SAD i Izrael napadima na Iran krše međunarodno pravo?

2026-03-05 - 06:56

Da li je napad na Iran u skladu s međunarodnim pravom? Generalni sekretar UN Antonio Gutereš osudio je napad na Iran, koji su 28. februara pokrenule Sjedinjene Američke Države i Izrael. On je ukazao na zabranu upotrebe sile protiv druge države prema povelji UN i izjavio da su napadi „ozbiljna pretnja međunarodnom miru i bezbednosti“. „Mislim da bi se većina stručnjaka za međunarodno pravo složila da ne postoji pravna osnova za ovo. Napadom se krši Povelja UN“, rekla je američko-iranska pravnica i ekspertkinja za ljudska prava Gisu Nija. „Reč je o napadu na Iran koji očigledno nije legalan prema međunarodnom pravu, a nije ni prema zakonima SAD o vođenju rata.“ Nija dodaje da je međunarodni pravni sistem zakazao i kada je reč o „pružanju pravde za 92 miliona Iranaca, od kojih su mnogi trpeli kršenja međunarodnog prava i zločine protiv čovečnosti počinjene od strane iranskog režima tokom 47 godina“. Ovo nije prvi put da se postavlja pitanje zakonitosti vojnih operacija koje sprovode SAD. Za razliku od prethodnih ratova, poput invazije na Irak 2003. godine, američka vlada ovoga puta nije pokazivala interes da uveri svet kako deluje u skladu s međunarodnim pravom. „Ne treba mi međunarodno pravo“, rekao je Donald Tramp u intervjuu za Njujork tajms 7. januara 2026. godine. Da li su SAD i Izrael delovali u samoodbrani? Zvaničnici SAD i Izraela tvrde da su delovali zbog pretnji iz Irana, posebno zbog opasnosti da Teheran proizvede i upotrebi nuklearno oružje. Pravni eksperti, međutim, navode da nije jasno da li su te pretnje bile dovoljno neposredne da bi ispunile stroga pravila UN o samoodbrani. Prema članu 51 povelje UN, država može da upotrebi silu u samoodbrani samo nakon oružanog napada. Šire tumačenje međunarodnog prava dozvoljava silu i protiv „neposredne pretnje“, iako se ta interpretacija osporava i predmet je žestokih rasprava. Zvaničnici Irana su više puta pretili da će „uništiti“ Izrael, ali eksperti napominju da samo neprijateljska retorika ne čini preventivni napad zakonitim. Tokom vojne mobilizacije, visoki američki zvaničnici upozoravali su na iranske nuklearne kapacitete, a izaslanik Stiv Vitkof je 21. februara rekao da je Iran „verovatno jednu nedelju udaljen“ od proizvodnje industrijske bombe. To je, međutim, u suprotnosti sa izjavama predsednika Trampa nakon bombardovanja Irana 2025. godine, kada je rekao da su iranski nuklearni objekti uništeni. Da li je ubistvo Hamneija bio nezakoniti atentat? Prema međunarodnom pravu, ubistvo neprijateljskog šefa države veoma je kontroverzno: dok se na vojnike može ciljati u ratu, namerno ubistvo političkih lidera smatra se atentatom, posebno ako sam napad prema povelji UN nije opravdan. To ubistvo Ali Hamneija u zajedničkom američko-izraelskom napadu čini jednom od najosetljivijih pravnih tački. Gisu Nija kaže da je napad „rezultirao ubistvom bivšeg vrhovnog vođe Irana, koji je odgovoran za stotine hiljada smrti Iranaca tokom godina – posebno za masakr 8. i 9. januara ove godine, koji je bio jedan od najgorih jednodnevnih masakara u savremenoj istoriji. U tom smislu, mnogi Iranci su zahvalni. Neki od njih su priželjkivali da vide vrhovnog vođu na sudu, kako odgovara za svoje zločine. Situacija je, dakle, veoma složena.“ Šta kažu američki zakoni o zabrani atentata? U SAD postoji zabrana učešća u atentatima – postavljena je izvršnom odlukom koju je prvi potpisao predsednik Džerald Ford 1976. godine, a kasnije su amandmane na nju uvodili drugi predsednici. Ona kaže: „Nijedna osoba koju zapošljava Vlada SAD ili koja deluje u njeno ime ne sme da učestvuje ili da bude do zavere u atentatu.“ Međutim, tokom proteklih decenija, SAD su postupno erodirale tu zabranu. „Granica je od početka bila veoma tanka“, kaže Luka Trenta, docent međunarodnih odnosa na Univerzitetu Svansi u Velikoj Britaniji. „SAD su etablirale politiku prema kojoj delovanje u samoodbrani ne krši zabranu.“ On pojašnjava da se ubistvo nekog stranog lidera putem ciljanih udara na komandne centre ili komplekse više ne smatra atentatom. Kao primer, Trenta navodi američki vazdušni udar na Moamera el Gadafija 1986. godine, u kojem libijski vođa nije ubijen. „Mislim da je jedina razlika sada u tome što američka vlada i Tramp preko društvenih mreža preuzimaju na sebe punu zaslugu za atentat na Hamneija.“ Da li je Iran smeo da uzvrati udar? Iran je lansirao projektile i dronove na Izrael, kao i na američke baze i druge ciljeve u Zalivu ubrzo nakon početka napada. Teheran tvrdi da je to odgovor u samoodbrani, nakon što je bio napadnut. Prema međunarodnom pravu, država koja pretrpi oružani napad može da odgovori u samoodbrani. Međutim, napadi na civilne ciljeve, na primer u Izraelu ili Dubaiju, jasno pokazuju pravna ograničenja: ciljanje na civile je, prema međunarodnom humanitarnom pravu, zabranjeno, isto kao i napad na države koje nisu uključene u sukob. Analitičari opisuju neke iranske akcije kao „pogrešno usmerenu samoodbranu“, posebno kada su udari prošireni na teritoriju trećih zemalja, a ne isključivo na napadačke države. Udari projektilima ili dronovima koji su navodno potekli iz Irana, prijavljeni su u više zemalja u regionu – Bahrein, Katar, Ujedinjene Arapske Emirate, Izrael, palestinske teritorije, Kuvajt, Jordan, Saudijsku Arabiju, Oman i Kipar. Šta ovaj rat znači za međunarodno pravo? Stručnjaci upozoravaju da bi ovaj sukob mogao da bude prekretnica. Kako se moćne države sve više oslanjaju na unilateralne udare i tvrdnje o samoodbrani, pravila namenjena sprečavanju rata mogu da erodiraju. Politikolog Luka Trenta za DW kaže: „Mislim da smo svedoci nastanka bezobzirnih oblika stranih intervencija bez poštovanja domaćih ili međunarodnih pravnih ograničenja.“ On dodaje da Trampova administracija, onda kada je sprovodila vojne udare ili operacije, do sada nije pokazivala neku naročitu zainteresovanost da svoje postupke opravda standardima međunarodnog prava. „To se moglo videti u slučaju Nikolasa Madura, koji je uhapšen u Venecueli“, ukazuje Trenta. „Opravdanje, odnosno obrazloženje koje se pojavilo nakon njegovog privođenja u SAD, gotovo potpuno je zanemarilo međunarodno pravo i služi se samo američkim pravom.“ Trenta je posebno zabrinut jer se u međunarodnoj politici događa eskalacija atentata. I druge države bi mogle da se ugledaju na SAD, a atentati odnosno politička ubistva mogli bi da postanu sve češći u globalnoj politici.