Nafta i Patriot – dvostruka korist Moskve od rata u Iranu

2026-03-17 - 09:46

Zahtev američkog predsednika Donalda Trampa da se evropski partneri uključe u „obezbeđivanje“ Ormuskog moreuza bio je u žiži susreta šefova diplomatija članica EU u Briselu u ponedeljak (16. mart). Već i pre toga se iz Nemačke čula jasna poruka da ovo nije njihov rat, te da nema šanse da se vojno uključe na bilo koji način. Slično su poručili iz Londona i Pariza. Slanje vojnih brodova u Ormuski moreuz, tesnac kroz koji ide petina svetske nafte, a koji je Iran sada blokirao, ne mili se Evropljanima jer bi ih „dodalo na listu potencijalnih meta“, kaže Čarls Heker, istraživač pri britanskom institutu za odbrambene studije RUSI. Rusija profitira Visoka predstavnica EU Kaja Kalas otvorila je sastanak rečima da će se raspravljati šta se „sa evropske strane“ može učiniti da Ormuski moreuz bude otvoren. No, posle sastanka je samo rekla da „nema apetita“ da se „za sada“ proširi evropska pomorska misija koja se bavi Crvenim morem. Vrtoglavi skok cena nafte zategao je opet odnose Vašingtona i Evrope. K tome je došlo i pitanje da li će Moskva u trenutnoj situaciji još lakše i skuplje prodavati svoje energente, finansirajući tako rat u Ukrajini. „Jedina prava pobednica rata protiv Irana trenutno je Rusija“, kaže Heker za DW. Mutna pretnja, mutna strategija Evropljane za misiju u Ormuskom moreuzu očito nije zagrejala ni Trampova pretnja da se inače loše piše NATO-u. Tek treba videti šta pretnja znači, kaže nam Heker. „Ali Tramp radi sve kako bi izvršio pritisak na zemlje koje bi hteo da uvede u konflikt“, dodaje on. Taj pritisak, smatra sagovornik DW, neće zadugo privoleti Francusku ili Veliku Britaniju – dve evropske zemlje sa moćnim mornaricama. „I to ne samo jer od njih čini iransku metu, već i jer im je nejasno koji su ciljevi i strategija SAD i Izraela u ovom ratu“, kaže Heker. Istina, dok je Berlin kategoričan, francuski predsednik Emanuel Makron ostavio je odškrinuta vrata rečima da bi Francuska mogla da pomogne u obezbeđivanju moreuza „kad prođe najvrelija faza konflikta“. Udar zbog cena nafte Silinu posledica po naftno tržište ilustrovala je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pred Evropskim parlamentom. Gas je otišao za 50 odsto, nafta za 27 odsto. Evropski poreski obveznici su u prvih deset dana rata platili tri milijarde evra više za uvoz fosilnih goriva, rekla je ona. Masovno puštanje u promet nafte iz robnih rezervi nije isprva dalo rezultate pošto je cena na svetskom tržištu probila magičnih sto dolara za barel, prvi put od početka ruske invazije na Ukrajinu. A baš se Moskva sada nudi: „Rusija je bila i ostala pouzdan snabdevač naftom i gasom“, rekao je portparol Kremlja Dimitrij Peskov. Tramp je privremeno ukinuo neke sankcije na rusku naftu, uključujući dozvolu da Indija uvozi taj energent, isprva na trideset dana. Ukrajina gleda kako Patriot rešeta Rat u Iranu brine Kijev, ne samo jer će Rusija dodatno prihodovati, već i jer se naoružanje seli na Bliski istok. Predsednik Volodimir Zelenski tvrdi da je sa teritorije iranskih suseda u ovih par sedmica lansirano više skupocenih raketa protivvazdušnog sistema Patriot nego što je Ukrajina ispalila za četiri godine odbrane od Rusije. Nije, zato, sasvim nesebična ponuda Zelenskog da Ukrajinci poduče zalivske zemlje kako da drugim metodama obaraju iranske dronove tipa Šahed, koje koristi i Rusija. A da projektile za Patriot prištede. „Ukrajinska industrija razvila je sisteme protiv dronova, koji su oprobani u bitkama, i sada ih nudi zalivskim državama“, kaže Rafael Los, saradnik Evropskog saveta za spoljne poslove. Ideja je, dodaje za DW, da se „smanji potražnja za upotrebom Patriota kako bi Ukrajina ubuduće dobila više tih sistema i projektila“.