Milioni iz budžeta za sumnjivu stranku

2026-01-26 - 07:01

Alternativa za Nemačku često sebe opisuje kao žrtvu: žrtvu sudova koji njene funkcionere navodno zasipaju politički motivisanim presudama, žrtvu službi bezbednosti koje je prate kao desno-ekstremistički sumnjivi slučaj, žrtvu drugih stranaka koje je, kako tvrde, stigmatizuju. Ali ako se pogleda to kako se u Nemačkoj finansiraju stranke, to onda daje sasvim drugačiju sliku. AfD, naime, u značajnoj meri profitira od državnog finansiranja političkih stranaka. Samo u periodu od 2025. do početka 2029. godine, dakle u aktuelnom sazivu Bundestaga, AfD će za stranački i parlamentarni rad dobiti oko pola milijarde evra iz državnih sredstava. Novac dolazi iz različitih izvora, jer nemačka država stranke podržava kao ključni stub parlamentarne demokratije. Za svaki glas koji stranke osvoje na izborima, one od države dobijaju skoro jedan evro. A na svaki evro koji građanke i građani doniraju ili koji izabrani zvaničnici uplaćuju svojoj partiji, država dodaje još 45 centi. Na taj način je Alternativa za Nemačku u 2025. godini od države dobila ukupno 12,78 miliona evra. Poređenja radi, vladajući demohrišćani (CDU/CSU) dobili su od države 54 miliona. Veliki novac se u Nemačkoj izdvaja za parlamenata, i saveznog i pokrajinskih. Država želi da izabranim predstavnicima naroda omogući da obavljaju svoje demokratske zadatke. Svaki poslanik saveznog parlamenta, Bundestaga, pored finansijske naknade za rad, dobija i mesečnu paušalnu naknadu za troškove, kao i sredstva za saradnike i opremu kancelarija. Prema podacima Bundestaga, to ukupno iznosi gotovo 540.000 evra po poslaniku godišnje. Poslanici AfD-a u Bundestagu: 82 miliona evra godišnje Nakon uspeha na saveznim izborima 2025. godine, AfD je s rekordnim brojem poslanika ušla u Bundestag: njena grupa broji 152 narodna predstavnika. To znači da poslanici AfD-a zajedno, samo za svoj rad u Bundestagu, svake godine dobiju oko 82 miliona evra iz državne kase. Uz to dolaze i višemilionske isplate za rad poslanika AfD-a u pokrajinskim parlamentima. Stranka je danas zastupljena u gotovo svim saveznim pokrajinama i tamo ima znatno više od 200 poslanika. Državna sredstva se za sve stranke i sve poslanike obračunavaju po istim pravilima. Ipak, u slučaju AfD-a ta sredstva za mnoge su problematična. Naime, stranku brojne službe za zaštitu ustavnog poretka klasifikuju i prate kao „sumnjiv slučaj desnog-ekstremizma“, a u tri pokrajine čak je vode kao „dokazano desno-ekstremističku“ organizaciju. AfD o trošku države zapošljava ekstremiste Poslanici AfD-a u parlamentima o trošku države zapošljavaju brojne desne ekstremiste, od kojih neki imaju i neonacističku prošlost. Mnogi desno-ekstremistički publicisti danas u kabinetima poslanika AfD-a sebi obezbeđuju egzistenciju. Nadležni nemački sudovi smatraju da ima dovoljno indicija da stranka deluje protivustavno – to su recimo zaključci Višeg upravnog suda u Minsteru ili Upravnog suda u Minhenu. Da li prema tome nemačka država u stvari finansira svoje sopstvene neprijatelje? „Ideologija AfD-a ugrožava demokratiju“, kaže za DW Štefen Kajlic koji sa drezdenskog Instituta „Hana Arent“ za istraživanje totalitarizma. A šta to AfD čini opasnom po demokratiju? „To je pre svega etnički zasnovana slika čoveka koja sve one koji imaju nemačko državljanstvo, ali iz perspektive AfD-a ne odgovaraju tom etnički nemačkom idealu, svrstava barem implicitno u građane drugog reda“, smatra Kajlic. AfD se bori protiv moderne useljeničke društvene stvarnosti, zalaže se za masovne deportacije miliona ljudi iz Nemačke i konstantno osporava imigrantima da mogu da budu Nemci, čak i kada poseduju nemački pasoš, navodi stručnjak iz Drezdena. Pritom AfD-u uspeva da sa svojim radikalnim stavovima i kampanjama dopre do miliona ljudi – što potvrđuju i njeni izborni uspesi. Tu se ponovo vraćamo na pitanje novca. „Bez novca ne može da se finansira izborna kampanja. U tom smislu, on je naravno od suštinskog značaja za stranku“, ukazuje politikolog Štefen Kailic. Stranka posebno na društvenim mrežama ima zavidnu snagu, a bez novca bi to bilo teško ostvarljivo, kaže. „U ranim fazama postojanja AfD-a dobijao sam upite od više institucija te stranke da se pridružim kao savetnik. Sume koje su nudili bile su izuzetno visoke“, kaže za DW Martin Fuhs. On je politički savetnik i ekspert za društvene mreže iz Hamburga. „Pokušavali su da me privuku k njima s mnogo novca. To pokazuje da je novac vrlo koristan kako bi se dobili kvalitetni saradnici.“ Novac za uložen u komunikaciju Fuhs već godinama prati digitalne nastupe Alternative za Nemačku. Ukazuje da je uz pomoć svojih finansijskih sredstava, stranka relativno brzo izgradila uspešne strukture za komunikaciju. „Od prvog ulaska u Bundestag AfD je odlučila da ulaže novac u tu infrastrukturu i da u okviru svoje poslaničke grupe izgradi takozvani ’newsroom’. Stranka je, dakle, ulagala novac u ljude, u ljudski kapital, što druge poslaničke grupe u tom obliku nisu činile. One su više ulagale u stručne saradnike za određene politike.“ AfD je stvorila i veliki broj agencija, podseća Fuhs. „Danas u Nemačkoj postoji čitava mreža agencija koje uglavnom rade za AfD i njoj bliske organizacije. Te agencije ne bi postojale da nije bilo tog novca.“ Zbog državnog finansiranja te stranke stvorio se svojevrstan paradoks, smatra politikolog Kailic: „Država troši novac na borbu protiv desnog ekstremizma, a u isto vreme u velikoj meri finansira jednu desno-ekstremističku stranku. S demokratsko-teorijske tačke gledišta, tu se zaista može govoriti o jasnoj tenziji.“ Ustav: državna sredstva samo za demokrate Kailic savetuje da se pred najvišim nemačkim sudom proveri da li je državna finansijska podrška AfD-u uopšte zakonita, s obzirom na radikalizam te stranke. Naime, nemački ustav postavlja jasnu granicu državnom finansiranju stranaka. U njemu stoji: „Stranke koje prema svojim ciljevima ili ponašanju svojih pristalica teže tome da naruše ili ukinu slobodni demokratski poredak ili ugroze opstanak Savezne Republike Nemačke, isključene su iz državnog finansiranja.“ Ali to nije nimalo jednostavno da se to uradi. Kao i kod zabrane stranke, zahtev da se ukine finansiranje morale bi da podnesu ili savezna vlada ili Bundestag ili Bundesrat. O tome bi onda odlučivao najviši sud u Nemačkoj – Savezni ustavni sud.