Nemačka vlada nenamenski troši novac iz Posebnog fonda

2026-03-18 - 07:53

Godinu dana nakon usvajanja Posebnog fonda (Sondervermögen) za infrastrukturu i klimatsku neutralnost (SVIK) u nemačkom parlamentu Bundestagu, dva ekonomska instituta iz Nemačke svode negativan bilans. Prema proračunima Instituta za nemačku privredu iz Kelna (IW), 86 odsto sredstava je 2025. nenamenski upotrebljeno. Minhenski institut ifo čak dolazi do podatka od 95 odsto novih zaduženja koja nisu upotrebljena za dodatna ulaganja u infrastrukturu. Oba istraživanja dostupna su novinskoj agenciji Rojters. „Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) imali su priliku da reše investicioni zaostatak. Do sada je nisu iskoristili“, ocenjuje istraživač IW Tobijas Hence. Sličan zaključak iznosi i predsednik ifo-instituta, Klemens Fuest. „Utvrdili smo da je politika gotovo u potpunosti iskoristila kreditno finansirana sredstva za druge svrhe, dakle za krpljenje budžetskih rupa. To je veliki problem“, ocenjuje ekonomista iz Minhena. A novac je trebalo da bude namenjen za dodatne investicije koje bi dugoročno poduprle ekonomski rast. Prema ifo-analizi, zaduženje u okviru Posebnog fonda 2025. je povećano za 24,3 milijarde evra, ali stvarne investicije savezne države porasle su za samo 1,3 milijarde evra u odnosu na 2024. Tako se stvara jaz od 23 milijarde evra novog duga koji nije završio u dodatnim ulaganjima. „Dovoljno samo da se nadoknadi inflacija“ Nenamensko korišćenje proizlazi iz činjenice da je vlada smanjila iznos investicija u državnom budžetu. „Došlo je do premeštanja pojedinih stavki iz osnovnog budžeta u kreditno financirani SVIK“, ukazuje ekspertkinja ifo-instituta Emili Hezlinger. „To se posebno odnosi na subvencije na području saboraćaja, zbog čega je u osnovnom budžetu investirano manje nego prethodnih godina.“ Veliki deo investicija u Posebnom fondu zato nije bio dodatak. Prema institutu IW, stvarni investicioni izdaci savezne države 2025, uključujući i Posebni fond umanjen za finansijske transakcije, iznose oko 71 milijardu evra. To odgovara nominalnom porastu od samo dve milijarde evra u odnosu na 2024. – što je „dovoljno samo da se nadoknadi inflacija“. Daljih dvanaest milijardi evra iz Posebnog fonda, prema istraživanju, otišlo je za izdatke koji su se ranije finansirali iz državnog budžeta. „Tu se radi o pukom premeštanju stavki“, kaže Hence. Tako se, recimo, „troškovi hitne transformacije“ za bolnice računaju kao investicije iz Posebnog fonda, iako se tim sredstvima zapravo pokrivaju tekući operativni troškovi bolnica. Savezna vlada je planirala da potroši 19 milijardi evra iz SVIK-a. „Dakle, samo tri od četiri planirana evra su stvarno iskorišćena“, navodi IW. Nedostatak kontrole kao „urođena mana“ „I u osnovnom budžetu nemačka vlada nije ispunila sopstvene smernice“, zaključuje kelnski institut. Da bi mogla da posegne za sredstvima iz Posebnog fonda, savezna vlada mora najmanje deset odsto redovnih izdataka da uloži u investicije. U planiranju je jedva dosegla taj prag – ali u stvarnosti je udeo iznosio samo 8,7 odsto. „To nema posledice: smernica se odnosi samo na planirane, a ne na stvarne izdatke“, navode iz instituta IW i dodaju da to znači da „nedostaje efikasan kontrolni mehanizam“ što je po njima, „urođena strukturna mana“. Instituta za nemačku privredu iz Kelna IW zahteva da se savezna vlada 2026. seti svog obećanja o dodatnim investicijama i dosledno usmeri izdatke na infrastrukturu i klimatsku neutralnost. Za to su potrebni i brži postupci u javnoj upravi. „Savezna vlada ima mogućnost da u budućnosti smanji procenat nenamenskog korišćenja“, naglašava ifo-stručnjak Maks Laj. Za to bi, kaže, pre svega trebalo povećati investicione izdatke u samom državnom budžetu. Udruženja kritikuju nenamensko trošenje Udruženja za zaštitu životne sredine, isto kao i socijalne organizacije, ne vide još nikakav efekat. Do sada je suviše malo sredstava otišlo za mere kao što su energetska obnova škola, ustanova za socijalno staranje ili železničkih pruga. Zbog toga klimatski prihvatljiva modernizacija zemlje stagnira, navodi se u saopštenju nevladinih organizacija za zaštitu klime, Klima-Allianz Deutschland, WWF i Karitas. „Uprsko Posebnom fondu, za klimatsku zaštitu je 2026. čak manje sredstava na raspolaganju“, kritikuje Štefani Langkamp, izvršna direktorka za politiku organizacije Klima-Allianza Deutschland. Finansijski i pravni direktor Karitasa, Fridrih fon Šenfeld, ističe da je do sada premalo sredstava otišlo za modernizaciju obdaništa, bolnica, ustanova za socijalno staranje ili ustanova za pomoć osobama sa invaliditetom. Reč je o oko 100.000 objekata širom zemlje. „Ako te zgrade opremimo boljom izolacijom, modernom tehnologijom za grejanje i solarnim panelima, nastaje ogroman potencijal za klimatsku zaštitu. Istovremeno se smanjuju troškovi energije za pružaoce usluga, nastaju važni poslovi za domaće preduzetnike, a socijalna država se dugoročno rasterećuje.“ Vlada da reaguje Udruženja zahtevaju da se poštuju zakonske odredbe Posebnog fonda. Optužuju Vladu da je Poseban fond koristila za krpljenje budžetskih rupa, pa čak i za finansiranje klimatski štetnih projekata. „Očekujemo da nemačka vlada sada reaguje i zahtevamo samostalni program finansiranja za energetsku sanaciju socijalnih objekata u okviru karitativnog sektora“, poručuje Fon Šenfeld. Poseban fond u iznosu od 500 milijardi evra Bundestag je usvojio pre godinu dana, 18. marta 2025, još u mandatu starog saziva, iako je novi već bio izabran. Dvotrećinska većina postignuta je jer su uz CDU/CSU i SPD za njega glasali i Zeleni.