Međunarodno pravo ili pravo jačeg?

2026-03-28 - 13:44

Sjedinjene Američke Države i Izrael napali su Iran. Njihove oružane snage ubile su članove vlade i brojne civile. Nekoliko nedelja ranije američke specijalne jedinice su ote­le venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura i njegovu suprugu, pri čemu su takođe ubijeni civili. Velika većina stručnjaka za međunarodno pravo smatra da su obe vojne akcije krše međunarodno pravo. Uprkos tome, nemački kancelar Fridrih Merc nije jasno osudio napade. Posle napada na Iran rekao je: „Vidimo dilemu da se pravnim merama, koje su u skladu sa međunarodnim pravom, protiv režima koji razvija nuklearno oružje i brutalno ugnjetava sopstveni narod očigledno ne postiže ništa.“ Pravnu situaciju u vezi sa otmicom Madura nazvao je – izbegavajući konkretan odgovor – „složenom“. Pre posete Beloj kući, neposredno nakon prvih napada na Iran, Merc je takođe jasno rekao da ne želi da američkog predsednika Donalda Trampa „podučava“ međunarodnom pravu. Kritičari iz redova opozicije optužili su Merca za dodvoravanje Trampu. Pravo može biti potkopano Brojni stručnjaci za međunarodno pravo i drugi naučnici su, u otvorenom pismu od 17. marta, kritikovali ponašanje nemačke vlade i upozorili na posledice. U njemu se navodi: „Dosadašnje izjave nemačke vlade ne pokazuju jasnu osudu postupaka koji krše međunarodno pravo i time doprinose daljem potkopavanju poretka zasnovanog na pravilima i institucijama u Evropi i svetu." Janina Dil predaje pravo na britanskom Univerzitetu Oksford i takođe je potpisala pismo od 17. marta. Za DW je izjavila: „Trenutno je politika velikih sila, a posebno zaokret u američkoj politici, odnosno udaljavanje od međunarodnog prava – ono što pravu nanosi ogromnu štetu.“ Njena koleginica Ane Peters, direktorka Instituta Maks Plank i stručnjakinja za strano i međunarodno pravo u Hajdelbergu, u intervjuu za DW upozorava „da se nepisano međunarodno pravo može promeniti ako se na kršenja međunarodnog prava ne reaguje protestima. Postoji opasnost da se zabrana upotrebe sile potkopa i da se pravila promene ako se kršenja prava ne kritikuju." Optužba za dvostruke standarde Upadljivo je da je kancelar relativizovao važnost međunarodnog prava u slučajevima Venecuele i Irana, ali je u ratu u Ukrajini oštro i jasno osudio kršenje međunarodnog prava – od strane Rusije. „Zapravo se kancelar prema međunarodnom pravu odnosi kako mu u datom trenutku odgovara", rekao je nedavno Hening Hof iz Nemačkog društva za spoljnu politiku u intervjuu za DW. Kritika iz zemalja globalnog juga takođe je da Zapad, u zavisnosti od sopstvenih interesa, ponekad insistira na međunarodnom pravu, a u drugim slučajevima ga jednostavno ignoriše. „Ne postoji obaveza da se druge države na isti način kritikuju ili sankcionišu", kaže Ane Peters. „Nemačka može, na osnovu političkih razmatranja, kritikovati jednu državu – na primer Putinovu Rusiju – a druge opet ne. To je drugačije nego kod međunarodnih organizacija koje po prirodi stvari treba da budu neutralne. Ali, naravno da to podriva kredibilitet jedne države, pa i Nemačke, ako se iste situacije procenjuju na različite načine." Peters ipak smatra da je optužba za dvostruke standarde u nekim slučajevima providan manevar: „Ta optužba da Zapad, naročito, primenjuje dvostruke standarde obično dolazi od Kine i Rusije. Ali to je čisto oportunistički, jer te države zapravo ne traže ravnomernu raspodelu sankcija, već bi najradije da se uopšte više ne iznose kritike protiv njih i da nema sankcija.“ Slabijim državama je pravo potrebnije nego jakima Janina Dil sa Oksforda zabrinuta je globalnim razvojem – „sve većim jazom između stvarne vojne i ekonomske moći i volje da se zaštiti međunarodno pravo.“ To, pored Rusije i Kine, sve više važi i za SAD. „Velike sile su sve manje zainteresovane za sprovođenje prava.“ Ali šta slabije države – među koje spada i Nemačka – mogu da urade? „To bi značilo da sve druge države imaju još veći interes da se pozivaju na pravo i da kolektivno stanu u njegovu odbranu“, kaže Dil. „Jer, njima su norme, institucije i pravila mirnog rešavanja sukoba i te kako potrebni – tim više što velike sile sve slobodnije i proizvoljnije deluju, ne obazirući se na međunarodno pravo, a ponekad ga i ugrožavaju." Nemački predsednik indirektno kritikuje kancelara Kancelar Fridrih Merc iz konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) ne želi da učestvuje u ratu protiv Irana na strani SAD, ali pitanje međunarodnog prava zasad ostavlja bez odgovora. Predsednik Nemačke, socijaldemokrata Frank-Valter Štajnmajer, međutim, pronašao je jasne reči i time indirektno kritikovao kancelara. Na događaju u Ministarstvu spoljnih poslova rekao je da je rat protiv Irana, koji su započeli Izrael i SAD, „politički kobna greška“. On je pozvao nemačku vladu da zauzme jasan stav: „Naša spoljna politika neće biti uverljivija ako kršenje međunarodnog prava ne nazovemo pravim imenom – kršenjem međunarodnog prava. Međunarodno pravo nije stara rukavica koju treba da odbacimo kada to drugi učine. Naprotiv – ono je od životne važnosti za sve zemlje koje nisu velike sile.“ Veoma je neobično da savezni predsednik otvoreno protivreči kancelaru u tako važnom spoljnopolitičkom pitanju. Merc do sada nije reagovao na Štajnmajerovu kritiku. Međutim, Jens Špan, šef poslaničke grupe CDU i CSU, pozvao je predsednika Nemačke na suzdržanost. „Pravna procena prema međunarodnom pravu u ovom, kao i u drugim slučajevima, stvar je savezne vlade i očekujem od nosilaca funkcija u SR Nemačkoj da sačekaju tu procenu i da je poštuju", rekao je Špan. Nemačka vlada je želela da objavi i pravnu ocenu vojne akcije SAD u Venecueli iz januara, ali je navela da će za to „uzeti vremena“. Do danas nema konačne procene.