Rat sa Iranom – na udaru industrija nafte i gasa

2026-03-25 - 08:04

Od 28. februara Sjedinjene Američke Države i Izrael bombarduju Iran kako bi – kako oni navode – toliko oslabili režim u Teheranu da on više ne predstavlja pretnju za Izrael i ostatak sveta. Jedna od posledica je da je globalna cena nafte porasla za oko 60 odsto od početka napada. Međunarodna referentna vrsta sirove nafte, Brent, sada je najskuplja od sredine 2022. godine, dok je bliskoistočna Oman Crude, s više od 150 američkih dolara po barelu dostigla čak i istorijski maksimum. Zašto su cene nafte toliko porasle? Oko 20 odsto svetske potražnje za naftom transportuje se kroz Ormuski moreuz – uski morski prolaz koji povezuje Persijski zaliv sa svetskim okeanima. Kao odgovor na napade, Iran ne gađa samo Izrael i američke vojne baze u regionu, nego i civilne ciljeve u susednim zalivskim državama. Za cene nafte je, međutim, presudno to što su oružane snage pod kontrolom iranskog režima blokirale saobraćaj kroz Ormuski moreuz. Od početka rata, kroz taj prolaz prošao je samo poneki trgovački brod – poput tankera, kontejnerskih i drugih teretnih brodova – dok ih je ranije bilo oko 140 dnevno. Naglo smanjenje ponude na svetskom tržištu dovelo je do rasta cena nafte. Dodatno, Iran je gađao naftnu i gasnu infrastrukturu. Među ciljevima su bili Ras Lafan u Kataru, najveći izvozni terminal tečnog naftnog gasa (LNG) na svetu, kao i dve rafinerije u Kuvajtu i jedna u Janbuu u Saudijskoj Arabiji. Stručnjaci procenjuju da će biti potrebni meseci, pa čak i godine, da se sva ta šteta sanira. Lučki grad Janbu na Crvenom moru smatra se mogućom alternativom za izvoz nafte iz regiona. Njegov kapacitet je, međutim, samo mali deo onoga što bi bilo potrebno da zameni Ormuski moreuz kao transportni pravac. Kako Iran blokira Ormuski moreuz? Ormuski moreuz, širok samo četrdesetak kilometara, nalazi se između Irana i Omana. Iran preti da će napadati, pa čak i potapati brodove koji pokušaju da prođu bez dozvole. Za to koristi dronove, rakete kopno–more, kao i besposadne čamce s eksplozivom. Takođe se strahuje da je iranska mornarica postavila morske mine na plovnom putu. Od početka rata zabeleženo je više od 20 napada – verovatno raketnih – na trgovačke brodove u Persijskom, ali i Omanskom zalivu, koji je s druge strane Ormuskog moreuza. Koje zemlje najviše pogađa blokada? Samo povećanje cena, pojednostavljeno rečeno, pogađa sve zemlje koje kupuju ili prodaju naftu i naftne derivate poput benzina ili kerozina na svetskom tržištu. Porasle su i cene mineralnih đubriva koja se proizvode uz pomoć prirodnog gasa. Ipak, nisu sve zemlje podjednako zavisne od tih sirovina. Izvoznici izvan regiona Zaliva mogli bi čak i da profitiraju zbog većih prihoda i potencijalno veće prodaje. Neposredno su pogođene zemlje izvoznice nafte u Persijskom zalivu, jer veliki deo njihovih ekonomija zavisi od prihoda od izvoza nafte i gasa. Osim njih, pogođene su i zemlje uvoznice. Među njima su industrijski snažne države koje su više izložene rastu cena i šoku zbog snabdevanja, nego ekonomije zasnovane na uslugama. Posebno teško bi to moglo da pogodi azijske zemlje poput Kine, Japana i Koreje, jer su one glavni kupci sirovina iz Persijskog zaliva. Ipak, Iran je u međuvremenu najavio da će dozvoliti prolaz brodovima koje ne smatra „neprijateljskim“. Krajem prošle nedelje navedeno je da će Iran dozvoliti i isporuke prema Japanu, iako ta zemlja ima bliske ekonomske i vojne veze sa SAD. Nakon što je američki predsednik Donald Tramp početkom ove nedelje najavio da će planirane napade na energetsku infrastrukturu Irana odložiti na pet dana i rekao da ima napretka u pregovorima s Iranom, čini se da se cena nafte blago stabilizuje. Očigledno su tržišta sirovina počela da računaju s tim da bi oružani sukob mogao da se završi ranije nego što se do sada strahovalo.