Srbija: Kome vreme curi od Petnaestog marta?

2026-03-15 - 08:15

Prošlogodišnji veliki miting 15. marta ostaće upamćen po najvećem broju ljudi na ulici ikada – oko 325.000, prema proceni Arhiva javnih skupova – i navodnoj upotrebi zvučnog topa protiv građana. Dalje od toga, mišljenja se razilaze. Vlast Aleksandra Vučića je tada po prvi put okupila veliki broj pripadnika „ljudi u crnom“ u šatorskom kampu u Pionirskom parku. Jer kako se kasnije tvrdilo, nije bilo potpunog jedinstva u zvaničnim policijskim redovima. Mnogi protivnici režima smatraju da je to bila propuštena prilika da se uradi nešto više i da je vlast u tom trenutku bila najslabija. Niko nema pravi odgovor na pitanje šta bi bilo to nešto više. Studenti u pobuni, kao organizatori, tvrdili su pak da su veći sukobi izbegnuti u poslednjem trenutku. Prekretnica na više načina Glavni i odgovorni urednik nedeljnika „Vreme“ Filip Švarm smatra da je osnovni utisak godinu dana kasnije taj „da je sve prošlo ipak mirno, i da su studenti to od početka do kraja ostvarili“. „Ima i onih koji su računali da se na ulici može uraditi nešto više i tako uzdrmati vlast, ali je tu reč o avanturizmu“, kaže Švarm za DW. „U Srbiji se na vlast može doći izborima. Jer, sve i da se fizički upalo u zgrade nekih institucije, pitanje je šta bi se tamo radilo bez nekog legitimiteta.“ Skup od 15. marta je pokazao veliku snagu, dodaje Švarm, te ustoličio studentski pokret kao najjaču političku snagu među protivnicima vlasti. „A vlast je krenula u represiju kao jedino što može da ponudi građanima Srbije. Kad govorimo o tom skupu neodvojiva je od njega i upotreba zvučnog oružja, kao i svi oni batinaši koji su bili okupljeni oko Ćacilenda“, napominje iskusni novinar. Vlast nije normalan protivnik Politikolog Duško Radosavljević ocenjuje da je teško govoriti o vlasti u Srbiji kao „normalnom političkom protivniku“. I on misli da je 15. marta upotrebljeno „zabranjeno oružje“ te da je to pokazalo kako će se vlasti Aleksandra Vučića boriti za ostanak na poziciji moći. „To je bio takođe znak da će se koristiti svaka vrsta bezobrazluka protiv mirnih građana. Tog dana je režim objavio rat protiv sopstvenog naroda“, ističe Radosavljević za DW. Manje ili više otvorena represija možda je bila jedan od faktora koji su vodili opadanju broja i masovnosti demonstracija. Policijskoj brutalnosti su se priključili batinaši, sudovi i tajne službe, koji su, kako kažu kritičari, često nezakonito ispitivali, privodili, slali prekršajne i krivične prijave građanima koji su bili učesnici protesta. Nikako nije kraj Filip Švarm misli da to represija nije u potpunosti ugušila proteste jer, kako kaže, njih i dalje ima širom Srbije. „Sadašnji protesti su drugačiji, ciljani, idu na konkretan problem. Protesti kakve smo imali tokom 2025. zapravo bili ponavljanje jednog te istog.“ Ocenjuje da je Srbija ušla u period kad vlast „mrcvari“ građane i kupi vreme pre parlamentarnih izbora. „Mislim da im to ipak neće uspeti, a moj utisak je da je svako ko je bio na nekom od brojnih protesta siguran glasač protiv režima.“ Nakon protesta 15. marta prošle godine bilo je govora da vreme ne radi za režim, i da je samo pitanje vremena kada će se on srušiti. Međutim, usledile su čistke u policiji, pravosuđu, napadi na aktiviste i opozicionare su postali sve bezobzirniji, provokacije su svakodnevne, i sve to je za mnoge bio dokaz konsolidacije režima. Protesti nisu uspeli da dovedu do vanrednih izbora, a deluje da se priprema teren za još jednu izbornu krađu. Radosavljević kaže da se režim nije konsolidovao već povukao na zadnju liniju odbrane. „Vreme ne radi ni za državu, ni za društvo, ni za režim. Godinu dana više ove vlasti pravi gubitke koji se neće moći godinama povratiti“, kaže on. „Da je režim konsolidovan mi bismo već imali izbore.“ Švarm zaključuje da je pitanje ostalo isto – da li građani žele da žive u „zarobljenoj partijskoj državi gde su batinaši jači od policije“ i gde je „režim oličenje korupcije“. „Mislim i da ova represija pokazuje svu bezidejnost i istek roka naprednjačkog režima“, dodaje on.