Suša u Turskoj – preti li prehrambena kriza?
2026-01-29 - 07:54
Turska je u proteklim godinama već više puta trpela posledice suša. Suša iz 2025. bila je čak jedna od najtežih u poslednjim decenijama. Tada je količina padavina na nivou cele zemlje bila je najniža u protekle 52 godine. Posebno pogođeni bili su regioni oko Crnog mora i Mediterana. Suša je imala direktan uticaj na poljoprivredu. Prema podacima turskog Ministarstva poljoprivrede, u mnogim oblastima prijavljeni su „efekti poljoprivredne suše“ – drugim rečima, gubici u prinosima. Mrazevi su dodatno pogoršali situaciju: kod pojedinih vrsta voća pogođeno je čak do 70 odsto zasada. Prema Turskom zavodu za statistiku (TÜİK), ukupna proizvodnja voća bila je manja za oko 30 odsto, dok je proizvodnja žitarica opala za 12 odsto. Klimatološkinja Ezgi Kovandži sa Univerziteta u Adijamanu opisuje situaciju kao „višeslojnu krizu koja direktno utiče na svakodnevni život, izvore prihoda i gradove“. Opadajući nivoi vode u akumulacijama, snižavanje podzemnih voda i iznenadni mrazevi čine proizvodnju sve ranjivijom. „Kada izostanu kiše, proizvođač smanjuje broj stoke. Suša tada istovremeno pogađa trpezu, stoku i kućni budžet“, upozorava Kovandži. Proizvodnja crvenog mesa opala je, kao i proizvodnja mleka. Manji prinosi, rast cena stočne hrane i smanjenje obradivih površina – sve to pojačava pritisak na proizvođače i potrošače. Rast troškova i inflacija Cene su značajno porasle. Prema podacima statističkog zavoda, troškovi za pojedina osnovna poljoprivredna sredstva u proteklim godinama su se udvostručili. Hrana i bezalkoholna pića takođe su poskupeli, samo tokom 2025. godine gotovo 40 procenata. Novinar koji izveštava o temama iz oblasti poljoprivrede, Ali Ekber Jıldırım, ističe da kriza nije samo posledica klimatskih faktora. Pogrešno usmerena agrarna politika, neefikasne subvencije i nedovoljna podrška poljoprivrednicima dodatno su pogoršali stanje. „Turska ne doživljava samo sušu, već kombinaciju klimatskih rizika i politički produbljenih ekonomskih izazova“, ocenjuje Jıldırım. Nova migraciona kretanja na horizontu? Suša pokazuje koliko su klimatske promene, ekonomija i društvo međusobno povezani: rast troškova proizvodnje, pad kupovne moći i nedostatak padavina čine tursku poljoprivredu sve ranjivijom. Prema mišljenju stručnjaka, lančana reakcija — manji prinosi, rast troškova i trajna inflacija — u pojedinim regionima mogla bi da dovede do ozbiljne krize u snabdevanju hranom. Klimatološkinja Kovandži upozorava da bi mnogi ljudi na selu mogli biti primorani da napuste svoje domove i presele se u gradove, što bi dodatno pojačalo postojeće migracione pritiske. U porodicama teret upravljanja krizom najviše pada na žene. Osim toga, posledice suše negativno utiču na ishranu i sposobnost učenja kod dece, dodaje Kovandži. Dok požari i poplave odmah privlače pažnju, suša deluje tiho, ali dugoročno: istovremeno ugrožava prinose, prihode, cene i prehrambenu sigurnost. Kovandži upozorava: „Suša nije spektakularna kao požar, niti tako iznenadna kao poplave – upravo zato je toliko opasna.“ Ograničen značaj za EU Za Evropsku uniju Turska ima ograničenu ulogu kao dobavljač poljoprivrednih proizvoda. Tokom 2024. godine oko 4,3 odsto ukupnog uvoza poljoprivrednih proizvoda u EU dolazilo je iz Turske, pre svega voća, orašastih plodova i prerađenih proizvoda od povrća i voća. Nemačka je iste godine iz Turske uvezla poljoprivredne proizvode u vrednosti od oko 2,2 milijarde evra, uglavnom orašaste plodove i sušeno voće. Ove isporuke dopunjuju evropsku ponudu, ali nisu ključne za osnovno snabdevanje evropskog tržišta. Jedini izuzetak su lešnici: Turska proizvodi oko dve trećine ukupne svetske proizvodnje lešnika i ubedljivo je najvažniji dobavljač za tržište EU.