Rat u Iranu povećava strateški značaj Južnog Kavkaza

2026-03-28 - 06:54

U prvim satima nakon što su SAD i Izrael 28. februara počeli sa zajedničkim udarima na Iran, vazdušni saobraćaj duž inače prometnih pravaca istok-zapad bio je stisnut u uski koridor vazdušnog prostora iznad Južnog Kavkaza. Ono što je nova pojava u vazduhu, na kopnu se već oblikuje neko vreme. Poslednjih godina region je privukao pažnju kao ključna karika Transkaspijske međunarodne transportne rute. Poznata i kao Srednji koridor, ona povezuje Evropu i Kinu zaobilazeći Iran i Rusiju preko Srednje Azije i Južnog Kavkaza. Sada je iranski rat Srednji koridor dodatno gurnuo u prvi plan. Zatvaranjem Ormuskog moreuza, rute kroz koju prolazi otprilike 20 posto svetskih isporuka nafte i tečnog gasa, Iran je poremetio globalne energetske tokove. „Za ovu regiju ovo je prilika unutar krize", kaže Ričard Giragosian, direktor Centra za regionalne studije u Jerevanu u Jermeniji. „Srednji koridor sada je jedina ruta koja ostaje, jedini održivi put u smislu trgovine i prevoza." Ključna karika Srednjeg koridora Uz to je još i važna pomorska arterija kroz Moreuz Bab el-Mandeb i Crveno more, kojom prolazi 12 posto svetske trgovine, ugrožena zbog napada hutija, milicije u Jemenu koja podržava šiitski režim u Teheranu. Alternativni put oko rta Dobre nade u Južnoj Africi duži je 10 dana na ruti Azija-Evropa. Srednji koridor – geografski najkraća ruta između Evrope i Kine – namenjen je prevozu kineske robe zajedno s kritičnim mineralima i energentima iz Srednje Azije u Evropu. I Evropska unija i Kina već su obećali milijarde za nadogradnju luka, železnica i puteva duž ove rute. Količine tereta duž ovog koridora učetvorostručile su se od 2022., godine kada je Rusija napala Ukrajinu. Iako se ovuda još uvek prevozi tek mali deo evroazijske trgovine, Svetska banka procenjuje da bi ukupni obim trgovine mogao dostići 11 miliona tona do 2030. Region stiče stratešku vrednost Čak i bez trenutnih sukoba, Srednji koridor verovatno će dobijati sve više na zamahu u narednim godinama. „Srednje i dugoročno gledano, Južni Kavkaz i Srednji koridor biće jedna od glavnih ruta koje povezuju EU i Kinu uz pomorske rute", kaže Korneli Kakačija, profesor politologije u Tbilisiju. Za Gruziju, Azerbejdžan i Jermeniju taj bi pomak povećao njihovu ulogu ključnih tranzitnih država. Za energetski bogat Azerbejdžan iranski rat mogao bi doneti i dodatne kratkoročne dobitke. Više cene nafte značile bi izvozni prihod za koji analitičari procenjuju da bi mogao dostići i do 500 do 600 miliona dodatnih dolara mesečno. Hikmet Hajijev, glavni savetnik za spoljnu politiku azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva, rekao je za Euronews da Azerbejdžan povećava isporuke prirodnog gasa kako bi nadoknadio isporuke iz Zaliva usred iranskog rata. Evropa trenutno prima oko četiri posto prirodnog gasa iz Azerbejdžana, što odgovara 12,8 milijardi kubnih metara gasa. Predviđeno je da se to poveća na 20 milijardi kubnih metara do 2027. Strah od nestabilnosti u regionu No rat je i štetan za poslovanje. „Da bi Srednji koridor bio uspešan, potrebna mu je stabilnost od Kine do Evropske unije i oko Južnog Kavkaza", kaže Kakačija. Gruzija, Azerbejdžan i Jermenija zauzele su neutralan stav u sukobu. No zvanični Teheran odavno kritikuje Azerbejdžan zbog njegovih snažnih ekonomskih veza s Izraelom. 2025. Izrael je 46,4 posto svoje nafte primao iz Azerbejdžana preko naftovoda Baku-Tbilisi-Džejhan (BTC). Zauzvrat, Azerbejdžan prima većinu svog vojnog naoružanja iz Izraela. „Produbljivanje azerbejdžanskih veza s Izraelom iranska je strana uvek doživljavala kao pretnju", kaže Mahamad Mamadov, istraživački saradnik Topčubašev centra u Bakuu. „Ali s druge strane, azerbejdžansko-iranski odnosi produbljivali su se poslednjih godina. Strane su pokušavale da diverzifikuju saradnju." Saradnja između dve zemlje primarno se usredsredila na izgradnju trgovinskog koridora između Irana i Rusije. Ta je ravnoteža bila narušena 5. marta, kada su četiri iranska drona udarila na aerodrom u azerbejdžanskoj eksklavi Nahičevanu. Azerbejdžanski predsednik Alijev napad je nazvao „terorističkim činom", zvaničnici su zapretili udarima odmazde i privremeno obustavili teretni saobraćaj iz Irana. Eskalacija je na kraju nakon direktnog razgovora između lidera Irana i Azerbejdžana izbegnuta. Ipak, iako su se „odnosi vratili na normalu, incident je stvorio mnogo nesigurnosti", kaže Mammadov. Azerbejdžanski zvaničnici takođe su tvrdili da su osujećeni pokušaji sabotaže iranskih Islamskih revolucionarnih čuvara (IRGC). Među navodnim metama bili su naftovod BTC i izraelska ambasada u Azerbejdžanu. Produženi sukob mogao bi ugroziti jedan od istaknutih infrastrukturnih projekata Srednjeg koridora – Trumpovu rutu za međunarodni mir i prosperitet, ili TRIPP. Dogovorena kao deo mirovnog sporazuma koji je Donald Trump posredovao između Armenije i Azerbejdžana prošlog avgusta, predviđa koridor puta i železnice dug 43 kilometra kroz Armeniju koji bi Azerbejdžan povezao s njegovom eksklavom Nahičevanom i Turskom. Ponovnim otvaranjem granice između Armenije i Azerbejdžana – zatvorene decenijama zbog sukoba dve zemlje oko Gorskog Karabaha – TRIPP bi stvorio novi logistički koridor uz postojeće rute koje prolaze kroz Azerbejdžan i Gruziju. Sjedinjene Američke Države, koje TRIPP doživljavaju kao lanac snabdevanja za kritične minerale, snažno podržavaju taj projekat. Predviđeno je da ga izgradi i njime upravlja konzorcij predvođen SAD-om. No Iran je bio skeptičan prema Vašingtonovom učešću u projektu koji će prolaziti neposredno uz armensku granicu sa Iranom. Prošlog leta jedan savetnik bivšeg vrhovnog vođe Alija Hamneija čak je rekao da će ruta biti „grob Trumpovih plaćenika". Te brige, međutim, ne treba preuveličavati, kaže Giragosian, ističući da „u vojnom smislu još nema nikakvog cilja". Gradnja TRIPP-a nije predviđena do druge polovine 2026. Šta želi Baku Na kraju, kaže Kakačija, Južni Kavkaz ima snažan interes za održavanjem mira i bezbednosti u širem regionu. Među onima koji najvažnijima smatraju stabilnost je Azerbejdžan. Prema Mamadovu, „Azerbejdžan ne želi da Iran propadne – niti da se ovaj rat nastavi duže – jer to naginje ravnotežu u korist veće nesigurnosti i pogrešnih procena." Raspad bi „otvorio Pandorinu kutiju" – pokrenuo ekonomsku nestabilnost i potencijalno navalu izbeglica iz zemlje u kojoj trenutno živi više od 20 miliona etničkih Azerbejdžanaca. Umesto toga, tvrdi Mamadov, najpovoljniji scenario za Baku bio bi oslabljeni Iran koji ipak ostaje pod svojim trenutnim teokratskim režimom. Sve dok se Teheran doživljava kao međunarodni odmetnik, Azerbejdžan zadržava svoju geopolitičku i ekonomsku vrednost kao stabilna karika između Istoka i Zapada.