Skupo gorivo: „Udar svetske politike na novčanik“

2026-03-20 - 06:52

Oko jedne stvari se svi poslanici Bundestaga slažu: cene benzina i dizela u Nemačkoj trenutno su previsoke. Taj rast cena izazvali su rat Izraela i SAD protiv Irana, kao i kontranapadi režima u Teheranu, uključujući i napade na susedne zemlje u regionu Persijskog zaliva. Poslanik Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Armand Corn u Bundestagu je u četvrtak 19. marta to opisao ovako: „Ko ovih dana ide na benzinsku pumpu, on oseća težinu svetske politike u svom novčaniku. On vidi kako brojke na displeju rastu kao termometar na suncu.“ Cene u Nemačkoj znatno iznad proseka EU Posledice eskalacije u Zalivu ne pogađaju jednako vozače u Evrope: cene su naročito porasle u Nemačkoj – i do 17 odsto više nego u proseku Evropske unije. Da li naftne kompanije pokušavaju da profitiraju na krizi? Najveći nemački tabloid „Bild“ već danima govori o „pljački na pumpama“. Nemačka vlada s kancelarom Fridrihom Mercom (CDU) na čelu želi da reaguje na visoke cene goriva. Još pre Uskrsa trebalo bi da stupe na snagu izmene zakona s ciljem da obuzdaju cene benzina i dizela, koje su delimično daleko iznad dva evra. Opozicija traži hitno povećanje poreza za kompanije, ali ministarka privrede Katerina Rajhe (CDU) tome se protivi. Ona je u četvrtak u Bundestagu rekla da građani često nemaju koristi od takvih poteza: „Ono što nam sada treba jesu ciljane regulatorne intervencije koje garantuju pravičnost i transparentnost na tržištima.“ Cene na pumpama smeju da rastu samo jednom dnevno Umesto viših poreza, Rajhe predlaže dve mere: prva je da benzinske pumpe ubuduće smeju da podignu cenu samo jednom dnevno – što je model koji Nemačka želi da preuzme od Austrije. Do sada su se cene na nemačkim pumpama menjale i do 50 puta dnevno – uglavnom naviše. Mnogi stručnjaci žele prvo da sačekaju i vide da li će novo ograničenje zaista dovesti do nižih cena. Delimično desno-ekstremistička Alternativa za Nemačku (AfD) tome se protivi. Njen poslanik, Lajf-Erik Holm, kaže: „To je još jedna dimna bomba. To će verovatno čak i da poveća cene, jer će naftne kompanije morati da uračunaju sigurnosni dodatak, pošto tek sledećeg dana znaju šta se desilo.“ Rajhe želi da ojača antimonopolske organe u Nemačkoj Kao drugi korak, ministarka želi da uvede obavezu da naftna industrija sama mora da obrazloži zašto značajno podiže cene goriva. Do sada je teret dokazivanja bio na antimonopolskim organima. Ta tačka je, izgleda, rezultat više kriznih razgovora između vlade i privrede početkom nedelje – koji očigledno nisu bili uspešni. Rajhe zaključuje: „Zaista je upadljivo da su kod nas cene na pumpama porasle više nego u evropskom proseku.“ Naftna industrija „za taj efekat nije pružila uverljivo objašnjenje“, kaže demohrišćanska ministarka. To je izazvalo reakciju Holgera Leša, zamenika generalnog direktora Saveza nemačke industrije (BDI). On kaže: „Bez uključivanja industrije i bez široke javne rasprave, pod pritiskom visokih cena goriva menjaju se pravila koja prevazilaze trenutni povod.“ Opozicija traži porez na ekstraprofit Poslanici vladajuće SPD i opozicionih Zelenih ponovo pokreću pitanje poreza na ekstraprofit za naftne kompanije, koji je prethodna vlada već jednom privremeno uvela, 2022. nakon početka ruskog napada na Ukrajinu. I pojedini poslanici stranaka vladajućih CDU i CSU mogu to da zamisle, ako se pokaže da će cene goriva dugoročno ostati visoke. Zeleni su već sada za to, kako objašnjava njihova poslanica Julija Verlinden: „Nije dovoljno samo posmatrati poskupljenja na pumpama, dok krizni profiti naftnih kompanija ostaju netaknuti, a pritom se stvaraju nove fosilne zavisnosti i usporava razvoj obnovljivih izvora.“ To je kritika upućena vladi, a naročito ministarki Rajhe, koja želi da izgradi mnoge nove gasne elektrane u Nemačkoj. Ona je nedavno u koalicionoj vladi progurala odluku da se u Nemačkoj ponovo dozvoli ugradnja novih sistema na gas ili lož-ulje — uprkos očekivano visokim i rastućim cenama. Italija smanjuje poreze dekretom Druge zemlje Evropske unije preduzimaju drugačije korake protiv visokih cena goriva: u Italiji je vlada premijerke Đorđe Meloni dekretom smanjila poreze na benzin i dizel. To bi trebalo da snizi cene i do 25 centi po litru. U Slovačkoj je gorivo na mnogim mestima jeftinije nego u susednim zemljama. Tamo vlada sada pokušava da suzbije „benzinski turizam“ i ograničava prodaju dizela. U Nemačkoj se za sada menja samo jedno: cena goriva na pumpama uskoro će smeti da raste samo jednom dnevno – i to u podne u 12 sati. A antimonopolske vlasti će biti ojačane u borbi s moćnim naftnim kompanijama. Za sada je neizvesno da li će to pomoći u snižavanju cena.