eljšani. Osamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat. Priština navodi brojku od 121 zemlje, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje. Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija. Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija. Pogledajte video: Kakvoj se budućnosti nadaju vršnjaci proglašene kosovske nezavisnosti https://www.youtube.com/watch?v=o8XH-oO6Kh4 BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE. Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk Proslava punoletstva nezavisnog Kosova i podrška vođama OVK Kosovo: Kako se živi južno od Ibra „Ovo je dobra vest": Ukinute vize za stanovnike Kosova sa srpskim pasošem Stanovnici Kosova od Nove godine u Evropsku uniju bez viza - ali ne i u Španiju Koliko vredi srpski, a koliko kosovski pasoš Izbori na Kosovu: 'Politički zemljotres', kriza opozicije i Kurtijev (verovatni) treći mandat &