Pet najtežih poslova u Briselu: Moć, pritisak i političko preživljavanje

2026-01-28 - 06:13

Istovremeno, birokrate sa malo ili nimalo medijskog iskustva svakog radnog dana izlaze pred kamere kao portparoli Evropske komisije, dok se karijerne diplomate nalaze u situacijama da vode spise sa velikim posljedicama po domaću politiku. Sve ove ljude ujedinjuje, donekle, uvjerenje u projekat Evropske unije. Ali rad u Briselu može da se pretvori u noćnu moru (uprkos vidljivosti, visokoj plati i ostalim privilegijama), piše Politiko, koji je izdvojio pet najtežih poslova u Briselu i razloge zašto je to tako. Mark Rute, generalni sekretar NATO-a Moguće je da su ga zvaničnici u Holandiji i NATO-u nazvali „teflon“ jer mu ništa ne prianja, ali sa Donaldom Trampom u Bijeloj kući, Ruteov posao je vjerovatno najteži u Briselu. Njegova uloga trenutno je više da spriječi jednog čovjeka, Trampa, da ne izazove raspad cijele Alijanse, nego da se bavi samim vođenjem vojne organizacije. Kao bivši holandski premijer ima određen uspjeh u ulozi „Trampovog šaptača“. Nedugo nakon što je u govoru u Davosu prošle sedmice ponovo istakao da želi Grenland, američki predsjednik se sastao sa Ruteom i iznenađujuće objavio da su „formirali okvir budućeg dogovora“. Međutim, to Rutea stavlja u nezgodne situacije. Prošlog marta, kada su se Rute i Tramp sastali u Ovalnom kabinetu, američki predsjednik je rekao da želi da anektira Grenland, na šta je Rute mogao da odgovori samo: „Ne želim da uvlačim NATO u to“, što je razbjesnilo Dance. Nijedna odredba u osnivačkom ugovoru Alijanse iz 1949. godine ne predviđa da jedan NATO saveznik napadne drugog, a danska premijerka Mete Frederiksen i drugi upozorili su da bi invazija značila kraj Alijanse. Rute je ranije ovog mjeseca rekao da NATO „ni najmanje“ nije u krizi. Rute je takođe izazvao podignute obrve kada je Trampa nazvao „tatom“ – komentar koji je pokušao da povuče. „Savršeno razumijem koliko je težak njegov posao da održi jedinstvo NATO-a, ali je baš bolno gledati ga“, rekao je jedan visoki diplomata Evropske unije, koji je zatražio anonimnost kako bi mogao slobodno da govori, kao i drugi sagovornici u ovom tekstu. „Hodanje po užetu uz vjetar je lakše od posla generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea“, rekao je Nikolas Paskal de la Parte, bivši španski ambasador pri NATO-u, a sada član Odbora Evropskog parlamenta za bezbjednost i odbranu u okviru Evropske narodne partije. „Održavanje jedinstva Atlantskog saveza u trenutnim okolnostima zahtijeva neuporedivu državničku mudrost kako bi se ublažilo Trampovo neprestano igranje na ivici sukoba.“ Paula Pinjo, glavna portparolka Evropske komisije U eri Ursule fon der Lajen, posao glavne portparolke postao je izuzetno težak. Zvaničnici kažu da predsjednica Komisije radi u (metaforičkom) bunkeru, pri čemu je samo njen šef kabineta, Bjorn Zajbert, u potpunosti upućen, dok su svi ostali ili potpuno isključeni ili informisani samo „po potrebi“ – što je potpuno drugačije od kolegijalnijeg stila njenog prethodnika Žan-Kloda Junkera. To čini posao portugalske zvaničnice Paule Pinjo, imenovane za glavnu portparolku Komisije u novembru 2024. godine i pravnice po obrazovanju, jednim od najtežih u Briselu, jer svakog radnog dana mora da odgovara na pitanja novinara pred kamerama. Ali često Pinjo, koja govori njemački i bliska je Majklu Hageru, koji se smatra saveznikom Zajberta i šef je kabineta Valdisa Dombrovskisa, ne može da odgovori jer joj to nije dozvoljeno ili zato što nema informacije, kažu zvaničnici i diplomate. To je učinilo Komisiju zatvorenijom nego ikada. Prošlog januara, kada je Ursula fon der Lajen hospitalizovana zbog upale pluća, vijest je prva objavila njemačka novinska agencija DPA. Sljedećeg mjeseca, čak ni ozloglašeno netransparentni Vatikan nije krio da je papa Franjo hospitalizovan. Kada je Pinjin prethodnik Erik Mamer otišao, među zvaničnicima su se pravile šale o tome koliko je flaša šampanjca otvorio da proslavi slobodu. Ipak, Mamerova žrtva je nagrađena: po odlasku je dobio poziciju generalnog direktora u sektoru za zaštitu životne sredine. Pinjo je za Politiko rekla: „Počašćena sam što imam jedan od jedinstvenih poslova u Briselu. Sigurno se ne mjeri udobnošću ili lakoćom zadataka, već odgovornošću i ozbiljnošću.“ Dodala je da je dio posla „da se razlikuje ono što javnost mora da zna i ono što bi neki mediji samo voljeli da znaju“. Kaja Kalas, šefica spoljne politike Evropske unije Evropska služba za spoljne poslove (EEAS), diplomatsko tijelo Unije, osnovana je 2010. godine, a posao njenog vrhovnog diplomate oduvijek je bio težak jer države članice, posebno velike, žele da zadrže spoljnopolitičku kontrolu u svojim rukama. Odnosi između Ursule fon der Lajen i bivšeg nosioca te funkcije Žozepa Borelja bili su veoma loši, kažu zvaničnici. Sa Kajom Kalas je još gore. Mediteran je oduzet Kalas jer je Komisija prošle godine osnovala Direktorat za Bliski istok, Sjevernu Afriku i Zaliv (DG MENA). Istovremeno, Komisija aktivno radi na planovima smanjenja veličine EEAS-a. U pokušaju da uzvrati, Kalas je pokušala da imenuje moćnog zamjenika generalnog sekretara u liku Martina Selmajra, bivšeg, poznatog šefa kabineta Žan-Kloda Junkera, ali je taj potez blokirao kabinet Ursule fon der Lajen. Kalas „privatno žali što je fon der Lajen diktatorka, ali malo ili nimalo ne može da uradi po tom pitanju“, rekao je jedan viši zvaničnik. Kalas dolazi i iz male Estonije, a njena stranka, liberali, mala je, što njenu poziciju čini još slabijom nego što je bila Boreljova (socijalista iz Španije). Kabinet Kaje Kalas nije odgovorio na zahtjev za komentar. Balint Odor, mađarski ambasador Mađarski premijer Viktor Orban voli da igra ulogu negativca sa svojim proruskim i protrampovskim stavovima, što posao ambasadora te zemlje pri Evropskoj uniji čini izuzetno teškim. Aktuelni ambasador Balint Odor smatra se bliskim Orbanovoj stranci Fides, za razliku od njegovog prethodnika Tibora Štelbackog, koji sada radi za diplomatsko tijelo Evropske unije. Kada mađarski ambasadori pokušaju da ublaže neke od oštrih stavova koje šalje vlada, to izaziva sumnje u Budimpešti u pogledu njihove lojalnosti, rekao je jedan mađarski diplomata. Jedan zvaničnik opisao je mađarskog ambasadora kao „slona u sobi“, zbog bliskih veza zemlje sa Kremljom. Tokom mađarskog predsjedavanja Savjetom Evropske unije prošle godine, neki diplomate su izrazili zabrinutost zbog dijeljenja određenih informacija sa Mađarima zbog Orbanove bliskosti Rusiji (mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto redovno se sastaje sa svojim ruskim kolegom Sergejem Lavrovom, koji je pod sankcijama Evropske unije). Odor je za Politiko rekao: „Čast je služiti svojoj zemlji i zastupati mađarske interese.“ Maroš Šefčovič, komesar za trgovinu Kada je neki dosije teško razmrsiti, pošaljite slovačkog komesara školovanog u Moskvi, nadimkom „gospodin Popravi to“. Bivši član Komunističke partije Slovačke komesar je od oktobra 2009. godine, što ga čini komesarom sa najdužim stažom, a služio je pod Žoze Manuelom Barosom, kao i pod Žan-Klodom Junkerom i Ursulom fon der Lajen. Šefčovič je često bio pozivan da nadgleda odgovor Evropske unije na vanredne (i komplikovane) izazove poput Bregzita i Evropskog zelenog dogovora, a sada, u eri Donalda Trampa, zadužen je za trgovinu. Ipak, on radi i više od toga. Na primjer, kada fon der Lajen nije željela da ide u Evropski parlament u Strazburu na debatu o tome da li treba da bude smijenjena (a time i on), poslala je umjesto sebe Šefčoviča. Kabinet Maroša Šefčoviča nije odgovorio na zahtjev za komentar.