Poslanica CDU: „Od Jadra nema ništa dok je Vučić na vlasti“

2026-02-27 - 08:17

DW: Gospođo Bentele, kako napreduju strateški važni projekti Evropske unije? Kad počinje eksploatacija kritičnih sirovina na području Evrope? Hildegard Bentele: Dobro napredujemo. U međuvremenu smo objavili i drugi konkurs, rok za predaju je istekao 15. januara. Prijavilo se 170 projekata iz čitave Evropske unije. To znači da postoji veliki broj projekata koji bi trebalo da pomognu u ostvarenju cilja EU. A cilj je smanjene zavisnosti od zemalja poput Kine po pitanju uvoza kritičnih sirovina? To konkretno znači da bi barem deset odsto potreba za kritičnim sirovinama trebalo pokriti eksploatacijom na području Unije. Taj cilj želimo da ostvarimo do 2030. Ali, realno je očekivati da će ti novi projekti iz druge faze, koje ćemo uskoro da izaberemo, ostvarenju tog cilja od deset odsto moći da doprinesu tek do 2035. O kakvim se projektima radi? Evropska unija ne podržava samo projekte koji su vezani uz ekstrakciju sirovina, na listi su i projekti koji se fokusiraju na recikliranje. Imamo i veoma inovativne projekte supstitucije kritičnih sirovina alternativnim materijalima koji su plod istraživačkog rada. Namera nam je diverzifikacija. Kakvu ulogu u tim planovima igra klasično rudarenje? Koliko je ono uopšte važno? Naravno da i klasično rudarstvo i dalje igra određenu ulogu. Ali kad se radi o rudarenju, mi u Evropskoj uniji imamo visoke ekološke i socijalne standarde, a to znači i da bi stanovništvo trebalo transparentno informisati. Vodeću ulogu pak imaju projekti u okviru kojih se dodatno proizvodi i zelena ili geotermalna energija koja se onda koristi u okolnim naseljima. To su takoreći premijum-projekti koje veoma rado stavljamo na listu strateški važnih za EU. Pogotovo u Skandinaviji ima sjajnih projekata inovativnog rudarenja. Na listu strateški važnih projekata izvan EU stavili ste i projekat Rio Tinta u Srbiji, u okviru kojeg bi, kako je bilo planirano, trebalo da se eksploatiše litijum, između ostalog i za nemačku automobilsku industriju. Da li je današnja Srbija pouzdan partner EU? Evropski parlament oštro kritikuje nasilje nad mirnim demonstrantima, pritisak na pravosuđe i slobodne medije od strane Vučićevog aparata? Zaista je teško izabrati dobre partnere – ali znate, tako je to sa sirovinama, one se nalaze tamo gde se nalaze. Često su to zemlje u centralnoj Aziji ili u Africi, dakle u državama u kojima na vlasti nisu nužno demokratski legitimisane vlade koje paze na ljudska prava. Tanka je žica po kojoj hodamo. Srbija je zemlja-kandidatkinja za ulazak u EU, a to znači da je na putu da poštuje standarde Evropske unije, to ne smemo zaboraviti. Nama je važno da se ti standardi poštuju. Ja sam imala dosta kontakata s Rio Tintom. Iz te firme su mi verodostojno potvrdili da žele da ih poštuju. I u čemu je onda problem s Jadrom? Gde je zapelo? Kod tog projekta veliki problem je bilo ponašanje državnih organa, odnosno njihova (ne)pouzdanost po pitanju licenci. Ali i sumnje stanovništva u rad državnih organa – mislim da su te sumnje bile opravdane. I zbog toga je razumljiva odluka Rio Tinta da zaustavi realizaciju projekta u dolini Jadra. Evropska unija neće vršiti pritisak na Rio Tinto da nastavi da radi na njemu, zato što je to jednostavno previše rizično. Znači li to da je projekat kopanja litijuma u dolini Jadra mrtav? Da, stvarno je mrtav. Projekat je obustavljen, iako je on dobio oznaku strateški važnog za EU i stavljen je na listu. Ali ako preduzeće ne želi da gura taj projekat, EU sigurno neće biti aktivna po tom pitanju zbog toga što je pravni okvir (u Srbiji, prim.red.) previše nesiguran. Projekat je obustavljen i tu se ništa neće promeniti. Definitivno mrtav ili samo privremeno mrtav? Projekat je zamrznut. Prava na eksploataciju i dalje poseduje Rio Tinto. Ako bi se pravni okvir stabilizovao... ja bih rekla da bi Rio Tinto definitivno poštovao ekološke i socijalne standarde. To bi bio veoma moderan rudnik s veoma velikim nalazištem, i to veoma posebnog litijuma. To bi mnogo značilo za snabdevanje Evrope sirovinama, a bilo bi veoma dobro i za srpsku privredu. Šolc je u svoje vreme ponudio ideju s Folksvagenom, proizvodnjom baterija u Srbiji, što bi značilo stvaranje dodatne vrednosti na licu mesta. Ja i dalje mislim da bi to imalo pozitivne efekte za srpsku privredu. Ali to se može realizovati samo ako je pravni okvir siguran i pouzdan. A to trenutno nije slučaj i mislim da neće ni biti, sve dok je Vučić na vlasti u Srbiji. Hildegard Bentele je poslanica CDU u Evropskom parlamentu. Ona je izvestiteljka Evropske narodne partije (EPP) za „Critical Raw Materials Act“ (CRMA) i predstavnica Evropskog parlamenta u Komisiji za kritične sirovine, koja je sastavila listu strateški važnih projekata. S Bentele je razgovarao novinar DW Srećko Matić, a intervju je snimljen tokom kongresa njene stranke CDU u Štutgartu 21. februara 2026.