Spoljna politika Srbije bez jasne strategije?

2026-03-26 - 06:23

Srpsku spoljnu politiku, kao i praktično sve ostalo, vodi jedan čovek: Aleksandar Vučić, predsednik Srbije. Vlada Srbije je samo nemi posmatrač diplomatskih dogovora i poslovnih aranžmana sa pojedinim zemljama, i to je i razlog zašto je ta politika obeležena improvizacijama i ličnom agendom predsednika Srbije. Tome bi trebalo dodati i činjenicu da se i geopolitički događaji posmatraju iz vizure jednog čoveka, i da se na osnovu toga kroje dalji potezi Srbije na spoljnopolitičkom planu. To u praksi znači da Aleksandar Vučić na osnovu samo njemu znanih parametara procenjuje svetske događaje, i pokušava da se javnosti predstavi kao čovek sa kristalnom kuglom, koji kao nekakav TV prorok govori kada će i gde izbiti rat, i ko se sve sprema na ovaj ili onaj potez, i ko će biti protiv koga i s kim. Kao ilustracija potpunog odsustva kolektivne analize može poslužiti i nedavno Vučićevo upozorenje saradnicima u Srbiji, tokom jedne inostrane posete, da ništa ne komentarišu iz domena spoljne politike dok se on ne vrati, jer mogu nešto pogrešno da izgovore i pokvare njegove spoljnopolitičke vizije. Jakšić: Vučićeve megalomanske ambicije Ako se, dakle, samo jedan čovek bavi diplomatijom Srbije u svetskim okvirima nije stoga čudno što spoljnopolitički komentator Boško Jakšić domete srpske spoljne politike ocenjuje kao fijasko: „Aleksandar Vučić se i dalje drži politike četiri stolice spoljne politike, koje su se u međuvremenu prilično rasklimatale, posebno nakon rata u Ukrajini. Nema više mesta za četiri stolice, ali Vučić u svojoj megalomanskoj ambiciji misli da je veliki globalni igrač, što je na kraju dovelo do toga da Srbija nema nijednog pouzdanog saveznika ni na Istoku ni na Zapadu", ističe naš sagovornik za DW. Beširi: Skromni ekonomski benefiti Srbija nema nikakvu strategiju spoljne politike, kaže za DW Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, i dodaje „kako to nije slučajno": „Ako nemate strategiju to znači da se ne oslanjate na čvrste činjenice, koje govore da bi Evropska unija (EU) trebalo da bude osnovni stub spoljne politike. To onda ostavlja prostor Aleksandru Vučiću, koga srpska vlada u tom smislu uopšte ne ograničava, da šibicarenjem na spoljnom planu dobija samo ono što njemu lično ide u korist, i ljudima oko njega koji se enormno bogate. Spoljna politika se kreira prema korupciji i ličnom dobitku a ne zarad boljitka života građana Srbije", ocenjuje Beširi za DW. Nesumnjivo je da poslednjih meseci vlast sprovodi intenzivnu spoljnopolitičku kampanju, ali je i ona obavijena velom misterije. Osim predsednika Vučića u kampanju se donekle uključilo i Ministarstvo spoljnih poslova, i po običaju osim fraza o strateškom partnerstvu i nekakvim neodređenim poslovnim poduhvatima, ostalo je nejasno da li su tamo dogovarani neki važni poslovi, ili su se tražili saveznici za borbu protiv obojene revolucije. Reklo bi se da je Srbija spremna da sarađuje sa svima osim sa zemljama Evropske unije, za čije članstvo se bar deklarativno zalaže. Epilog svega toga su mali ekonomski benefiti za Srbiju, naglašava Naim Leo Beširi, „i tu je najčešće reč ili o prodaji oružja, ili nuđenje nekih srpskih resursa. Ako pratite propagandu vlasti vi vidite da je prosto neverovatan broj strateških partnera koje Srbija ima. Činjenica da Srbija nema otvorena neka važna poglavlja sa EU govori da Srbiji niko ne veruje i da se ona ne vidi kao pouzdan partner. Kada se odnosi sa EU zaoštre Vučić odmah traži podršku u Pekingu, i EU u tim trenucima pravi neke ustupke režimu, što mislim da nije dobar pristup EU", smatra Beširi. Jakšić: Šta bi Brisel trebalo da shvati Evropska unija pokazuje prevelik stepen tolerancije prema Aleksandru Vučiću, naglašava Boško Jakšić, jer se ona po njegovim rečima „u Srbiji predstavlja kao centar zavere protiv Srbije, kao podrška obojenoj revoluciji, ili kao propali projekat. Vučić se u tom odnosu vraća svojim radikalskim korenima, i objašnjenje je prosto, on nikada nije govorio o vrednostima liberalne demokratije na kojima počiva EU. To njega nikada nije interesovalo i to bi neko u Briselu trebalo da shvati", skreće pažnju Jakšić. Diplomatske rute na aktuelnoj spoljnopolitičkoj kampanji Srbije pokazuju da je uglavnom reč o zemljama koje se ne mogu pohvaliti uzornom demokratijom. Aleksandar Vučić je tako veliku pažnju posvetio odnosima sa Azerbejdžanom, odleteo je usred sukoba sa Iranom u Ujedinjene Arapske Emirate, Srbiju je proglasio najvećim prijateljem Afrike u Evropi, a u Britaniji se pojavljuju i tekstovi u kojima se veliča Vučićeva mudra spoljna politika. I u Srbiji se Vučićeva igranka na više stolica kod njegovih pristalica vidi kao genijalna spoljnopolitička strategija. Beširi: „To je ratno profiterstvo" Isti se istom raduje, komentariše Naim Leo Beširi, i napominje „kako zbog toga Vučić svoje partnere traži u autokratskim vlastima. Nije baš skoro viđen u nekoj zemlji u kojoj postoji vladavina prava, a i kad se pojavi to je kada praktično kupi svoje prisustvo kroz neke nepovoljne aranžmane za Srbiju, kao na primer u Francuskoj. Isto tako u vremenima ratnih sukoba prodaje oružje Izraelu, ili Ukrajini. To je strategija nekoga ko želi nešto da ućari, to je ratno profiterstvo, što je Vučić bio i devedesetih godina i što je i danas. Mnogi na to neće zatvoriti oči, i to će koštati građane Srbije", upozorava direktor Instituta za evropske poslove. Lista Vučićevih saveznika je sastavljena od autokrata, populista, nacionalista i despota, primećuje Boško Jakšić. Naš sagovornik takođe kaže da je „sukob sa Iranom doveo Vučića u još jednu neugodnu poziciju, jer je dosta energije uloženo u odnose sa Izraelom i Amerikom, koji trpe kritike i njihovih saveznika. Mislim da se na Trampa ne može uticati preko Izraela, jer Tramp voli lične kontakte. Vučić govori o usponu odnosa sa Amerikom, ali on lično je odgovoran što su ti odnosi pogoršani. Sada je u poziciji da sedi na hoklici i da čeka hoće li se neko u Briselu, Vašingtonu i Moskvi smilovati da popravi odnose sa Srbijom koje je on pokvario", zaključuje Boško Jakšić za DW.