Nemačka pravi proboj ka digitalnoj nezavisnosti?

2026-02-06 - 06:08

Na prvi pogled, reč je nekakvom golom kompleksu u sred velike građevinske zone na severu Minhena, okružene zgradama sa kancelarijama. Ali prava snaga te nove „Industrial AI Cloud“ krije se pod zemljom – među kilometrima optičkih vlakana, na šest spratova raspoređeno je 10.000 specijalizovanih grafičkih procesora (Graphics Processing Units, GPU). Oni mogu da obavljaju više računskih operacija paralelno. Količine podataka su impresivne: oko 20 petabajta memorije – približno 20 miliona gigabajta – i gotovo jedan petabajt radne memorije. Sa tolikom količinom podataka, mogla bi čitava ljudska istorija da se snimi u 4K-rezoluciji – od kamenog doba, do doba TikToka. Infrastruktura za veštačku inteligenciju na nemačkom tlu Ta računarska snaga nije namenjena privatnim korisnicima, već velikim i srednjim preduzećima kojima su već sada potrebni ogromni kapaciteti – na primer, automobilska i mašinska industrija, gde se proizvodi i proizvodne linije sve češće simuliraju kao tzv. „digitalni blizanci“. Ponašanje materijala, aerodinamika, lanci snabdevanja — sve to veštačka inteligencija može da izračuna, da na vreme uoči greške i da skrati vreme razvoja. Telekom navodi da će se, zahvaljujući tom centru, kapaciteti za veštačku inteligenciju u Nemačkoj povećati za oko 50 odsto. U prvu fazu izgradnje kompanija je uložila oko milijardu evra. Telekom obezbeđuje infrastrukturu, data-centar i operativni rad. Hardver, međutim, dolazi od američkog proizvođača čipova Nvidije. Kao dodatni partner uključena je i nemačka firma SAP – između ostalog da bi se kapaciteti namenjeni za veštačku inteligenciju učinili dostupnim i državnim institucijama. Podsticaj za nemačku industriju veštačke inteligencije Ponuda je otvorena za korisnike širom Nemačke. Cilj je veća nezavisnost od neevropskih provajdera, jer obrada podataka i računska snaga ostaju unutar zemlje. Za direktora Telekoma, Tima Hetgesa, stvar je jasna: bez veštačke inteligencije „možemo da zaboravimo industriju i nemačku ekonomiju“. Prema njegovim rečima, u Evropi se koristi samo pet odsto čipova visokih performansi namenjenih za veštačku inteligenciju – a u SAD čak 70 odsto. Zato je minhenska fabrika „podsticaj“ – nova računska snaga mogla bi da koristi mnogim firmama „za njihove proizvode i primene“. Političari oduševljeni – i pored brojnih otvorenih pitanja Nemački kancelar Fridrih Merc (CDU) još prošlog juna je pohvalio planove Telekoma i Nvidije kao „značajan korak ka digitalnom suverenitetu i ekonomskoj budućnosti Nemačke“. Na otvaranju u Minhenu nije prisustvovao, ali je saveznu vladu tamo predstavljao vicekancelar Lars Klingbajl (SPD) i ministar za digitalizaciju Karsten Vildberger (CDU), koji je taj događaj ocenio kao „veliki dan za Nemačku i Evropu“. I Klingbajl je izrazio snažnu podršku rekavši da to šalje „vrlo važan signal ekonomske snage i suverenosti“. Predsednik Hrišćansko-socijalne unije (CSU) i bavarski premijer Markus Zeder nazvao je projekat „zaista impresivnim početkom nemačkog uključivanja u međunarodnu tehnološku trku“. Na mogućnost daljeg proširenja fabrike Zeder je reagovao još optimističnije: „Bićemo još mnogo snažniji.“ Posebno se ceni to što Telekom garantuje da će svi podaci aplikacija veštačke inteligencije da ostanu u Nemačkoj i da će u radu biti angažovani isključivo stručnjaci iz Evrope. Zavisnost od SAD i Kine – na mala vrata? Uprkos svim obećanjima, ostaje ključno pitanje koliko je ta infrastruktura zaista nezavisna? Iako Telekom upravlja fabrikom, hardver dolazi od Nvidije – giganta iz Sjedinjenih Država koji zavisi od retkih metala iz Kine. Hetges je na dan otvaranja hvalio „infrastrukturu i platformu pod nemačkim i evropskim pravom“, ali je priznao da bi bilo lepo „da imamo jednu nemačku Nvidiju“. Ipak, on američki čip smatra „dobrim kompromisom“. S druge strane, iz lokacije se izvlači maksimum, posebno kada je reč o održivosti: fabrika se nalazi pored minhenskog potoka Ajzbah, čija se voda koristi za hlađenje sistema – a dobijena toplota grejala bi stanove i kancelarije u okolini. Ako potražnja kompanija bude dovoljno velika, planira se proširenje za dodatnih 10.000 čipova. Za početak je ipak na redu – privreda.