Politiko: Iranska kriza razotkriva razlike unutar EU i transatlantski razdor

2026-03-02 - 13:07

Američke i izraelske snage pogodile su iranske ciljeve rano u subotu, nakon što su nuklearni pregovori sa Teheranom zapali u ćorsokak. Iran je potom uzvratio napadima širom regiona, što je dovelo do poremećaja u vazdušnom saobraćaju i podizanja borbene gotovosti u više država Persijskog zaliva, uz strah od šireg regionalnog sukoba na Bliskom istoku. Brisel je brzo zauzeo oprezan ton. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas upozorila je na mreži Iks da je situacija „krajnje opasna“, dok je predsjednica Evropska komisija Ursula fon der Lajen naglasila da je „od presudne važnosti“ sprečiti dalju eskalaciju. Predsjednica Evropski parlament Roberta Metsola takođe je pozvala na uzdržanost. Međutim, na nacionalnom nivou, poruke iz Evrope znatno su manje jedinstvene. U zajedničkoj izjavi, Francuska, Njemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo istakli su da „nisu učestvovali u udarima“ SAD i Izraela, dok su istovremeno osudili iranske protivnapade i pozvali Teheran da se okrene „pregovaračkom rješenju“. Kir Starmer, britanski premijer, sledio je tu liniju balansiranja, rekavši da Velika Britanija „nije imala nikakvu ulogu“ u udarima, ali je i osudio „odvratni režim“ u Iranu i naglasio da je „primarni cilj“ Vašingtona da spreči Teheran da dođe do nuklearnog oružja. Starmer je dodao da su britanski avioni već u vazduhu u okviru koordinisanih regionalnih odbrambenih operacija. Pedro Sančes, španski premijer, osudio je američko-izraelsku operaciju kao „jednostranu vojnu akciju“ koja rizikuje stvaranje još neprijateljskijeg globalnog poretka. Andrej Babiš, češki premijer, zauzeo je suprotan stav, poručivši da Prag „stoji uz svoje saveznike“ i upozorivši da iranske nuklearne ambicije i njegova „podrška terorizmu“ predstavljaju pretnju Evropi. Nordijski i istočnoevropski lideri zauzeli su bezbjednosno orijentisan pristup. Švedski premijer upozorio je na „ozbiljnu eskalaciju“ i naglasio da je u interesu Evrope da Teheran „nikada ne bude u stanju da razvije nuklearno oružje“, uz poziv na uzdržanost i poštovanje međunarodnog prava. Donald Tusk, poljski premijer, rekao je da Varšava pažljivo prati situaciju i priprema se za „različite scenarije“, dodajući da su poljski građani, uključujući osoblje ambasade u Teheranu, bezbjedni. Volodimir Zelenski, ukrajinski predsjednik, zauzeo je stav bliži Vašingtonu, pohvalivši odlučnost SAD i poručivši da „kadgod postoji američka odlučnost, globalni kriminalci slabe“, što je ocijenio kao jasnu poruku koja bi trebalo da odjekne u Moskvi. Evropski stav, naročito Francuska, Njemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo, izazvao je oštru reakciju američkog senatora Lindzi Grejem, bliskog saveznika američkog predsjednika Donald Tramp, što dodatno naglašava geopolitičke tenzije koje se sada šire preko Atlantika. „Blago rečeno... razočaran sam zajedničkom izjavom“, napisao je Grejem na mreži Iks, optuživši Zapadnu Evropu da je „patetično omekšala“ i pozvavši evropske lidere da podrže napore za suprotstavljanje režimu u Teheranu. Iranskom narodu poručio je da je Tramp „čuo njihove vapaje“ i da je „pomoć stigla u velikoj mjeri“. Ovakav neuobičajeno oštar rečnik pokazuje koliko kriza na Bliskom istoku brzo postaje stvarni test transatlantskog jedinstva, dok evropske prestonice pokušavaju da izbalansiraju podršku Vašingtonu pozivima na deeskalaciju, ocjenjuje Politiko. Brisel sada prelazi u krizni režim, nižu se hitni sastanci širom Evrope i u okviru multilateralnog sistema. Usred ovih geopolitičkih potresa, evropski zvaničnici se pripremaju za suočavanje koje bi u narednim danima i nedjeljama moglo dodatno opteretiti zapadno jedinstvo, zaključuje se u tekstu.