Studentski protest i psiha: Teško, ali smisleno

2026-03-16 - 08:06

Dan uoči godišnjice najvećeg studentskog i građanskog skupa 15. marta 2025. u Beogradu, u centru Berlina održana je rasprava o jednoj temi o kojoj se retko priča otkako su studentski protesti počeli da menjaju svakodnevicu Srbije. Naime, koliko je ovo vreme ostavilo traga na psihičko zdravlje pre svega onih koji u pokretu učestvuju? Jer, kako se moglo čuti na samom početku večeri, tokom svih ovih meseci od početka protesta često se govori o politici i političkim ciljevima, a manje o samim ljudima koji ovaj pokret nose. Delom iznenađujuće pozitivni rezultati Okosnica rasprave, koju je organizovao berlinski psiholog Andrej Todorović, bili su preliminarni nalazi istraživanja o mentalnom zdravlju tokom studentskih i građanskih protesta u Srbiji, koje je sproveo tim istraživača sa filozofskih fakulteta u Beogradu i Novom Sadu i sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu. Ljiljana Mihić i Sara Dojčinović sa Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu predstavile su na tribini preliminarne rezultate studije koji su pokazali neke očekivane, ali i pozitivno iznenađujuće nalaze. Sara Dojčinović je na upit DW-a o tome koje su glavne spoznaje studije koja je sprovedena na 664 učesnika u januaru i februaru ove godine ukazala na to da susret sa svakodnevnim pritiscima i pretnjama ne mora u svakom slučaju da rezultira isključivo negativnim posledicama. „Preliminarni rezultati pokazuju da je izloženost policijskom i parapolicijskom nasilju tokom protesta i blokada povezana sa lošijim pokazateljima mentalnog zdravlja, ali i da slika nije potpuno jednostavna“, kaže ona. „Vidimo povezanost nasilja sa višim nivoima negativnog afektiviteta, anksioznosti, depresivnosti i simptoma PTSP, ali istovremeno, kada ih prati i veća socijalna podrška, dostupnost stručne podrške i kolektivni angažman, vidimo i više pozitivnog afekta i posttraumatskog rasta“, dodaje Dojčinović. Kako pojašnjava, ljudi na teška iskustva ne reaguju samo kroz patnju, već istovremeno kroz odnos sa kolektivom i učešće u protestima „grade otpornost, povezanost i osećaj smisla“. Ljudi se osećaju dobro kada imaju osećaj da kontrolišu stvari Jednostavno rečeno: ljudi se sa pritiscima nose mnogo bolje ako ih istovremeno nosi osećaj da nisu sami. Aleksandar Dimitrijević, učesnik tribine i psiholog iz Berlina, objasnio je kako naročito kod mladih osećaj zajedništva može ublažiti negativna iskustva koja prate proteste od samog početka, a koja su pre svega povezana sa pritiscima, kako državnog aparata tako i dela javnosti. Presudnu ulogu u tome ima osećaj da se napokon nešto može promeniti nabolje. „U pravilu se ljudi psihički osećaju mnogo bolje kada imaju osećaj da stvari drže u svojim rukama. To se stručno zove locus of control. Ako sam prepušten tome da neko drugi odlučuje o svemu, u pravilu se osećam lošije“, kaže Dimitrijević i dodaje: „Ovi mladi ljudi se osećaju dobro jer imaju osećaj da nešto doprinose, da nešto rade, da nešto od njih zavisi. Imaju nadu da će nešto promeniti i imaju osećaj podrške zajednice i to su sve divne stvari.“ Ohrabrujući gestovi građana Anja Azdejković i Emilija Lazarević sa Biološkog fakulteta u Beogradu potvrdile su gostima berlinske tribine taj osećaj. Za njih je poslednjih godinu dana, kako su rekle, najuzbudljiviji i najpozitivniji segment života. „Praktično nas nose osećaji zajedništva i solidarnosti, i to ne samo među studentima nego i od strane građana“, rekla je Azdejković. Posebnu energiju daju mali gestovi građana poput znakova pažnje u obliku hrane ili jednostavno verbalne podrške, dodaje. To potvrđuje i sama studija, kako za DW kaže Sara Dojčinović. „U ovakvim kolektivnim i politički nabijenim okolnostima, kada ljudi vide da neko trpi nasilje ili nepravdu, to može da podstakne osećaj solidarnosti, potrebu da podrže jedni druge i zajedničko pronalaženje smisla“, kaže ova naučnica. Protivnik opasniji nego onaj devedesetih Na pitanje o „kondiciji“ studenata da svoj projekat sprovedu do kraja, odgovori su neodređeniji. „Ovaj studentski protest je kvalitetan, masivan, ali bih rekao da je i protivnik mnogo opasniji nego protivnik iz devedesetih. Imam osećaj da ovi studenti donose veoma pametne i promišljene odluke i da su u potpunosti posvećeni stvari, ali ishod je teško predvideti“, zaključio je Dimitrijević. Mnogo zavisi i od izdržljivosti učesnika protesta pred kojima je faza donošenja važnih odluka. Aspekt zajedništva, kako zaključuje Dojčinović, u odupiranju negativnim posledicama pritisaka može odigrati presudnu ulogu. „Važno je naglasiti da posledice nisu jednoznačne, odnosno da odgovor ne mora biti ili-ili; ljudi mogu biti i iscrpljeni i osnaženi u isto vreme. Ono na šta naše istraživanje preliminarno upućuje jeste da socijalna, ali i stručna podrška, tu igraju ključnu ulogu.“