Ministar Selaković pred sudom – u Srbiji počinje istorijski proces

2026-01-31 - 11:28

Pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu za sredu, 4. februar zakazan je prvi pretresu predmetu „Generalštab“. Osim ministra kulture Nikole Selakovića, za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službene isprave optuženi su i v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture (RZSK) Goran Vasić, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Aleksandar Ivanović i v. d. sekretarka Ministarstva kulture Slavica Jelača. U optužnom predlogu – u koji je DW imao uvid – Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) navodi da je Selaković, u prisustvu Jelače, 10. jula 2024. godine pozvao Vasića i Ivanovića u Ministarstvo kulture. Tada im je „naložio da istog dana Ministarstvu kulture podnesu akte koje bi naslovili kao Predlog odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba, kako bi oni bili upotrebljeni za neovlašćeno sačinjavanje obrazloženih Predloga odluka Vlade o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba“. Vasić i Ivanović su, dodaje JTOK, istog dana napisali te predloge i predali ih Jelači. Vasić je to učinio, „iako je znao da ne poseduje odgovarajuća stručna znanja, bez znanja i učešća konzervatora i drugih stručnih lica Zavoda, koji su jedino ovlašćeni da izrade i pravno uobliče Predlog“ – dok je Ivanović znao da takav predlog može da dostavi „jedino“ RZSK-u. Tužilaštvo za Selakovića i Vasića traži tri godine zatvora, za Ivanovića godinu i po, a za Slavicu Jelaču dve i po godine. „U optužnom predlogu dato je sve što podrazumeva, ne samo izvršenje krivičnog dela, već i njegov opis. Navedeni su svedoci koji bi trebalo da se ispitaju tokom postupka, kao i materijalni dokazi koji se odnose na pisane tragove koji bi morali da se izvedu tokom dokaznog postupka“, kaže za DW bivša tužiteljka Višeg tužilaštva u Beogradu Jasmina Paunović. Dodaje i da je JTOK kroz optužni predlog „apsolutno odgovorilo zadatku“. „Možda bi bilo uputno da je u predlozima bila stavljena mera zabrane bavljenja delatnošću (u državnim institucijama), bez obzira na kaznu koja bi bila izrečena. Međutim, to se može predložiti i kroz završnu reč“, objašnjava Paunović. Pravično suđenje? Suđenje u predmetu „Generalštab“ počinje u trenutku kada predstavnici vlasti gotovo svakodnevno napadaju pojedine sudije i tužioce. Pošto je JTOK pokrenuo predistražne postupke u predmetima „Nadstrešnica“ i „Generalštab“, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da je većina tužilaca u Srbiji „korumpirana banda“. Kasnije je rekao i da pojedinim tužilaštvima upravlja „organizovana kriminalna grupa“. Osim toga, u Skupštini Srbije je prošle srede (28. januar), po predlogu poslanika SNS-a Uglješe Mrdića, usvojen je set pravosudnih zakona koji se odnose se na rad sudova, tužilaštava i borbu protiv visokotehnološkog kriminala, a koje je Vučić potpisao 30. januara. „Ceo set tih zakona bih protumačila kao osvetu pravosuđu od strane režima. Režim je besan, jer se tužilaštvo drznulo da sprovodi ove postupke (predmete Nadstrešnica i Generalštab)“, kaže Paunović. Podseća i da narodni poslanici iz redova vlasti sve češće podnose izmene i dopune pojedinih zakona. „To nije protiv Ustava i zakona i ne bi bilo zabrinjavajuće, da se ne radi o setu zakona koji u celini remeti rad pravosuđa“. Da li se u takvim okolnostima može očekivati pravično suđenje Selakoviću, Jelači, Ivanoviću i Vasiću? Penzionisani sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Savo Đurđić ukazuje da tzv. Mrdićevi zakoni na taj sudski postupak neće uticati i veruje da će suđenje „početi u skladu sa zakonima Srbije“. Ipak dodaje da zbog pritisaka vlasti nije siguran „kako će i do kada tako odvijati“. „Uz neprimeren i nezakonit uticaj provladinih medija na tužioce i sudije koji postupaju u ovom predmetu, predsednik Republike mogao bi da se lati primene anahronog Zakona o pomilovanju iz 1995. godine i da pre okončanja postupka pomiluje četiri okrivljena. On je to već nagovestio i to bi bio novi ’blickrig’ na pravosuđe i obesmišljavanje pravde i pravičnosti“, ocenjuje Đurđić. „Važno je da kazna bude osuđujuća“ Jasmina Paunović kaže da, iako „režim pokušava da oduzme samostalnost tužilaštvu, tj. nezavisnost sudu“, ona očekuje da će se sud „ovoga puta odupreti pritiscima“. „Takođe očekujem da će doneti adekvatnu presudu – osuđujuću pre svega“, kaže Paunović. Dodaje i da nije važno da li će sud prihvatiti predlog tužilaštva da kazna (za Selakovića) bude tri godine zatvora ili će kazna biti manja. „Važno je da presuda bude osuđujuća, jer mi kroz sudsku praksu nemamo slučajeve da su aktuelni ministri na optuženičkoj klupi. To je zato što ova država ne zna za institut odgovornosti i vlast nikada nije dozvoljavala da se njihovi državni funkcioneri privedu pravdi“, naglašava Paunović. Siniša Mali – budući optuženik? JTOK u optužnom predlogu navodi i da je bivša direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Olivera Vučković tokom istrage posvedočila da je ministar finansija Siniša Mali od nje i bivše direktorke Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Dubravke Đukanović u maju 2024. godine tražio da podnesu ostavke, jer su odbile da pokrenu proceduru za skidanje spomeničke zaštite sa zgrada Generalštaba. Da li bi to mogao da bude osnov da i on bude optužen u vezi sa predmetom „Generalštab“? „Bilo koji svedok pred tužilaštvom, a naročito pred sudom, mora da govori istinu i za to postoji zakletva. Sve što je Vučković, kao i svi drugi svedoci navela, moramo da uzmemo kao nespornu činjenicu“, naglašava Paunović. Ona dodaje da je JTOK u odnosu na ministra Malog mogao da formira poseban predmet. „Dakle, predmet koji bi se bavio takvim ponašanjem i slobodno mogu da kažem – izvršenjem krivičnog dela trgovine uticajem. Tužilac je mogao da kroz istragu ispita i njega. Ostavljam mogućnost da će biti formiran još neki predmet u vezi s Generalštabom“, kaže Paunović. Objašnjava da je to moguće, jer postoje indicije da je Mali koristio službeni položaj kako bi „pokušao da izvrši pritisak na Vučković i Đukanović da podnesu zahtev da se Generalštabu skine statusa objekta kulture od posebnog značaja“. „One su se oduprle tom pokušaju i same podnele zahteve za svoja rezrešenja. Zakon navodi da je zaprećena kazna kada je u pitanju pokušaj nekog krivičnog dela pet godina“, precizira Paunović. Pozivanje Selakovića na imunitet? Savo Đurđić skreće pažnju da ministar Nikola Selaković može da se pozove na imunitet koji imaju narodni poslanici i da u tom slučaju ne može biti pritvoren, niti se protiv njega može voditi postupak u kome se može izreći kazna zatvora, bez odobrenja Vlade“. „Smatram da on to neće učiniti. Verovatno će iskoristiti javnost postupka, kao što je to učinio i na sednici Narodne skupštine, da optuži javne tužioce i one koji su otkrili ovaj slučaj za opstrukciju i progon iz ličnih i političkih razloga“, zaključuje za DW Savo Đurđić.