Povratak crkvi u Francuskoj: „Mnogi su ušli kroz prozor“

2026-02-28 - 06:57

Bio je, kaže, veoma zadovoljan što se „više ljudi nego obično raspituje o tome da postanu katolici, da postanu hrišćani, da se krste“. Prve nedelje uskršnjeg posta, nadbiskup Minhena, kardinal Rajnhard Marks, sastao se s četrdesetak odraslih ljudi u minhenskoj crkvi. Oni žele da budu primljeni u Rimokatoličku crkvu i da se krste za Uskrs. Ukupan broj kandidata za krštenje u nadbiskupiji je 60 – što je otprilike 60 odsto više nego prošle godine. Ove nedelje, nemački katolički biskupi sastaju se u Vircburgu na Majni. Izabrali su novog predsednika i bave se unutrašnjim crkvenim i društveno-političkim pitanjima. Česta tema je budućnost Crkve. Rimokatolička crkva u Nemačkoj svake godine gubi stotine hiljada članova. Oni napuštaju Crkvu. Pa ipak, mnogi od 25 biskupa stigli su u Vircburg ojačani. Naime, u većini njihovih dijeceza biskupi su se prošlog vikenda sastajali s ljudima koji žele da se krste. Usred živahne vreve Pariza Otprilike 700 kilometara zapadnije, u Parizu, otac Emanuel Pino pomalo je iscrpljen. Taj sveštenik u crkvi Svete Trojice, u užurbanom 9. arondismanu, takođe je zauzet krštavanjem odraslih. U subotu je bio u katedrali Notr Dam, gde se preko 750, uglavnom mladih ljudi iz glavnog grada Francuske, okupilo na krštenju. Nakon toga, vratio se nazad sa svojim novokrštenim parohijanima – njih ukupno 32. Rimokatolička crkva u Francuskoj suočava se s jednim fenomenom. Ta zemlja je generalno sekularnija od bilo koje druge velike evropske nacije. Na mnogim mestima, crkve i parohijski domovi propadaju, a službe su slabo posećene. A sada? U crkvi Svete Trojice su 2022. krštene četiri odrasle osobe, sledeće godine 19, a zatim 25. Onda ih je 2025. bilo 34, a sada, samo uoči Uskrsa, 32. Najmlađi, kaže Pino, ima 20 godina. Najstariji 55. Šta se krije iza tog trenda? Postoji mnogo mogućih objašnjenja: požar u Notr Damu 2019. godine, koji je šokirao zemlju, pandemija korona-virusa, možda povratak tradicionalnim vrednostima... Otac Pino kaže da su razlozi „duboko lični i stoga jedinstveni“. Moglo bi se reći da je „svaki put to bio lični susret s Bogom“. Čini mu se „kao da Sveti Duh kuca na vrata mnogih srca“. Na Uskrs 2025. godine, 17.784 odrasle osobe krštene su širom Francuske. Polovina njih mlađa je od 25 godina. I to se dešava u zemlji u kojoj je do pre 20 godina čak i jedno jedino krštenje u uskršnjoj noći bilo neuobičajena stvar. Predstavnici Crkve iz čitave Evrope, iz Vatikana i iz SAD, prate taj trend. Krajem januara, zvaničnik jedne eparhije na severu Francuske opisao je za list „Figaro“ upečatljiv primer onoga što se trenutno dešava: jedan mladić prijavio se u njegovu bogosloviju i želi da se obrazuje za sveštenika – a „još nije ni kršten“. „Pitajte Svetog Duha!“ Sada širom Francuske ima više od 17.000 kandidata za krštenje u 2026. godini. Otac Maksimilijan de la Martinijer za DW kaže: „Fenomen se, dakle, nastavlja. Zašto? Pitajte Svetog Duha!“ Ali otac Maksimilijan i sam ima mišljenje o tome. Prvo, on pominje „efekat sustizanja“. Decenijama je broj krštenja beba u Francuskoj opadao (mnogo pre nego što je to počelo da se događa i u Nemačkoj). Kao rezultat toga, veliki broj ljudi nije kršten. Drugo, sveštenik ukazuje da svet postaje suroviji, a u njemu „trijumfalni individualizam“ vodi do duboke usamljenosti i gubitka zajedničkih referentnih tačaka. Zato se mnogi mladi ljudi upuštaju „u duhovnu potragu – a neki od njih kucaju na vrata Crkve“. Ta „vrata“ i to „kucanje na vrata“ stalno pominju i Emanuel Pino i Maksimilijan de la Martinijer. U septembru je i predsednik Francuske biskupske konferencije, kardinal Žan-Mark Avelin, nešto tako je rekao u intervjuu za list „La Kroa“ za koji je govorio o svom iznenađenju zbog velikog broja krštenja: „Ti mladi ljudi su nam došli putevima koje mi biskupi nismo planirali. Mi smo pripremili ulazna vrata, ali mnogi od njih su ušli kroz prozor.“ To podrazumeva veliku odgovornost – „tim veću, jer je zaista nismo očekivali“, rekao je kardinal. „Zaostajemo za Svetim Duhom.“ Novokrštenima će, dodaje, biti potrebno vođstvo u godinama koje dolaze. „Znaci vremena“ Prema rečima oca Maksimilijana, poenta je „tumačiti znake vremena“ i odgovoriti na njih. Do sada je tzv. „katihumenat“, faza pripreme za krštenje za odrasle i mlade, bio „nešto na periferiji parohijskog života“. Potrebna je, kaže, „duboka i misionarska transformacija“ parohija, kako bi „katihumenat postao srce parohijskog života“. De la Martinijer ne želi da opisuje nekakvog „tipičnog“ kandidata za krštenje, ali kaže da oni dolaze iz svih društvenih slojeva: „Najmlađi među njima otkrili su veru preko društvenih medija, pa su onda jednog dana ušli u crkvu.“ Mnogi nemaju nikakve veze s hrišćanstvom, a neki su već čitali Bibliju ili su se informisali preko raznih video-snimaka sa interneta. Pitanje je pritom koliko su neki od tih novih hrišćana konzervativni ili desničarski orijentisani. Kventin D, dvadesettrogodišnji desničarski aktivista, koga su navodno na smrt pretukli levičarski ekstremisti tokom demonstracija u Lionu sredinom februara, kršten je kao katolik kada je bio mlad, ali već punoletan. Da li mnogi od tih novokrštenih pripadaju krajnjoj desnici? „Apsolutno ne“, odgovara otac Emanuel. On sam je pripremao za krštenje i neke ljude koji su posećivali „ezoterijske ili anarhističke grupe“. A krstio je, kaže, i muslimane koji nisu imali nikakvu političku pripadnost. Drugi kandidati za krštenje, koje on, naglašava, ne bi opisao kao „politički konzervativne“, pokazuju interesovanje za hrišćanske korene Zapada i posećuju zgrade i spomenike koji su vezani za to. Ali to je, smatra otac Emanuel, bio deo njihove potrage. Mladi ljudi na putu ka krštenju su „muškarci i žene svoje generacije“. Mnogi od njih žele da rade na socijalnoj pravdi. Svake nedelje uveče, sedmicu za sedmicom, otac Pino služi večernju misu sa mladima. I sva mesta u crkvi su popunjena. Otac Maksimilijan, odgovarajući na pitanje DW, kaže da ne želi da nudi savete katoličkim biskupima u Nemačkoj – koji su već otprilike šest godina na tzv. „Sinodalnom putu“ sa laicima, odnosno rade na crkvenim reformama. Jedini biskupi kojima bi, kaže, ponudio savete, jesu oni iz Pariza. A Nemačka? Kardinal Marks povodom povećanja broja odraslih kandidata za krštenje u Minhenu, kaže: „Kako je ovo divno. To je znak nade, ali i znak da ljudi žele da se snađu, da žele da pronađu temelj u svom životu, uporište, pouzdanu zajednicu.“ Raste broj i u Nemačkoj Sekretarijat Nemačke biskupske konferencije objavljuje tačne brojke krštenja odraslih u Nemačkoj sa znatnim zakašnjenjem. Podaci za 2024. očekuju se uskoro – ali istraživanje DW u nekoliko eparhija pokazuje da se broj kandidata za krštenje na ceremonijama prijema na mnogim mestima povećao. Berlinska nadbiskupija prijavila je rekordan broj od oko 170 kandidata za krštenje, kao i oko 50 kandidata koji žele da budu primljeni u Rimokatoličku crkvu (nakon prelaska u drugu denominaciju ili prethodnog napuštanja Crkve). U Frajburškoj nadbiskupiji, ceremoniji je prisustvovalo 37 kandidata, što je takođe opisano kao „rekordan broj“. Mala Magdeburška biskupija imala je 30, Limburg 23, Erfurt 19 i Regensburg 17. Sve te brojke veće su nego prethodne godine. Često se ukazuje da ti brojevi nisu reprezentativni. Tokom godine se održavaju brojna krštenja odraslih. U međuvremenu, pojavljuje se novi trend. Nekoliko biskupija na zapadu Nemačke beleži značajan porast povratnika – ljudi koji su napustili Crkvu poslednjih decenija, a sada žele da se vrate. Kažu da osećaju da im nešto nedostaje.