Separatistička grupa želi pomoć SAD da otcijepi Albertu od Kanade: Mogućnost referenduma velika

2026-01-30 - 12:28

Još jedan spor oko teritorije potresa narušene odnose SAD i Kanade, i ovaj put nije riječ o navodima Donalda Trampa da će sjevernog susjeda pretvoriti u pedeset prvu saveznu državu. Ove sedmice kanadski lider Mark Karni ponovo je pozvao Trampa da “poštuje kanadski suverenitet”, nakon što je Fajnenšel tajms objavio da su se zvaničnici Stejt departmenta od prošlog aprila tri puta sastali sa liderima grupe koja se zalaže za otcjepljenje provincije Alberta od Kanade, piše CNN. Ta grupa, pod nazivom Projekat prosperiteta Alberte, zalaže se za referendum o nezavisnosti Alberte i, prema objavi jednog od njenih lidera na mreži X, planira da zatraži od zvaničnika američkog Ministarstva finansija kredit od petsto milijardi dolara kako bi se “podržao prelazak na slobodnu i nezavisnu Albertu”. Jedan zvaničnik Bijele kuće umanjio je značaj tog razgovora za CNN, navodeći da se “zvaničnici administracije sastaju sa brojnim grupama civilnog društva”. “Nikakva podrška niti obaveze nisu iznete”, rekao je on. Ipak, ovi izveštaji izazvali su novi talas bijesa u Kanadi. Lider Britanske Kolumbije, susjedne provincije, uporedio je djelovanje grupe iz Alberte sa „izdajom“. Šta je Alberta? Alberta je provincija bogata naftom u zapadnoj Kanadi, približno veličine Teksasa. U njoj živi oko pet miliona ljudi, a provinciju presijeca planinski lanac Stjenovitih planina, uz poznate turističke destinacije poput Banfa i Lejk Luiza. Provincija ima jedinstven politički i kulturni identitet, snažan energetski i poljoprivredni sektor, ekonomski individualizam i niske poreze. Često nazivana “energetskom provincijom “, Alberta ima uljne pjeskove koji čine oko 84 odsto ukupne kanadske proizvodnje sirove nafte. Politički se smatra uporištem konzervativizma u Kanadi, iako su njeni urbani centri, Kalgar i Edmonton, progresivniji. Premijerka Alberte Danijel Smit bila je u prijateljskim odnosima sa Trampom i drugim republikancima, a prošlog januara posjetila je predsjednikov privatni klub Mar-a-Lago. Zašto separatisti žele nezavisnost od Kanade? Separatisti u Alberti već dugo smatraju da njihovi interesi nisu adekvatno zastupljeni u Otavi. Oni tvrde da napori savezne vlade da zaustavi klimatske promene sputavaju naftnu industriju Alberte, da provincija kroz savezne poreze uplaćuje više nego što dobija nazad, kao i da su njihove konzervativne vrijednosti potisnute od liberalnijih i brojnijih istočnih provincija. “Otuđenje postoji još od konfederacije, a svakako od trenutka kada je Alberta postala provincija 1905. Ipak, ono obično jača u periodima kada Albertanci osećaju da Otava donosi odluke koje direktno štete njihovom načinu života“, rekao je Majkl Solberg, koji je ranije radio kao politički savjetnik u vladi bivšeg premijera Stivena Harpera. Savezno nametnuta zatvaranja tokom pandemije kovida 19 i više od decenije liberalne vlasti u Otavi doveli su do takvog osećaja, a tenzije su dodatno porasle otkako se ostatak Kanade ujedinio protiv Trampa. Ubrzo nakon što su Karni i Liberali, jašući talas anti-trampovskog raspoloženja, pobijedili na saveznim izborima u aprilu 2025, parlament Alberte usvojio je zakon kojim se olakšava organizovanje referenduma o nezavisnosti. Međutim, separatističkom pokretu nedostaju lider i strukturisana kampanja i on je “vođen nekolicinom glasnih aktivista i uglavnom pojačan na internetu”, rekao je Solberg. Nijedna od separatističkih političkih partija trenutno nema poslanike u parlamentu Alberte. Kako je Tramp uticao na pokret? Povratak Trampa, pro-naftnog konzervativca, u Bijelu kuću dao je vjetar u leđa pokretu za otcjepljenje i, za neke, preoblikovao njegov krajnji cilj. Na skupu za nezavisnost Alberte prošlog ljeta, kojem je prisustvovao CNN pristalice su nosile kačkete u MAGA stilu sa natpisom „Make Alberta Great Again“, hvaleći Trampa kao „najveću vrijednost Sjeverne Amerike“ i potencijalnog saveznika separatista. Dok je većina učesnika željela da Alberta postane potpuno nezavisna država, neki su iskazali podršku drugoj mogućnosti – da Alberta postane 51. savezna država SAD. Visoki Trampovi zvaničnici takođe su iskazali podršku Albertancima koji traže nezavisnost. Američki ministar finansija Skot Besent rekao je da je Alberta “prirodan partner SAD-a” u intervjuu za desničarsku televiziju Real Amerika’s Vojs prošle sjedmice. “Imaju ogromne resurse. Albertanci su veoma nezavisni ljudi. Ljudi žele suverenitet. Žele ono što SAD ima“, rekao je, dodajući da je čuo da bi uskoro mogao biti raspisan referendum. Besent je tvrdio da Kanada ne dozvoljava Alberti da izgradi naftovod ka Pacifiku i rekao: “Mislim da bi trebalo da im dozvolimo da dođu dole, u SAD.” Kolika je vjerovatnoća da će Alberta napustiti Kanadu? “Veoma je vjerovatno“ da će Alberta raspisati referendum o nezavisnosti, rekao je Solberg. Samo dva puta ranije neka kanadska provincija raspisala je takav plebiscit, oba puta u frankofonskom Kvebeku. Poslednji put, 1995. godine, birači su se tijesnom većinom odlučili da ostanu. “Svi znaci ukazuju na referendum ove jeseni o tome da li Alberta treba da ostane u konfederaciji. Ulog je veliki i počinje da djeluje stvarno”, rekao je Solberg Druga separatistička grupa, pod nazivom Stay Free Alberta, prikuplja potpise za peticiju kojom bi se od pokrajinske vlade zatražilo raspisivanje referenduma, a neki skupovi privukli su veliki broj ljudi. Grupa ima rok do maja da prikupi 177.732 potpisa birača sa pravom glasa. Ipak, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da podrška nezavisnosti Alberte ostaje relativno niska. Istraživanje kompanije Polara stratejik insajts iz januara pokazalo je da bi samo devetnaest odsto stanovnika Alberte podržalo otcjepljenje. Značajan dio ljudi koji podržavaju referendum mogli bi biti „simbolični separatisti“, rekla je Lori Vilijams, profesorka političkih nauka na Univerzitetu Maunt Rojal u Kalgari: „Neki od ljudi koji staju u red da potpišu peticiju za referendum o razdvajanju rekli su da samo žele da pošalju poruku Otavi kako bi Alberta imala jaču pregovaračku poziciju.“ Još jedna građanska peticija, sa suprotne, anti-separatističke strane, već je odobrena i prikupila je više od 400.000 potpisa. Među najglasnijim kritičarima ove ideje su pripadnici domorodačkih zajednica, čiji su ugovori sa kanadskom državom stariji od same provincije Alberte. Pod pritiskom te zajednice, vlada je u zakon o referendumu dodala odredbu koja garantuje njihova ugovorna prava bez obzira na ishod. Premijerka Smit izjavila je da ne podržava otcepljenje, ali je odbila da osudi one koji za njega lobiraju, nazvavši njihove pritužbe „legitimnim“. Čak i ako bi referendum bio izglasan, proces otcepljenja bio bi „izuzetno složen i destabilizujući“, rekao je Solberg. Ne postoji plan puta za to kako bi se otcepljenje sprovelo, dodao je Solberg, posebno zbog pitanja da li je krajnji cilj potpuna nezavisnost ili pridruživanje SAD. „To su nerazrešena pitanja, ili barem pitanja na koja još ne postoje dobri odgovori, a pravni i ekonomski rizici ostaju ogromni.“