Rat se vratio u Liban

2026-03-15 - 11:26

Rat se vratio. Tako mnogi Libanci doživljavaju napade koje trenutno razmenjuju paravojska Hezbolah i Izrael. „Uzela sam sina i ćerku za ruke“, priča Rola Atvi (36) iz Bejruta za DW, „zatim smo pobegli iz kuće. Ubrzo nakon toga ona je uništena u izraelskom napadu.“ Od tada porodica živi na ulici u jednom obalskom delu zapadnog Bejruta. „Moja ćerka ima epilepsiju“, kaže Rola. „Od glasnih zvukova dobija napade.“ Kaže da se oseća prazno. „Samo želim da moja ćerka bude bezbedna.“ Kada je Hezbolah, koji ima iransku podršku, nakon ubistva iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija prošle sedmice napao Izrael, Liban je postao deo šireg rata. Od tada se situacija na obe strane libansko-izraelske granice pogoršala: u Izraelu su civili pod vatrom i zbog napada Hezbolaha i zbog iranskih napada. Međutim, zbog odbrambenih sistema i skloništa čini se da broj civilnih žrtava tamo nije ni približan kao broj žrtava u Libanu. Veliki broj žrtava U Libanu su, nasuprot tome, izraelski napadi izazvali humanitarnu krizu ogromnih razmera. Prema podacima libanskih vlasti, do subote (14. mart) je ubijeno 826 ljudi, a preko dve hiljade je ranjeno. Ministarstvo zdravlja ne pravi razliku između boraca i civila. „Porodice koje su godinama trpele oskudicu ponovo su u bekstvu. Hiljade su primorane da spavaju u automobilima ili na javnim mestima“, rekla je Suzane Takenberg, regionalna direktorka humanitarne organizacije Akcija protiv gladi za Liban, u razgovoru za DW. Ponovne borbe okončale su ionako krhko primirje između Hezbolaha i Izraela. Sporazum u kojem su posredovale Sjedinjene Države u novembru 2024. okončao je jedanaest meseci okršaja i dva meseca otvorenog rata u kojima je poginulo oko četiri hiljade ljudi. U tom periodu Izrael je takođe vodio kopnenu ofanzivu u Libanu. Dan nakon što je Hamas 7. oktobra 2023. napao Izrael, i vojno krilo Hezbolaha napalo je jevrejsku državu. Hamas i Hezbolah pripadaju takozvanoj „Osovini otpora“, savezu različitih grupa na Bliskom istoku koje predvodi Iran, a koje Izrael i Sjedinjene Države smatraju neprijateljima i pozivaju na njihovo uništenje. Sjedinjene Države, Nemačka i mnoge druge države Hamas i Hezbolah smatraju terorističkim organizacijama. Težak odnos prema Hezbolahu Fajnenšel tajms piše da bi izraelski sukob sa Hezbolahom mogao da se nastavi i nakon završetka američko-izraelskog rata protiv Irana. Libanski političari izgleda se pripremaju za duže borbe. Jer, u ponedeljak je libanski parlament produžio sebi mandat za dve godine. Odloženi su parlamentarni izbori planirani za maj. Parlament smatra da je nerealno održati izbore u uslovima rata i masovnog raseljavanja. Već početkom marta libanska vlada zabranila je sve vojne i bezbednosne aktivnosti Hezbolaha. Libanska država sme sama da odlučuje o pitanjima rata i mira, saopštila je vlada. Međutim, portparoli Hezbolaha i dalje se pojavljuju na libanskim televizijskim kanalima. „Više od 20 godina uticaja Hezbolaha na libansku državu dovelo je do toga da organizacija zauzima brojne osetljive pozicije u pravosuđu, bezbednosnom aparatu i administraciji i tako zaobilazi državne odluke“, kaže politikolog Ralf Bajdun u razgovoru za DW. Ne samo vojno, već i političko krilo Hezbolaha tesno je povezano sa političkom i finansijskom mrežom Irana, dodaje Bajdun. Osim toga, libanska vlada i libanske oružane snage već dugo imaju poteškoća da sprovedu razoružanje Hezbolaha koje je dogovoreno primirjem iz novembra 2024. Hezbolah: Otpor razoružanju Do sada je Hezbolah južno od reke Litani uglavnom predao svoje oružje, ali odbija da se potpuno razoruža. Kao razlog navodi potrebu da brani zemlju od stalnih izraelskih napada, kao i od izraelskog vojnog prisustva duž zajedničke granice. Izrael je, s druge strane, izjavio da će nastaviti napade na Hezbolah sve dok on predstavlja pretnju. „Hezbolah nikada nije pristao na napore libanskih oružanih snaga da ga razoružaju“, rekao je Ralf Bajdun za DW. Istovremeno podseća da je šest raketa koje su pokrenule trenutni sukob ispaljeno sa položaja južno od reke Litani. Za libanskog predsednika Žozefa Auna razoružanje ostaje centralno pitanje — i zato što je povezano sa hitno potrebnim međunarodnim investicijama za obnovu nakon štete iz prethodnog rata. Svetska banka je tada troškove procenila na oko 11 milijardi američkih dolara. Razoružanje kopnenom ofanzivom? Izraelska vojska je pozvala sve stanovnike južnog Libana da napuste svoje domove i najavila da će na jugu „svom snagom“ krenuti protiv Hezbolaha. Prema pisanju medija, do sada je 830.000 ljudi napustilo svoje domove i praktično su izbeglice u sopstvenoj zemlji. Posmatrači, međutim, sumnjaju da će izraelska kopnena ofanziva zaista dovela do razoružanja Hezbolaha. „Istorijski i praktično, Hezbolah se oseća sigurnije u kopnenom sukobu“, kaže Sami Halabi iz Instituta za alternativne politike u Bejrutu u razgovoru za DW. „Izraelska kopnena ofanziva teško da bi mogla da razoruža Hezbolah. Naprotiv, verovatno bi ga još jače učvrstila u političkoj i bezbednosnoj strukturi Libana.“ Slično na to gleda i Ralf Bajdun. „Ograničena invazija bi samo ojačala Hezbolah. Ideologija otpora dobija najveću snagu upravo onda kada je teritorija okupirana“, rekao je on za DW. Humanitarna situacija se pogoršava U međuvremenu, libansko stanovništvo, koje već od 2019. pati od niza ekonomskih i političkih kriza, dodatno je pod pritiskom zbog novog sukoba. „U Libanu nedostaju skloništa i osnovne potrepštine, a čak su i spasilačke ekipe meta napada“, kaže Keli Petilo iz Evropskog saveta za spoljne odnose u razgovoru za DW. Abas Sad (32) iz Bejruta misli slično. On za DW kaže: „Mi smo potpuno bespomoćni u ovom ratu.“