Potvrđeno da je ubijen Ali Laridžani – ko je bio taj moćnik?

2026-03-18 - 06:52

Iranski vrhovni savet za nacionalnu bezbednost potvrdio je u utorak uveče (17. mart 2026.) smrt svog šefa, Alija Laridžanija. Izrael je ranije saopštio da je ubio Laridžanija u vazdušnom napadu. Ali Laridžani bio je najviši zvaničnik Irana koji je ubijen, otkako je prethodno, 28. februara, u izraelskom napadu ubijen iranski vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei. Laridžani je navodno bio jedan od retkih za koje je Hamnei verovao da može da obezbedi opstanak režima u slučaju smrti ajatolaha. Otprilike 24 sata nakon što je ubijen Hamnei, Laridžani se oglasio na nacionalnoj televiziji i društvenim mrežama kako bi osudio SAD i Izrael zbog toga što su „zapalili srce iranske nacije“. „Spalićemo im srca“, rekao je. „Nateraćemo cionističke kriminalce i bestidne Amerikance da zažale zbog svojih akcija.“ Trump's wishful thinking has dragged the whole region into an unnecessarily war and now he is rightly worried about more American casualties. It is indeed very sad that he is sacrificing American treasure and blood to advance Netanyahu's illegitimate expansionist ambitions. https://t.co/b11I6cNb6I — Ali Larijani | علی لاریجانی (@alilarijani_ir) March 2, 2026 Takvi vatreni komentari nisu bili neuobičajeni za Laridžanija, ali on je imao i reputaciju pragmatičnog političara. Tokom svoje višedecenijske političke karijere, etablirao se i kao nemilosrdni moćnik režima i kao kompetentan pregovarač u razgovorima sa Rusijom, Kinom, pa čak i sa SAD. Ipak, pošto su SAD i Iran u otvorenom ratu, 67-godišnji Laridžani oštro je odbacio tvrdnje predsednika Donalda Trampa da iranski lideri „žele da razgovaraju“ i da će razgovori uslediti – što je Tramp izneo za časopis Atlantik u nedelju. „Nećemo pregovarati sa Sjedinjenim Državama“, odgovorio je Laridžani na društvenoj mreži Iks. „Kenediji Irana“ Laridžanijeva nova pozicija na vrhu iranske hijerarhije bila je donekle neočekivana, s obzirom na to da nije imao šanse da formalno nasledi Alija Hamneija. I Hamnei i njegov prethodnik, Ruholah Homeini, bili su visoki sveštenici u šiitskom islamu. Imenovani su za vrhovne vođe teokratije uspostavljene nakon Islamske revolucije 1979. godine. Laridžani je rođen u Iraku i nije bio sveštenik. Ali zato je bio deo porodice s dubokim verskim i političkim vezama unutar režima, koju je časopis Tajm jednom opisao kao „Kenedije Irana“. Laridžanijev otac bio je veliki ajatolah, a brat Alija Laridžanija, Sadek Ardešir Laridžani, takođe je dostigao rang ajatolaha dok je gradio političku karijeru. On je recimo vodio iransko pravosuđe između 2009. i 2019. godine. Drugi brat, Mohamed-Džavad Laridžani, visokorangirana je ličnost u spoljnoj politici i bio je savetnik pokojnog ajatolaha Hamneija. Čak i pre ajatolahove smrti, kružile su glasine da klan Laridžani pokušava da pozicionira jednog od svojih za sledećeg vrhovnog vođu. Ali Laridžanijev tast, pokojni Morteza Motahari, takođe je bio blizak prijatelj s Ruholahom Homeinijem i njegov pomoćnik tokom revolucije 1979. godine. U svakom slučaju, Ali Laridžani je osigurao svoju vlast kroz iranski politički sistem. Rođen je 1958. godine, a pridružio se Korpusu islamske revolucionarne garde 1981. godine i služio je kao komandant tokom prvih godina iransko-iračkog rata. Pohađao je verski seminar, ali je potom stekao diplomu iz računarskih nauka i matematike, pre nego što je magistrirao i doktorirao zapadnu filozofiju na Univerzitetu u Teheranu. Laridžanijev akademski fokus, uključujući i njegovu doktorsku disertaciju iz 1995. godine, bio je na nemačkom filozofu Imanuelu Kantu. Pobedio ga Ahmadinedžad Dok je studirao filozofiju, Laridžani je gradio i političku karijeru, koristeći pritom svoju ratnu prošlost i porodične veze. Na kraju je postao iranski ministar kulture sredinom svojih tridesetih godina. Godine 1994, ajatolah Hamnei imenovao je Laridžanija za novog šefa iranske državne radiotelevizije, gde je ostao naredne decenije. Laridžani je te medije posebno koristio kao provladino propagandno sredstvo, nadgledajući programe poput „Hoviata“ (Identitet) koji su javno žigosali iranske antirežimske intelektualce kao izdajnike koje finansira Zapad. Laridžani se prvi put kandidovao za predsednika 2005, ali je dobio manje od 6 odsto glasova u prvom krugu i nikada nije stigao do drugog kruga. Pobedio je tada tvrdokorni Mahmud Ahmadinedžad. Umesto predsednik, Laridžani je postao generalni sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana (SNSC) i glavni iranski pregovarač za nuklearna pitanja. Napustio je te pozicije 2007. godine zbog očiglednih neslaganja sa Ahmadinedžadom. Suočavanje s partnerima, ali i neprijateljima Teherana Sukobi s ekstremnim zastupnicima tvrde linije u Iranu nastavili su da utiču na Laridžanijevu političku karijeru. Uspeo je ipak da obezbedi poziciju predsednika parlamenta 2008. i da je zadrži narednih 12 godina. Tokom svog mandata u parlamentu, Laridžani je odigrao ključnu ulogu u obezbeđivanju zakonodavne podrške za nuklearni sporazum iz 2015. godine između Irana i šest svetskih sila – uključujući SAD, Kinu, Rusiju, Nemačku, Veliku Britaniju i Francusku – koji je imao za cilj da obuzda iranski nuklearni program u zamenu za ublažavanje sankcija. Sporazum je raskinuo Tramp 2018. tokom svog prvog mandata. Godine 2020, Laridžani je zadužen za nadgledanje strateškog 25-godišnjeg sporazuma o saradnji sa Kinom, koji je finalizovan sledeće godine. Zabranjeno mu da se kandiduje 2021. i 2024. Na krilima uspeha zbog sporazuma sa Kinom, kojim je dogovoreno 400 milijardi dolara kineskih investicija u iranski energetski sektor, Laridžani je 2021. ponovo pokušao da se kandiduje za predsednika Neočekivano, iranski Savet čuvara zabranio mu je da se kandiduje. To telo, u kojem je šest islamskih sveštenika koje imenuje ajatolah i šest pravnika koje odobrava parlament, nije navelo razloge za tu svoju odluku. Neki su spekulisali da je Laridžaniju zabranjeno da se kandiduje jer njegova ćerka navodno živi u Sjedinjenim Državama i ima britanski pasoš, dok drugi veruju da je to urađeno kako bi se otvorio put za kandidata kojeg je preferirao režim – Ebrahima Raisa. Ajatolah Sadik Laridžani javno se žalio da je njegov brat diskvalifikovan „na osnovu lažnih informacija iz tajne službe“ i da su „neistine“ namerno širene među Savetom čuvara. Glavni razlog za diskvalifikaciju Laridžanija bio je taj što je „otvoreno kritikovao Raisija i članove Revolucionarne garde“, a nikada nije napadao opozicione ličnosti, Mehdija Karubija i Mira Hoseina Musavija, koji su stavljeni u kućni pritvor 2010. godine, rekao je tada za DW analitičar Irana Ali Afšar. Ebrahim Raisi kasnije je postao predsednik. Njegov mandat je, međutim, prekinut nakon što je poginuo u padu helikoptera 2024. godine. Laridžani je potom ponovo pokušao da se kandiduje za predsednika i opet mu je to zabranjeno. Na kraju je onda pobedio umereni Masud Pezeškijan. Hamneijev čovek u Moskvi U avgustu 2025. godine, Pezeškijan je ponovo imenovao Laridžanija na njegovu staru poziciju šefa Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost. Tako je postao najviši bezbednosni zvaničnik Irana nakon 12-dnevnog rata sa Izraelom. U mesecima koji su usledili, Laridžanijev autoritet i pristup Hamneiju izgleda da su zasenili Pezeškijanov. Laridžani je viđen kao snaga iza kulisa koja je pokretala obnovljene nuklearne pregovore između SAD i Irana. Takođe je više puta putovao u Rusiju, ponašajući se kao Hamneijev izaslanik kod Vladimira Putina – verovatno uz pomoć iranskog ambasadora Kazema Džalalija, koji je u to vreme bio Laridžanijev blizak saradnik. U razgovoru za Al Džaziru, samo nekoliko dana pre nego što su SAD i Izrael pokrenuli napade na Iran, Laridžani je rekao da je njegova zemlja iskoristila poslednje mesece da se „spremi“ za rat. „Uočili smo naše slabosti i otklonili ih“, rekao je. „Ne tražimo rat i nećemo ga započeti. Ali ako nam to nametnu, odgovorićemo.“