Lokalni izbori u Srbiji u deset opština - kao test

2026-03-27 - 15:13

Lokalni izbori 29. marta biće održani u deset lokalnih samourava u Srbiji: Boru, Kuli, Aranđelovcu, Smedervskoj Palanci, Majdanpeku, Kladovu, Knjaževcu, Lučanima, Bajinoj Bašti i Sevojnu. Vlast upotrebljava toliko manipulacija i izvrgava ruglu poštovanje zakona da su pojedini lokalni aktivisti naveli da su ovi izbori test može li se ova vlast uopšte smeniti na izborima. Dugačak spisak mahinacija Teško je čak i nabrojati sve smicalice kojima se služi vlast, i zanimljivo je napomenuti da je repertoar bukvalnog ruganja demokratskim pravilima znatno proširen. Fantomski birači koji se masovno prijavljuju, fantomski posmatrači, kupovina glasova, ometanje prijava opozicionih lista, birački spiskovi u kojima je izjednačen broj birača i stanovnika tih opština, pretnje otkazima ljudima koji se nalaze na opozicionim listama, brojne fantomske liste koje nazivima podsećaju na studentsko/opozicione liste- koje bi trebalo da unesu zabunu kod birača- i spisak tu nije gotov. Preti se zaposlenima u lokalnim fabrikama i preduzećima, kako državnim tako i privatnim, da glasaju za vlast, a novija pojava je i direktna pretnja glasačima da ostanu kod kuće i ne glasaju. Ali, ni tu nije kraj. Maskirani ljudi koji posećuju mesta izbora i prete aktivistima, zajedno sa članovima Srpske napredne stranke (SNS) i direktorima javnih preduzeća koji nisu iz mesta u kojima su izbori, ostavljaju jedan mučan utisak koji će zahtevati jedan promišljen odgovor onoga što su ostaci demokratskog društva, ukoliko nekakav racionalan odgovor na potpuno bezvlašće uopšte postoji. Kompletan utisak upotpunjuje i svež incident u Kuli, jednom od mesta u kojima će biti izbori, u kojem je grupa civila sa fantomkama i policijskim značkama napala opozicione aktiviste. Tom prilikom je po tvrdnjama lokalnih aktivista od strane nepoznatih lica i pucano iz vatrenog oružja. Policija je u zvaničnom izveštaju navela da su napadnuti aktivisti SNS koji su čuvali stranačke bilborde. Sama činjenica da postoje stranački čuvari bilborda pokazuje i svu tragikomičnost izbora u Srbiji. Izbori ili organizovana krađa glasova? Ako se svemu doda pretvaranje policije u partijsku vojsku, i gotovo potpuna kontrola pravosuđa, priča o izbornim uslovima sada deluje kao loša šala. Srbija je i ranije imala neregularne izbore, ističe za DW politički analitičar Dragomir Anđelković, ali sada više nema ni izbore: „Sada imamo organizovanu krađu glasova od strane vlasti. Izbori su namešteni i sad samo ostaje da vidimo koliko će vlast drsko i brutalno to da obavi. Izbori u Srbiji podsećaju na izbore u komunističkim državama gde se pobednik unapred zna, pa čak i sa kojim rezultatom. Jasno je da građani na tim izborima mogu da pobede samo upornim protestima, ali videćemo da li će se to dogoditi, jer se čini da građani čekaju parlamentarne izbore za tako nešto“, smatra naš sagovornik. Početak izborne kampanje Uoči ovih izbora smo videli i neke stvari koje ranije nismo, upozorava glavna i odgovorna urednica nedeljnika „Radar“ Vesna Mališić, i dodaje „kako je suštinska stvar činjenica da je vlast za deset malih mesta mobilisala čitav državni aparat“: „To je prosto jedan mali prostor da bi se tu sručila tolika mašinerija. Smisao toga je da Vučiću treba rezultat. Nakon prošlogodišnjeg 15. marta, i izlivanja građana na ulice, ovo je za njega prvi trenutak kada bi on trebalo da započne predizbornu kampanju za parlamentarne izbore. Potrebno mu je osećanje da je pobedio studente i opoziciju, i nije ni važno što će i ovi izbori pokazati pad podrške SNS, on pokušava da potpuno utegne sistem od policije do pravosuđa i tajnih službi kako bi mogao da uđe u predizbornu kampanju“, ocenjuje Mališić za DW. Izbori se (ne)mogu dobiti Pojedini lokalni aktivisti su između ostalog ocenili da će ovi izbori biti test da li je u Srbiji uopšte više moguće smeniti vlast na izborima. To je, naravno, izazvalo pažnju vlasti i njihovih medija, koji su u svemu tome videli poziv na rušenje ustavnog poretka, što je postala omiljena fraza za obračune sa političkim protivnicima i njihovo smeštanje u zatvore. Vlasti podstiču tenzije Dragomir Anđelković primećuje da Aleksandar Vučićzateže stvari do određene mere a nakon toga pokušava da se cenjka: „Svestan je da će u nekom trenutku morati da pravi most za odlazak sa vlasti, ali čeka pravi trenutak za sebe. Nema sumnje da ako opozicija i dobije neku lokalnu samoupravu u okolnostima nameštenih izbora, to je samo Vučićeva volja da popusti neki ventil kako bi sprečio kulminaciju narodnog nezadovoljstva. To da će na regularan način bilo kada izgubiti izbore je potpuno isključeno“, navodi Anđelković. Potpuno je razumljivo pribojavati se te naelektrisane atmosfere koja se oseća u Srbiji, skreće pažnju Vesna Mališić, i dodaje „kako umesto da se ona smiruje vlast je stalno podstiče. Ne bi bilo dobro da to dalje eskalira, jer mi već živimo kao podeljeno društvo u kojem samo raste mržnja na obe strane. Postoji ipak bojazan da se desi nešto što može biti okidač za neke ozbiljnije sukobe“, kaže naša sagovornica. Sukob sa pravnom državom Situaciju u Srbiji Dragomir Anđelković upoređuje sa nekim karipskim diktaturama, u kojima se po potrebi smenjivala spin diktatura sa ozbiljnom represijom: „To je prosto paralelni mehanizam upravljanja državom, i neka vrsta spin ustavnog sistema gde je sve podređeno volji Aleksandra Vučića makar bilo u otvorenom sukobu sa pravnom državom i ustavnošću. Dakle, do jedne tačke se igramo spin diktature gde se navodno poštuju institucije, a od druge tačke Vučić radi šta hoće oslanjajući se na sredstva gole sile“, upozorava Anđelković. Skromna očekivanja opozicije Protivnici režima proteklih dana iznose skromna očekivanja od lokalnih izbora, i naglašavaju da bi veliki uspeh bio ako se osvoji makar jedna lokalna sredina. Navodi se da bi gubitak makar jedne od deset opština značio kraj Vučičevog režima, jer se on zasniva na kompletnoj kontroli sistema od mesne zajednice do republike. Tome su doprineli i sukobi na relaciji studenti- opozicija, i neslaganje oko načina političkog delovanja. Deluje kao opravdani pesimizam, ali ipak se može postaviti pitanje zašto su ambicije studenata i opozicije tako skromne? Mislim da se u jednom periodu studenti i opozicija nisu najbolje snašli, smatra Vesna Mališić: „Upalo se u zamku vlasti. Čini mi se da ljudi nisu uspeli da vide ko reprezentuje tu promenu. A onda je vlast naravno ubacila lažne liste, i reklo bi se da će se na neki način platiti cena tog nesnalaženja. U svakom slučaju sprečene mogućnosti pluralizma stvaraju velike frustracije, vlast je protivnik koji je spreman na sve, i zato je i neko vreme promena mnogo duže“, ističe glavna i odgovorna urednica „Radara“. Možda je za narodnu borbu možda čak i bolje da Vučić sve otme i dodatno revoltira građane, ocenjuje Anđelković, i kaže da bi „to u nekom trenutku moglo dovesti do demokratske pobune i definitivnog raskida sa uzurpatorima vlasti. Ključ mislim da nije u režimu, već u neslozi njegovih protivnika. Kada bi studenti bili malo manje rigidni i prihvatili stvaranje širokog bloka, a opozicija manje posvađana i spremna na neke kratkoročne žrtve, taj široki front ima šansu da nešto uradi“, zaključuje Anđelković za DW.