Prate ih i zastrašuju – strani disidenti u Nemačkoj na meti

2026-01-30 - 09:38

Marjam Palizban uglavnom izbegava da se pojavljuje u javnosti. Više ne zna kome može da veruje, niti koga bi eventualno mogla da dovede u opasnost. Ta iranska glumica živi u Berlinu i angažuje se za prava žena u svojoj domovini. Objavljivala je fotografije bez hidžaba – i time se našla na meti režima i tajnih službi. Od tada više ne može da putuje u Iran – ali ni u Nemačkoj se ne oseća bezbedno. Dobijala je preteće poruke, kaže. Članove njene porodice u Iranu ispitivali su zbog nje. „To je bio trenutak kada sam shvatila da pokušavaju da me slome, da me nateraju da odustanem“, priča 44-godišnjakinja. Bezbednosne službe Nemačke beleže sve agresivnije akcije autokratskih režima u toj zemlji, i to ne samo iranskog. Kritičarke i kritičari različitih režima se zastrašuju, prate, pa čak i ubijaju. Bezbednosne službe alarmirane Savezna kriminalistička služba (BKA) navodi: „Generalno je u Nemačkoj, kao i u inostranstvu, poslednjih godina primetno odlučnije delovanje stranih obaveštajnih službi.“ Savezna služba za zaštitu ustavnog poretka (BfV) potvrđuje da se kod više režima beleži „porast prijavljenih slučajeva“. Berlinska Pokrajinska kriminalistička služba saopštava da je za sve više ljudi potrebno lično obezbeđenje: „Tu se vidi stalni rast.“ Politikolog Markus Mihaelsen, istraživač pri Univerzitetu u Torontu, bavi se fenomenom transnacionalne represije – dakle delovanjem autokratskih režima protiv njihovih protivnika u inostranstvu. Razgovarao je i u Nemačkoj s brojnim pogođenima i nedavno predstavio rezultate u Bundestagu. Njegova istraživanja pokazuju da Iran nije izuzetak: „U poslednjih deset godina najmanje 18 država pretilo je svojim građanima u Nemačkoj ili pripadnicima svoje dijaspore, prateći ih različitim metodama i vršeći pritisak.“ Pretnje, praćenje, nasilje Spektar metoda kreće se od kibernetičkih napada, pretećih poruka i pokušaja vrbovanja, preko zastrašivanja članova porodice u domovini i praćenja, pa sve do fizičkog nasilja. Najpoznatiji slučaj je ubistvo Gruzijca čečenskog porijekla Zelimkhana Čangošvilija u berlinskom Tirgartenu 2019. – po nalogu ruske tajne službe, što je kasnije potvrdio sud. U koalicionom sporazumu aktuelna nemačka vlada obavezala se da će odlučnije delovati protiv transnacionalne represije. Šta je ostvareno? Ministarstvo unutrašnjih poslova tvrdi da je pojačana koordinacija između resora i da je intenziviran kontakt s pogođenima. Prema istraživanjima novinara, i u Ministarstvu unutrašnjih poslova i u Ministarstvu spoljnih poslova osnovane su koordinatorske službe zadužene za pitanje transnacionalne represije. Ugroženi se osećaju ostavljeni na cedilu Ipak, mnogi ugroženi i dalje se osećaju ostavljeni na cedilu. Nekoliko nevladinih organizacija formiralo je Koaliciju protiv transnacionalne represije kako bi se zalagale za bolju zaštitu žrtava. Egipatska novinarka Basma Mostafa, portparolka Koalicije, i sama je doživela takvu represiju: „Imamo mnogo slučajeva gde se ljudi obraćaju bezbednosnim službama – a onda se ništa ne dogodi. I sama sam se često osećala kao da me ne shvataju dovoljno ozbiljno.“ SOS-telefon postoji, ali ne uliva poverenje Postoji Anti-teroristički SOS-telefon pri Saveznoj službi za zaštitu ustavnog poretka, kojoj se mogu obratiti i žrtve transnacionalne represije, ali mnogi disidenti, novinarke i aktivisti imaju s tim loša iskustva. Ujedno, sama činjenica da treba da se obrate obaveštajnim službama, kod mnogih izaziva strah zbog traumatičnih iskustava iz domovine. Zato Koalicija protiv transnacionalne represije zahteva da se uspostavi nezavisni kontakt-punkt koji bi nudio i psihosocijalnu podršku i savetovanje o merama zaštite. Nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova odgovara da je „taj zahtev poznat“, ali da za sada nema konkretnih planova da se tako nešto osnuje. Političar vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU), Roderih Kizevter, kritikuje takvo odugovlačenje: „Želim da u naredne tri godine ova vladajuća koalicija snažno obradi tu temu, jer je to deo hibridnog ratovanja. Način na koji neprijateljske države vrše nepravdu na našem tlu je neprihvatljiv“, kaže Kizeveter. Ministarstvo pravde najavljuje izmene zakona Državni sekretar u Ministarstvu pravde Frank Švabe najavljuje izmene zakona. Krivični zakon bi trebalo pooštriti, kako bi se transnacionalna represija oštrije gonila i u blažim slučajevima. „Imamo strane službe koje upravo sada, u ovom trenutku, vršljaju po Nemačkoj. One zastrašuju ljude i potkopavaju naš pravni poredak. Moramo na to odgovoriti brže“, kaže Švabe. Pooštravanje Krivičnog zakona sada je usvojeno u Odboru za pravosuđe i odmah ide u Bundestag. U članu 87a ubuduće bi trebalo da piše: „Ko prihvati nalog državnog organa strane sile i time u SR Nemačkoj počini namerno protivpravno delo, kazniće se do pet godina zatvora ili novčanom kaznom, ako za delo nije predviđena teža kazna. Isto važi i za onoga ko takav nalog izda.“ Očekuje se porast broja slučajeva iz Irana Marjam Palizban očekuje da će u narednim nedeljama ponovo doći do porasta represije iranskog režima. Tako je, kaže, uvek bilo: kad se u Iranu nakon velikih protesta situacija prividno smiri, pogled režima okreće se ka inostranstvu, gde se progone kritičarke i aktivisti. Iranska ambasada odbacuje sve optužbe, navodi da je to Iran-bešing*. Berlinska Pokrajinska kriminalna služba, međutim, potvrđuje Palizbaninu procenu: „Moramo računati da će slučajevi transnacionalne represije povezani s Iranom u narednim nedeljama ponovo da porastu.“ *bešing (bashing, eng) političko‐medijski termin koji znači preterano, agresivno ili pristrasno kritikovanje neke zemlje, grupe, organizacije, politike ili osobe