Migranti u Nemačkoj – integracija bez integracionog kursa?

2026-02-26 - 10:47

Muge Tuzcu Karakoč je sigurna: bez integracionog kursa verovatno se do danas ne bi zaista integrisala i uklopila u Nemačku. Ta novinarka iz Turske živi u Nemačkoj već sedam godina, ali tek kada je 2024, zajedno s Ukrajinkama, Sirijkama i Irankama, svakodnevno učila nemački jezik, osetila je, kaže, da joj zemlja u kojoj živi otvara vrata. „Tamo nismo naučile samo jezik. Zahvaljujući tom kursu ponovo sam postala deo svakodnevnog života i shvatila i da sam ovde u Nemačkoj dobila svoju šansu.“ Tu priliku nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova ubuduće više ne želi da omogući svim izbeglicama i migrantima. Zahtevi za pohađanje kursa za izbeglice iz Ukrajine, tražioce azila, osobe s privremenim boravkom (tzv. „Duldung“) i migrante iz EU za sad se više neće odobravati. Oni će ubuduće morati sami da plate 1.600 evra za integracioni kurs. Samo ako ih centar za zapošljavanje, služba za strance ili socijalna služba obavežu na pohađanje kursa, troškove će preuzeti Savezni ured za migracije i izbeglice (BAMF). To je odluka koju 42-godišnjakinja iz Turske ne može da razume. Tuzcu Karakoč za DW kaže: „Trenutno imam osećaj da Nemačka pravi korak unazad. Ako migranti ne mogu da učestvuju u svakodnevnom životu, problemi postaju veći. A migranti neće nestati ni kad bude obustavljen pristup integracionim kursevima.“ „Stranci obogaćuju naše društvo“ Petra Martin je žena koja je presudno doprinela tome da se za Tuzcu Karakoč otvore vrata nove domovine. Od kraja 2022. podučavala je stotine migrantkinja i migranata na integracionim kursevima i pripremala ih za život u Nemačkoj. Odluka Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova iznenadila je i nju. „Ovi kursevi su izuzetno važni. Onaj ko ne govori nemački u ovom društvu nema šansu. Ako ljudi nisu integrisani i, na primer ako ne znaju kolika je minimalna plata u Nemačkoj, prihvatiće prvi slabo plaćen posao i ostaće potisnuti.“ Integracioni kursevi u pravilu podrazumevaju 700 nastavnih sati. Najvećim delom uči se jezik, ali na programu su i nemački pravni poredak, istorija, kultura i društveni razvoj. To je model koji se dokazao tokom prethodnih 20 godina – skoro četiri miliona ljudi do sada je pohađalo te kurseve. „Nemačka otežanim pristupom šalje pogrešan signal, jer su nam ti ljudi potrebni – u bolnicama, za negu starijih i u javnoj službi“, kritikuje Petra Martin. „Migranti žele da postanu deo ove zemlje, da razumeju Nemačku i ovde da rade. Uvek pomislim: Bože, koliko nas to obogaćuje. A mi ih kočimo.“ Ministarstvo: Integracija samo za one koji sigurno ostaju Za Ministarstvo unutrašnjih poslova Nemačke pod vođstvom Aleksandera Dobrinta iz bavarske demohrišćanske stranke CSU, stvar je jasna: zašto u vreme ograničenih budžetskih sredstava pomagati integraciju ljudi koji ionako nemaju tzv. „pozitivnu perspektivu ostanka“? Na upit DW-a iz Ministarstva poručuju da se integracioni kursevi time vraćaju svojoj prvobitnoj svrsi. „Reagujemo na smanjeni broj migranata i smanjujemo troškove. Na taj način smanjujemo pogrešne podsticaje i postavljamo prioritete. Integracioni kursevi prvenstveno su dostupni onima koji mogu trajno da ostanu u Nemačkoj.“ Ponude kurseva ubuduće će se, kažu, ciljano usmeravati. „Osnovni princip ostaje: ko može trajno da ostane, taj treba da dobije podršku u učenju jezika i tzv. brzoj orijentaciji.“ Poverenica za integraciju: „Odluka koja bi mogla skupo da nas košta“ Političarka Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Natali Pavlik od prošle godine je poverenica nemačke vlade za migracije, izbeglice i integraciju. Zbog odluke Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova koja je izazvala velike polemike, često je prisutna u nemačkim medijima. I Pavlik smatra da je odluka pogrešna, posebno zato što je u suprotnosti sa zajedničkim dogovorom iz koalicionog sporazuma o većem ulaganju u integraciju i nastavku integracionih kurseva. „Sa stanovišta integracione politike apsurdno je od ljudi zahtevati više integracije, a istovremeno im uskraćivati mogućnost za to. Zbog obustavljanja odobravanja kurseva ljudi gube dragoceno vreme.“ Time se, dodaje, poništava ono što se u Nemačkoj dokazalo više od 20 godina: „Učenje nemačkog jezika nije rezultat, nego preduslov za brzu i uspešnu integraciju. Podrška u učenju jezika ne sme da zavisi od nesigurne prognoze o kasnijoj perspektivi ostanka.“ Ono što Natali Pavlik posebno brine jeste to da bi Nemačka dugoročno mogla sama sebi da nanese štetu otežavanjem pristupa integracionim kursevima. Razgovarala je s brojnim poslodavcima i agencijama za zapošljavanje koji joj stalno ponavljaju isto: bez jezičkog nivoa B1 vrlo je teško posredovati pri zapošljavanju, a znanje nemačkog osnovni je uslov za ulazak na tržište rada. „Sada se postavljaju nepotrebne prepreke koje će na kraju da dovedu do toga da ljudi duže ostanu zavisni od socijalnih davanja i teže će da se osamostaljuju.“ To je, kaže, i ekonomski problematično, „jer će ljudi duže primati socijalnu pomoć, a država će gubiti prihode od preza. Nedostatak ulaganja u integraciju kasnije bi mogao skupo da nas košta.“