Pravo na veto koči proširenje EU – Srbija spremna na ustupak

2026-02-18 - 12:17

Ruski rat protiv Ukrajine doneo je pomak u politici proširenja Evropske unije koja je prethodno stagnirala, piše Frankfurter algemajne cajtung i navodi koje su zemlje trenutno izgledni, a koje manje izgledni kandidati. Tako su Turska i Gruzija, kandidati „samo na papiru“. Kada je reč o Srbiji, list piše da je „Evropska komisija nedavno uputila snažnije kritike“, te da u toj zemlji „više nema većinske podrške za pristupanje EU“. Međutim, ukazuje frankfurtski list, postoji ozbiljna prepreka koja nema nikakve veze s kandidatima, a to je „pravo veta i pitanje funkcionalnosti EU“ koje je, s obzirom na geopolitičku situaciju, postalo „važnije nego ikad“. Jer „Evropska unija je već sada često ograničena vetima ili pretnjama vetom – često iz Budimpešte, ponekad iz Bratislave, Nikozije ili drugih prestonica“, navodi nemački list i postavlja pitanje: Mogućnosti blokada EU „Zamislimo EU u kojoj bi i Kišinjev, Kijev, Tirana ili Podgorica imali mogućnost blokade, a da i ne govorimo o Beogradu, Sarajevu ili Tbilisiju. Kako Unija u takvim okolnostima može da odgovori na geopolitičke nužnosti, a da pritom ostane sposobna za delovanje?“ „Pošto je ukidanje principa jednoglasnosti u EU već samim tim malo verovatno, jer bi za to bila potrebna jednoglasnost koja se ne nazire, već nekoliko godina kruži jedna ideja koja je u poslednje vreme dobila znatno veću pažnju: EU bi mogla da primi nove članice, ali da im uskrati pravo veta.“ Frankfurter algemajne navodi da se albanski premijer Edi Rama već saglasio s tim za svoju zemlju, te da i predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokazuje otvorenost za uslovni prijem. „Za Srbiju je članstvo u EU bez prava veta prihvatljivo. Najvažniji aspekt za nas su jedinstveno tržište, kao i slobodno kretanje robe, ljudi i kapitala. To su ključne vrednosti koje želimo da ostvarimo članstvom u EU“, rekao je Vučić u ponedeljak za Frankfurter algemajne cajtung. „Druge zemlje, poput Crne Gore, za sada javno strogo odbacuju taj model“, navodi list. „Iza zatvorenih vrata, međutim, slika nije tako jednoznačna, kaže Anton Hofrajter (Zeleni), koji od 2021. predvodi odbor Bundestaga za pitanja EU. Iz zemalja Zapadnog Balkana, kako navodi, dobija signale da se taj predlog ocenjuje kao konstruktivan i realističan“. U razgovoru za list iz Frankfurta on je rekao: „Javno postoji čitav niz vlada koje to odbacuju s gađenjem i ogorčenjem. U četiri oka je drugačije.“ Pritom, kako se navodi u članku, Hofrajter jasno stavlja do znanja da „ne podržava ideju da se pravo veta privremeno suspenduje, a da potom, na primer deset godina nakon pristupanja, automatski pređe i na nove članice“. „Ali da li bi trajno isključenje iz prava veta uopšte bilo u skladu s evropskim pravom, pita se list i navodi da se „u (nemačkom) Ministarstvu spoljnih poslova to negira – ne samo pozivanjem na član 4 Ugovora o EU, kojim je utvrđena jednakost svih država-članica.“ Nemačke novine citiraju Hofrajtera koji kaže da je „proširenje automatski izmena ugovora. Zato se odricanje od veta može uneti u pristupni ugovor“, te da su mu „pravnici to potvrdili“. Hofrajter je takođe rekao da „i u CDU/CSU i u SPD postoje poslanici – kojima ne navodi imena – koji smatraju da je pristupanje bez prava veta održivo rešenje.“ EU da se reformiše pre proširenja Frankfurter algemajne cajtung na ovom mestu navodi nedavne izjave predsednika poslaničke grupe CDU/CSU Jensa Špana koji u intervjuu za portal Politiko ipak ukazuju na skepsu koja vlada u najvećoj poslaničkoj grupi Bundestaga prema svakom proširenju – s vetom ili bez njega. I citira: ’Evropa najpre mora da postane bolja, brža i snažnija u donošenju odluka, pre nego što ponovo treba da se širi’.“ Nemački list potom prenosi mišljenje Hofrajtera da, „ako se država-kandidat na kraju procesa pristupanja suoči s teškim izborom – da uđe bez prava veta ili da trajno ostane van EU i time se odrekne svih ostalih privilegija članstva, uključujući ogromne ekonomske prednosti – izbor neće biti težak. Naravno, to rešenje nije lepo, jer bi zaista postojale dve klase članica. Ali situacija je takva kakva jeste: ’Jedan od glavnih razloga za veliko oklevanje u vezi s proširenjem, naročito u Francuskoj i Holandiji, ali i u drugim zemljama, oduvek je bio argument da nam ne trebaju dodatni igrači s pravom veta. Postoje i drugi argumenti, ali u suštini se uvek radi o vetu.’“ Frankfurter algemajne cajtung na kraju citira ono što Hofrajter smatra da je poenta diskusije, a to je: „Sve dok veto formalno postoji, nemamo šanse za proširenje.“ *Ovaj izbor iz štampe sadrži citate, odlomke i sažetke iz medija na nemačkom jeziku i ne odražava stavove redakcije.