Merc kod Trampa u Vašingtonu – krizni sastanak o Bliskom istoku

2026-03-03 - 06:57

Reč je o putovanju koje je odavno bilo planirano, i to pod sasvim drugačijim okolnostima: nemački kancelar Fridrih Merc (CDU) otputovao je u Vašington i ovog utorka (3. mart) sastaće se s američkim predsednikom Donaldom Trampom. To se događa usred eskalacije napetosti oko Irana i Bliskog istoka. Zbog aktuelnih događaja dnevni red potpuno je pretumban. Merc je prvobitno želeo da sa Trampom razgovara o žestokom sporu oko američkih carina. Kancelar sada mora nepredvidljivom predsedniku da objasni kako Nemačka i Evropa gledaju na američke i izraelske napade na Iran, kao i na žestoke reakcije Teherana. Nemačka „dilema“ oko rata na Bliskom istoku U nedelju je Merc u Berlinu uveravao javnost da Nemačka čvrsto stoji iza Sjedinjenih Država i Izraela. Osudio je iranske napade na nekoliko zalivskih država, na američke vojne baze i, naravno, na Izrael. Prema rečima kancelara, Nemačka se nalazi u dilemi po pitanju evaluacije početnih napada Izraela i SAD na Iran, a te dileme tiču se međunarodnog prava. Drugim rečima, očigledno je da napadi nisu u skladu s međunarodnim pravom. Ali, nastavio je Merc, nemačka vlada deli „olakšanje mnogih Iranaca što se ovaj režim mula sada bliži kraju“. A s obzirom na decenije neuspešnih pokušaja da se Teheran uveri da ograniči svoje nuklearne i raketne programe, sada „nije vreme da držimo predavanja našim partnerima i saveznicima“. Međutim, dodao je Merc, napadi nisu bez rizika. Šta su „vojne defenzivne mere“? Kasnije je Merc, zajedno sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i britanskim premijerom Kirom Starmerom, objavio izjavu u kojoj stoji da su njihove tri zemlje spremne da preduzmu „vojne defanzive mere“. Međutim, ministar spoljnih poslova Johan Vadeful u ponedeljak je u intervjuu za radio Dojčandfunk izjavio da Nemačka nema nameru da učestvuje u daljim napadima: „Ako nemamo nameru, onda to nećemo učiniti. Ne učestvujemo u tome“, pojasnio je Vadeful kada su ga novinari pitali da pojasni nemački stav. Nastavio je: „Za nas to jednostavno znači da bismo se mi, ako bi naši vojnici Bundesvera bili napadnuti, defanzivno branili.“ Nemački vojnici su, između ostalog, stacionirani u bazama u Jordanu i Iraku. Dopisnica DW Mihaela Kifner prati Merca na putovanju u SAD. Ona ovako opisuje s čime se kancelar sada suočava: „Merc kaže da neće držati predavanja Sjedinjenim Državama i Izraelu o Iranu. To zapravo predstavlja potpuno napuštanje međunarodnog prava kao referentnog okvira. Istorijski prekid.“ Tramp će Merca obavestiti šta SAD sada očekuju od Evropljana, dodaje novinarka DW. Merc mora da pokuša to da poveže s drugim važnim pitanjem, smatra Kifner: „Njegov najveći izazov biće da osigura da Donald Tramp također registruje njegovu najvažniju brigu: da Evropa želi da se vrati za sto za pregovore o Ukrajini. Jer, trenutno se o budućnosti Evrope pregovara preko glava Evropljana.“ Nada u drugačiju carinsku politiku Ako i za to (pre)ostane vremena, Merc će u Vašingtonu sigurno hteti da popriča i o američkoj carinskoj politici. Tramp je nedavno doživeo osetan poraz kada je Vrhovni sud SAD u ključnim tačkama poništio njegovu oštru carinsku politiku, uključujući i mere uvedene Nemačkoj i Evropskoj uniji. Merc je tu odluku prokomentarisao proteklog vikenda za javni servis ARD, nakon završetka kongresa njegove CDU u Štutgartu: „To je zanimljiva odluka koju su mnogi i očekivali – da Vrhovni sud u Vašingtonu postavi granice vladi.“ Ipak, ostaju mnoga važna i kontroverzna pitanja koja opterećuju transatlantske odnose, posebno u vezi s carinama. Merc je sam ukazao na to da se presuda najvišeg američkog suda odnosi samo na opštu carinsku stopu koju je Tramp uveo, ali ne i na važne sektorske namete. A američka administracija je, nakon odluke suda, na drugoj pravnoj osnovi već uvela nove carine od deset procenata za većinu zemalja i zapretila novim stopama do 15 odsto. Ofanzivniji nastup se isplati Trgovinska politika tako ostaje jedna od glavnih tema razgovora kancelara s Trampom. To je potvrdio i portparol nemačke vlade Štefan Kornelijus na konferenciji za novinare u Berlinu: „Možda poseta dolazi u pravom trenutku da se, s usaglašenom pozicijom Evropske unije, direktno s predsednikom razgovara o narednim koracima.“ Još prošle godine, nakon stupanja na dužnost u maju, Merc je prema Trampu nastupao oprezno. Smatrao je uspehom već i činjenicu da je njegova prva poseta Beloj kući protekla uglavnom harmonično. Kasnije se u SAD, zajedno sa drugim važnim evropskim političarima, zalagao u vezi s Ukrajinom. A početkom 2026. godine Evropljani su iskusili da se svakako isplati odlučniji pristup prema američkom predsedniku. Relativno smirivanje napetosti u vezi s Grenlandom Kada je Tramp zapretio zauzimanjem Grenlanda koji pripada Danskoj, promenio se ton – i kod Merca. Nemačka i drugi evropski partneri u NATO pružili su podršku Danskoj i stanovnicima Grenlanda. Posledica je bila da Tramp za sada nije dalje odlučnije insistirao na toj temi. A kada je Tramp kritikvao dugogodišnji angažman nemačkih vojnika u Avganistanu kao beznačajan, Merc mu je u Bundestagu odgovorio sledećim rečima: „Nećemo dozvoliti da se ta misija, koju smo izvršavali i u interesu našeg saveznika, Sjedinjenih Američkih Država, danas omalovažava i obezvređuje.“ Situacija u Ukrajini ostaje dramatična I dalje je otvoreno pitanje može li u Ukrajini konačno da dođe do mira. Ta tema i dalje ostaje na samom vrhu liste prioriteta za Merca, uprkos stanju oko Irana. Čak i predsednik Volodimir Zelenski u međuvremenu priznaje da bi njegova zemlja, makar privremeno, morala da se odrekne dela teritorija ako bi oružje zaista utihnulo. No Ukrajina odlučno odbacuje mogućnost da Rusiji prepusti i područja koja ruske snage još nisu ni zauzele. Merc će u Vašingtonu svakako ukazati na to koliki značaj pridaje Ukrajini. Ruski napadački rat traje već četiri godine – tek će se videti hoće li Tramp pokazati razumevanje za tu temu. To se u ovom trenutku čini manje verovatnim, s obzirom na razvoj situacije na Bliskom istoku.