Novi kosovski zakoni: Srbi pred „svršenim činom“

2026-03-14 - 08:56

Kada se pre tri godine iz Čačka preselio u Severnu Mitrovicu, Luka Pečenković (26) nije ni slutio da će morati da prijavljuje policiji boravak u gradu u koji je došao zbog studija. Ali, budući da nema kosovska dokumenta, on će od ponedeljka (16. mart) – nakon što Zakon o strancima počne u potpunosti da se primenjuje – na Kosovu biti tretiran kao stranac i biće mu potrebna boravišna dozvola ili viza. Iz perspektive kosovske vlade ovo je samo primena zakona koji postoji više od 13 godina. Za Srbe, pak, ovo je politička odluka da se oteža život. Luka kaže – „početak novog pogroma Srba sa Kosova“. Zašto je sporan Zakon o strancima? Prema Zakonu o strancima, svako ko nema kosovsko državljanstvo, odnosno dokumenta, moraće da u roku od 72 sata prijavi adresu boravka na Kosovu. Boravak do 90 dana u okviru perioda od 180 dana moguć je sa ili bez vize, u zavisnosti od režima. Tokom tog perioda za rad je neophodna radna dozvola, a za svaki boravak duži od 90 dana potrebno je podnošenje zahteva za dozvolu boravka. Osim što Srbija zvanično ne priznaje kosovsku nezavisnost, te je tretiranje Srba kao stranaca na teritoriji na kojoj žive decenijama problematično samo po sebi, srpska manjina strahuje da će ih ovaj zakon diskriminisati. Naime, usled administrativnih poteškoća veliki broj Srba rođenih u gradovima Srbije ne može da dobije kosovska dokumenta. Prema evidenciji Srpske liste, takvih građana je više od 7.000. Druga poteškoća pogodiće zaposlene i studente koji nemaju kosovska dokumenta, a školuju se ili rade u obrazovnim i zdravstvenim institucijama koje funkcionišu u okviru sistema Republike Srbije. Doktor Jugoslav Gašić, profesor Medicinskog fakulteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, jedan je od njih. On za DW kaže se primenom ovog zakona „studenti i zaposleni dovode u situaciju da neće moći da nastave sa studiranjem i radom“, te da je Zakon o strancima ključ koji vodi tome da srpske škole i zdravstvene ustanove budu uvučene u kosovski sistem. Šta je moralo drugačije? Iako je Zakon o strancima usvojen još 2013, a revidiran 2017. godine, nikada nije u potpunosti primenjen. Njegovu primenu kosovske vlasti najavile su tokom prethodne godine, kada je civilni sektor sa Severa počeo da upozorava na odredbe koje će otežati život Srbima. To, međutim, nije naišlo na adekvatan odjek ni u Beogradu, ni u Prištini. „Imam utisak da su vlasti u Beogradu to pitanje do poslednjeg trenutka namerno gurale u stranu – kako bi se čitava stvar dovela do svršenog čina, kada su mogućnosti za bilo kakvu promenu minimalne“, za DW objašnjava Miodrag Milićević, izvršni direktor nevladine organizacije Aktiv iz Severne Mitrovice. Izostala je, tvrdi Milićević, javna kampanja i ozbiljna komunikacija sa građanima, ali i adekvatna reakcija Srpske liste i Beograda koji je, uz posredstvo međunarodne zajednice, „morao da prepozna sve ove probleme i da ih kandiduje kao teme u dijalogu“. Iz Srpske liste su, pak, za Kosovo onlajn istakli da su u poslednja tri meseca imali 47 sastanaka sa međunarodnim predstavnicima. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na RTS-u pre nekoliko dana čak rekao „da smo na putu da pronađemo neka rešenja koja ne bi značila katastrofu za naš narod, iako lakih rešenja nema“, ne precizirajući o kakvim rešenjima je reč. Godine koje su pojeli skakavci Istovremeno, na snagu stupa i Zakon o vozilima, koji zabranjuje upravljanje vozilom na ovlašćenje ukoliko vozač nema prebivalište u zemlji u kojoj je vozilo registrovano. To znači da Srbi sa Kosova više neće moći da voze automobile registrovane na gradove u Srbiji. S obzirom na to da su Srbi na Kosovu više od decenije faktički koristili dokumenta Republike Srbije uz administrativnu toleranciju kosovskih vlasti, iz Centra za afirmativne društvene akcije upozoravaju da međunarodni pravni standardi i praksa Evropskog suda za ljudska prava ne dozvoljavaju vlastima da ignorišu status koji je godinama bio poznat i tolerisan. Drugim rečima, „ukoliko bi zakon počeo da se primenjuje strogo formalno, bez razumevanja konkretnih problema koji postoje na terenu, posledice bi bile veoma ozbiljne“, kažu za DW iz ove organizacije. Spahiju: „Primena zakona je rutinska stvar“ Dok Srbi sa Kosova strepe od predstojećeg ponedeljka, primena ova dva zakona nije u fokusu vlasti južno od Ibra. U jeku još jedne političke krize u Prištini, vesti o ovoj temi gotovo da nisu zalutale ni u jedan medij na albanskom jeziku. Razlog tome je, objašnjava profesor Fakulteta političkih nauka u Prištini Nedžmedin Spahiju, što se to doživljava kao „rutinska stvar“, jer Kosovo usklađuje svoje zakone kako bi se pripremilo da bude kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Međutim, on ne osporava da su Srbi na Kosovu u specifičnoj poziciji. „Mislim da mnogi od njih teško prihvataju postojanje kosovske države i navikli su da se, još od posle rata ili od proglašenja nezavisnosti Kosova, na neke stvari gleda kroz prste i toleriše. Sada je situacija drugačija i verujem da im to teško pada“, kaže Spahiju. On ističe da bi srpski predstavnici trebalo i pred Evropskom unijom i pred kosovskim institucijama da insistiraju „da kancelarije koje se bave tim poslovima budu što bliže građanima“, kako bi se prijava boravka olakšala na lokalu. Luku Pečenkovića i grupu njegovih kolega ipak manje interesuje gde mogu da prijave boravak. Jer oni na protestima koje organizuju protiv primene ovih zakona pitaju samo jedno: „Zašto Beograd ćuti?“.