Rat u Zalivu povećava strahove od energetske krize

2026-03-04 - 10:37

Rat na Bliskom istoku doveo je do toga da se globalni ulagači suočavaju s posledicama dugotrajnog regionalnog sukoba na svetsko snabdevanje energijom i njegovim potencijalom da podstakne inflaciju širom sveta. Globalna berzanska tržišta pala su, a cene nafte i gasa naglo su porasle od ponedeljka, prvog dana trgovanja nakon američkih i izraelskih napada na Iran u subotu (28. februara) i iranskog odgovora, koji je uključivao i napade na ključnu naftnu i gasnu infrastrukturu u regionu. Cena tzv. Brent sirove nafte nastavila je da raste u sredu, nakon što je dan ranije probila nivo od 80 dolara (69 evra) po barelu. Cene gasa takođe su naglo porasle u Aziji i Evropi. Velik deo pažnje ulagača i dalje je usmeren na Ormuski moreuz, ključnu tačku uskog grla kroz koju prolazi oko 20 odsto globalnog snabdevanja naftom i velike količine gasa. Jedan predstavnik Iranske revolucionarne garde izjavio je da je plovni put zatvoren i da će Iran „zapaliti svaki brod koji pokuša da prođe kroz moreuz“. Međutim, Blumberg je izvestio da Kina vrši pritisak na Iran da održi moreuz otvorenim za saobraćaj tankera. Kina, najveći svetski uvoznik nafte i gasa, jedna je od najizloženijih zemalja, jer iz tog moreuza dolazi polovina kineskog uvoza nafte. Američki predsednik Donald Tramp u utorak je najavio plan obezbeđivanja i pratnje naftnih tankera i drugih brodova kroz moreuz. Taj potez nije umirio ulagače, jer je nedostajalo pojedinosti, a stručnjaci su rekli da bi sprovođenje plana moglo da potraje. „Ovo je dobrodošla vest, ali jasno je da se to neće dogoditi preko noći. Pomorske pratnje bi bile korisne, ali i taj napor će zahtevati vreme“, ukazuju analitičari ING‐a. „Pomorske pratnje bile bi laka meta za iranske napade. Stoga bi SAD mogle da odluče da sačekaju s pratnjom plovila dok ne procene da je iranska sposobnost napada oslabljena.“ Osiguravajuća društva otkazuju polise Iako je Ormuski moreuz tehnički i dalje otvoren, saobraćaj tankera kroz njega praktično je zaustavljen, jer su brodari i trgovci obustavili isporuke energenata tim plovnim putem zbog bezbednosnih nedoumica i previsokih troškova osiguranja usled iranskih napada na tankere u regionu. Pomorski osiguravači otkazuju pokriće za ratne rizike za plovila u Persijskom zalivu, a cene transporta nafte naglo rastu. Osiguravajuće kompanije, uključujući Gard, Skuld, NorthStandard, London P&I Club i American Club, saopštile su da će otkazivanje polisa stupiti na snagu 5. marta. To znači da će brodarske firme morati da pronađu novo osiguranje po višim cenama. Više od 150 plovila, uključujući tankere za naftu i tečni prirodni gas, usidreno je u Ormuskom moreuzu i okolnim vodama, što ozbiljno ograničava globalno snabdevanje naftom i gasom. „Iako postoji zabrinutost u vezi s protokom nafte kroz Ormuski moreuz, veći rizik za tržište bio bi da Iran napadne dodatnu energetsku infrastrukturu u regionu. To bi moglo da dovede do dugotrajnijih poremećaja“, naveli su analitičari ING‐a u belešci. Iranski napadi na naftna i gasna postrojenja u Zalivu Iranski napadi na ključna energetska postrojenja u regionu dodatno povećavaju zabrinutost u vezi sa snabdevanjem. Saudijska kompanija Aramco zatvorila je u ponedeljak svoju najveću domaću rafineriju nafte nakon što je bila meta iranskih dronova. Katarska državna energetska firma QatarEnergy, jedan od vodećih svetskih proizvođača prirodnog gasa, obustavila je proizvodnju ukapljenog prirodnog gasa nakon iranskih napada na postrojenja u dvema svojim glavnim bazama za preradu gasa. Požar je izbio u industrijskom naftnom postrojenju u Fudžajri u Ujedinjenim Arapskim Emiratima u utorak, saopštile su vlasti. Uprkos eskalaciji, postoje znakovi da ulagači sukob i dalje procenjuju kao privremen, a ne dugotrajan, poručili su analitičari Dojče banke u svojoj belešci klijentima. „Konkretno, uglavnom je došlo do naglih skokova na početku krivulja cena energenata, dok su dugoročniji ugovori znatno manje porasli“, naveli su. Bridžet Pejn, šefica energetskih prognoza u savetodavnoj firmi Oksford ikonomiks: „Tržište nafte dobro je pozicionirano za upravljanje uticajem iz Irana. Tržište je dobro snabdeveno i malo je verovatno da će Iran održavati poremećaj koji bi bio istovremeno težak i dugotrajan, što potpunu naftnu krizu čini malo verovatnom.“ Pejn očekuje da će prosečna cena Brent sirove nafte u drugom tromesečju iznositi 79 dolara po barelu, pre nego što će se smanjiti obnavljanjem snabdevanja do kraja tromesečja. To je u poređenju s prognozama od 100 dolara po barelu koje su stručnjaci predviđali u slučaju dugotrajnog rata i poremećaja—optimističnije. „Ključni rizik je poremećaj trgovine, a ne proizvodnje: neiskorišćeni kapaciteti u Saudijskoj Arabiji i UAE‐u mogu nadoknaditi izgubljenu iransku proizvodnju, ali alternativne trgovačke rute mogu preusmeriti samo oko trećine uobičajenih tokova nafte kroz Ormuski moreuz“, rekla je Pejn. Azijske ekonomije najranjivije na više cene energije Rat na Bliskom istoku predstavlja poseban rizik za azijske privrede, koje se u velikoj meri oslanjaju na naftu i gas iz regiona. Više cene energije mogle bi da podstaknu rast potrošačkih cena u tim zemljama. Osamdeset četiri procenta sirove nafte i kondenzata, kao i 83 odsto tečnog prirodnog gasa koji su prošli kroz Ormuski moreuz, završili su na azijskim tržištima tokom 2024. godine, prema podacima američke Uprave za energetske informacije (EIA). Kina, Indija, Japan i Južna Koreja bile su glavne destinacije. Kina kupuje gotovo 90 odsto iranske nafte pod sankcijama. Međutim, gubitak iranske proizvodnje nafte ne bi bio toliko značajan udarac za Kinu — Iran obezbeđuje samo 11 procenata kineskog uvoza sirove nafte — koliko bi to bio dugotrajan poremećaj pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz. „To budi kineski interes da održi protok energije u regionu“, kaže Geret Leder, viši ekonomista za Aziju u kompaniji Kepital ikonomiks. „To je jedan od razloga za mišljenje da Kina možda neće pojačati podršku Iranu, dugogodišnjem savezniku, u održavanju njegovog odgovora na američke i izraelske napade na način na koji je to učinila za Rusiju posle invazije na Ukrajinu.“ Rat u Iranu predstavlja i rizike za Evropu Veća izloženost Evrope energetskom šoku na Bliskom istoku u poređenju sa Sjedinjenim Državama dovela je do naglog slabljenja evra u odnosu na dolar ove nedelje, usled zabrinutosti da bi dugotrajan poremećaj mogao izazvati skok inflacije u evrozoni i poremetiti krhki ekonomski oporavak. „U toku je negativni šok ponude koji predstavlja direktan porez Evropljanima koji se mora platiti stranim proizvođačima u dolarima“, kaže Džordž Saravelos, globalni šef valutnih istraživanja u Dojče banci. Evropa je izloženija razvoju događaja na tržištu gasa. Ne samo zato što je veliko tržište za tečni prirodni gas iz Katara, nego i zato što bi poremećaj izvoza katarskog LNG‐a primorao azijske kupce da se takmiče s Evropom za isporuke. To bi dodatno povećalo cene i otežalo Evropi ponovno punjenje skladišta gasa nakon neuobičajeno hladne zime. Terminski ugovori na evropski prirodni gas porasli su oko 22 odsto na 54,29 evra po megavat-satu u utorak, nadovezujući se na gotovo 40‐procentni rast u ponedeljak. „Uz obustavljenu proizvodnju katarskog LNG‐a i zatvaranje Ormuskog moreuza, globalno snabdevanje LNG‐om znatno će se smanjiti, što se već odražava u nedavnim kretanjima cena“, zaključio je analitičar Rjstad enerdžija Jan‐Erik Fenerih. „Obim izgubljenih količina zavisiće od razmera eventualne štete na infrastrukturi, koja se još procenjuje, te od trajanja zatvaranja moreuza za pomorski saobraćaj“, dodao je.