'Smetala je nekome': Misteriozno ubistvo istraživačice gorila Dajan Fosi

2026-03-08 - 19:46

Pionirska primatološkinja Dajan Fosi razbila je mit o gorili kao nasilnoj zveri pre nego što je stradala od ljudske ruke, pre 40 godina. Dajan Fosi nije bila najočigledniji izbor da predvodi najveću i najdetaljniju studiju planinskih gorila sve do danas. Za početak, nije bila obučena zoološkinja, već radna terapeutkinja. Patila je od plućne bolesti emfizeme i imala je strah od visina, što baš nije idealno za rad na retkom vazduhu na zabitim planinskim proplancima. Ali ono što joj je nedostajalo u stručnosti, nadoknađivala je odlučnošću i ogromnom ljubavlju prema životinjama. Kad se preselila 1967, u 35. godini, iz SAD u planine ruandskog Nacionalnog parka Vulkani, osnovala je istraživački centar Karisoke. Nije joj trebalo dugo da shvati da su tamošnje gorile u ozbiljnoj opasnosti. Njihovo stanište se smanjivalo, a lovokradice su predstavljale sve veću pretnju po njih. Odnos Dajan Fosi prema životinjama otići će mnogo dalje od običnog posmatranja. Boriće se da ih spase od izumiranja. Fosi je prvi put posetila Afriku 1963. godine, gde je upoznala cenjenog kenijsko-britanskog paleoantropologa profesora Luisa Likija. Utvrdivši da je poreklo ljudskog života započelo u Africi, Liki je verovao da je posmatranje primata u njihovom prirodnom staništu ključno za razumevanje ljudske evolucije. On je već pomogao jednoj drugoj istraživačici, Džejn Gudal, da pokrene dugoročne studije šimpanzi i želeo je da uradi nešto slično sa gorilama. Njegova teorija bila je da su žene bez naučnog obrazovanja najbolje za proučavanje čovekolikih majmuna, jer, kako je verovao, prema profilu Fosi iz Veniti fera iz 1986. godine, one bi bile „nepristrasne prema ponašanju“ kojem bi prisustvovale, manje preteće od muškaraca i „žilavije i upornije“. U to vreme se malo znalo o gorilama. Jesu li zaista nasilne zveri kao što je opisano u filmovima poput King Konga? Rana istraživanja Dajan Fosi zahtevala su strpljenje. Da bi stekla poverenje gorila, počela da ih oponaša. Rekla je za Ženski sat na BBC-ju 1984. godine: „Ja sam suzdržana osoba i smatrala sam da su gorile takođe donekle inhibirane. „I zato sam imitirala njihovo prirodno, normalno ponašanje kao što je hranjenje, grickanje stabljika celera ili češkanje samih sebe.“ Morala je da nauči te lekcije brzo. „Napravila sam grešku što sam u početku počela da se udaram u prsa... zato što sam udaranjem u prsa poručivala gorilama da sam uznemirena, kao što su oni meni govorili da su uznemireni kad su se udarali u prsa.“ Umesto toga, naučila je da imitira njihove „zvukove zadovoljstva“ nalik podrigivanju. Demonstrirajući kako bi pravila zvuke kao gorila, dodala je: „ Zar ne bi bilo lepo kad bi ljudi mogli da prolaze kroz život podrigujući umesto da se stalno svađaju.“ Fosi je naučila da komunicira sa gorilama tako što se nikad ne bi uspravila tako da bude viša od njih. „Kad prilazim grupi, priđem joj hodajući na zglavcima, kao što gorile hodaju, da bih bila u njihovoj visini. Mislim da nije fer prema njima. „Na kraju krajeva, ja sam takođe visoka 180 centimetara. Ali kad se uspravim, oni ne znaju da li ću ih napasti ili potrčati za njima ili šta god već.“ Posle višegodišnjeg sticanja poverenja gorila, navikla ih je na vlastito prisustvo i one su joj dozvolile da sedi sa njima ne brinući se zbog nje. Razbila je mit o gorilama kao nasilnim zverima. Tajna spasavanja planinskih gorila Ljudi i primati koriste zajednički jezik simbola, pokazalo istraživanje Džejn Gudal je pomogla da bolje razumemo naše najbliže rođake Atenborov susret sa njom Šira publika je 1979. godine prisustvovala privikavanju Dajan Fosi u praksi preko revolucionarne prirodnjačke televizijske serije Dejvida Atenbora Život na Zemlji. U to vreme su planinske gorile bile na ivici izumiranja. Njegov susret sa porodicom gorila od tada je postao jedna od najslavnijih sekvenci u televizijskoj istoriji. Dok sedi okružen ovim „nežnim i spokojnim stvorenjima“, on blagim tonom govori: „Ima više značenja i uzajamnog razumevanja u razmeni pogleda sa gorilom nego sa bilo kojom drugom životinjom koju znam... Mi vidimo svet na isti način kao i oni.“ On dodaje: „Ako je ikada postojala mogućnost da se izbegne ljudsko stanje i živi maštovito u svetu nekog drugog stvorenja, to onda mora biti sa gorilom.“ U retrospektivnom BBC dokumentarcu iz 2007. godine Ponovo sa gorilama sa ser Dejvidom Atenborom, on je priznao da je isprva mislio da je plan za snimanje životinja kako bi se demonstrirala njihova evoluciona prednost posedovanja palčeva (koji im omogućuju da čvrsto uhvate predmete, među njima i grane) bio isuviše ambiciozan. „Planinske gorile žive na visini od 3.000 metara, u vulkanima Virunga, i strašno im je teško prići. Stići do njih bi značilo da nosimo svu našu filmsku opremu uz uspon pod uglom od 45 stepeni kroz gustu džunglu. „A najproblematičnije od svega, nije postojao način da uspemo da ih snimimo bez pomoći Dajan Fosi – jedine osobe na svetu koja ih je proučavala u divljini“, rekao je. Atenboro je rekao da, na osnovu onoga što je čuo, nije bilo načina da ona dopusti televizijskoj ekipi da joj se pridruži. Režiser Života na Zemlji Džon Sparks napisao joj je ubedljivo pismo, ali „nas je sve iznenadilo što je u odgovor na njega napisala veoma lepo pismo koje kaže: 'Dobro ste došli'“. Kad su stigli u džunglu, tadašnji asistent Dajan Fosi Ijan Redmond, mladi istraživač iz Engleske, rekao im je da ima vrlo loše vesti. Ne samo da se Fosi teško razbolela od upale pluća, već je i bila u dubokoj žalosti zato što su lovokradice ubile njenog omiljenog gorilu Didžita. Ubili su kopljima ovog 12-godišnjaka sa srebrnim leđima dok je pokušavao da zaštiti porodicu. Redmond se prisetio za Atenbora u Ponovo sa gorilama kako je otkriće Didžitovog tela bilo najgore iskustvo u njegovom životu do tada. „Bilo je očigledno da je došlo do mahnitog nasilja jer je telo pronađeno sa posekotinama i napadači su očigledno bili krvožedni. „Uzeli su njegovu glavu i njegove ruke, a ostavili ostatak tela zato što ljudi u Ruandi ne jedu gorile – to nije deo Afrike u kome se ceni meso gorile – tako da nisu imali nikakve koristi od tela, a jedini razlog zato što je bio ubijen je zato što su stranci kupovali njegove delove kao suvenire“, ispričao je. U članku za Nacionalnu geografiju iz 1981. godine, Fosi je napisala: „Za mene, ovo ubistvo je verovatno najtužniji događaj u svim mojim godinama otkako delim svakodnevni život sa planinskim gorilama.“ Uprkos njenoj uznemirenosti, Fosi je shvatla da bi snimanje gorila moglo da pomogne u ukazivanju na njihovu patnju i pristala je da BBC ekipa nastavi sa snimanjem prema planu. Uspeli su da zabeleže neke od neverovatnih prizora zahvaljujući njoj. „Ovo je bio dar koji je Dajan dala svetu; tehniku sticanja poverenja potpuno divljih gorila“, rekao je Redmond za BBC. Njene kontroverzne intervencije Ali Fosi je bila toliko opsednuta borbom da spase voljene gorile od lovokradica da je to bacilo senku na neke od njenih drugih radova. Postoje svedočanstva o tome kako je hvatala i saslušavala uljeze i čak spalila kuću jednom lovokradici. Kupila je maske i pretvarala se da upotrebljava crnu magiju da bi uverila sujeverne meštane da veruju da je veštica. Prema jednom bivšem kolegi, zaštita gorila bila je „njena misija u ovom životu“, ali je zbog te njene strasti bilo teško sarađivati sa njom. „Mislim da je postajala sve nestabilnija i maltene je počela da doživljava naučno istraživanje kao gubljenje vremena kad je sve vreme samo želela samo da se bori protiv krivolova“, rekla je doktorka Keli Stjuart za BBC 2014. godine. Preminula Džejn Gudal, žena koja je promenila naše viđenje šimpanzi i ljudi Njima je priroda bolnica i apoteka: Šimpanze koriste šumsku „prvu pomoć” „U toku je šesto veliko izumiranje", upozorava Džejn Gudol Atenborov susret u džungli obnovio je interesovanje za očuvanje planinskih gorila u svetu i pokrenuta je velika kampanja sakupljanja sredstava. Cilj projekta Planinski gorila bio je da se pojača bezbednost parka, edukuje svetsku i lokalne zajednice i razvije pionirski turistički program sa naglaskom na gorilama. Možda iznenađujuće, Fosi se protivila tom projektu. Smatrala je da edukacija meštana nije primarna i doživljavala turizam za gorile kao veću smetnju nego pomoć. Suosnivač projekta Bil Veber rekao je za Ponovo sa gorilama: „Dajan je verovala da gorile treba zaštititi radi njih samih. Mislim da je to plemenit sentiment, ali on nije funkcionisao.“ Za Redmonda, bilo je to pitanje da li prioritet da bude razvijanje dugoročne strategije: kad su u pitanju ovi stavovi, on je verovao da su oba „bila ispravna“. Veber je tvrdio da su neki od metoda Dajan Fosi bili kontraproduktivni. „Verujem da smo mi podržavali potpuno istu misiju kao Dajan; samo smo se služili drugim tehnikama“, rekao je on. Iako je Fosi možda imala kritičare, nema nikakve sumnje u njen doprinos promovisanju interesovanja širom sveta za patnju planinskih gorila. Njena bestseler knjiga Gorila u magli iz 1983. godine privukla je pažnju Holivuda i počelo je snimanje filma o njenom životu u džungli. Ali ona neće doživeti da vidi kako su njeni napori utrli put uspesima u zaustavljanju njihovog propadanja. U noći 26. decembra 1985. godine, bila je ubijena u napadu mačetom na njenu kolibu u Karisokeu. „Bilo je to istinski šokantno, ali istovremeno, mislim da su ljudi koji su sarađivali sa Dajan na neki način očekivali da se dogodi tako nešto, zato što je imala mnogo neprijatelja“, rekla je Keli Stjuart za BBC. Pitanje ko ju je ubio nikada nije bilo do kraja razrešeno. U decembru 1986. godine, ruandanski tribunal je proglasio tadašnjeg asistenta Dajan Fosi Vejna Mekgvajera krivim za njeno ubistvo i osudio ga u odsustvu na smrt vešanjem, budući da je pobegao nazad u SAD u julu 1986. godine. On je oduvek tvrdio da je nevin. Emanuel Rverekana, ruandanski član osoblja u Karisokeu, takođe je optužen za njeno ubistvo – vlada je tvrdila da je bio dobar prijatelj sa Mekgvajerom – ali prema pisanju medija on se obesio u vlastitoj ćeliji u avgustu 1986. godine. „Smetala je nekima da zarade novac. „Bilo zato što su zarađivali preko ilegalne trgovine divljeg mesa, ili krijumčarenja zlata, ili zbog nečije težnje da pretvori Karisoke u turistički kamp i zaradi mnogo novca na taj način, ako stojite na putu nekome ko je nemilosrdan i želi da zaradi mnogo novca, onda ne iznenađuje što je ubijena“, kaže Ijan Redmond. Stjuart je rekla kako ne veruje da je Fosi ubio lovokradica ili bilo ko ko je radio tamo. „Mislim da je to bio neko na višoj poziciji ko je radio loše stvari a Dajan je otkrila to, pa je on naredio da je ubiju“, kaže ona. „Ponekad mislim da je nekim slučajem Dajan pisala scenario vlastitog života, okončala bi ga upravo onako kako se okončao, nasilno u Karisokeu, gde je i sahranjena“, dodaje. Tri godine posle smrti Dajan Fosi, hit film Gorile u magli ispričao je njenu životnu priču. Bio je nominovan za pet Oskara, dok je na dodeli Zlatnih globusa Sigurni Viver osvojila nagradu za najbolju žensku ulogu za njeno tumačenje Fosi. Viver je rekla za BBC 2006. godine: „To što sam imala priliku da glumim Dajan pokazalo mi je koliku razliku pojedinac može da napravi. „Nikad pre nisam igrala stvarnu osobu i bila sam potresena činjenicom da je postojala ta žena, koja je sve postigla sama... koja je istinski osnovala čitav jedan pokret, ne samo da bi ih proučavala, već i da bi ih spasavala od sigurnog izumiranja. Mislim da je to jedna veoma nadahnjujuća priča.“ Dajan Fosi je sahranjena u grobu u planinama Virunga na istom onom groblju koje je stvorila za njene prijatelje gorile, među njima i njenog voljenog Didžita. Na njenoj nadgrobnoj ploči piše: „Niko nije voleo gorile više od nje.“ BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE. Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk Otišla je Ndakasi - gorila koja je volela da pozira Kako izgleda najređa vrsta gorila na svetu Prijateljstva za ceo život: Koliko su ženkama gorila važne drugarice Novi lekovi: Ključ je možda u gorilama koje same sebe isceljuju &