Tači i ostali u Hagu – poslednje obraćanje pred presudu

2026-02-19 - 09:06

Pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu u sredu 18. februara 2026. obratili su se optuženi – bivši lideri OVK, Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići. To je bilo njihovo poslednje izlaganje pred izricanje presude koja će odrediti da li će, kao što je tražilo Tužilaštvo, u zatvoru provesti po 45 godina. Krivična dela za koja se terete okvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i ratni zločini. „Nevin sam. Saosećam i izražavam žaljenje zbog svih žrtava koje su propatile na Kosovu, nezavisno od njihove etničke pripadnosti“, naveo je Tači, koji je tokom rata bio na čelu OVK. Plan za „još jedan genocid“ Tači je rekao da je bio student u Cirihu kada su početkom 1998. godine snage SR Jugoslavije napale Ćirez, Likošane i Prekaz – gde je ubijeno više od 50 ljudi, među njima i jedan od komandanata OVK, Adem Jašari. „Nisam se upuštao u planove kako da preuzmem kontrolu nad Kosovom, već kako da spremim ispite. Jedina osoba koja je kovala mračne planove bio je Slobodan Milošević. Planove za još jedan genocid, ovog puta na Kosovu“, rekao je Tači. Dodao je da se u proleće 1998. vratio na Kosovo, jer nije mogao da „stoji po strani“ dok se njegov narod „suočavao s istrebljenjem“. U optužnici se navodi da su Hašim Tači i trojica saoptuženih bili članovi udruženog zločinačkog poduhvata i da su odgovorni za progon, mučenje i ubistva stotina civila koje su 1998. i 1999. na Kosovu i u severnoj Albaniji izvršili pripadnici OVK. Nasilje su, precizira Tužilaštvo, trpeli oni za koje se verovalo da su sarađivali sa snagama SRJ ili „nisu podržavali ciljeve OVK, i kasnije Privremene vlade Kosova“. Tači, koji je 1999. godine postao predsednik Privremene vlade Kosova, rekao je da su tvrdnje tužilaštva da je cilj OVK bila kontrola nad Kosovom uvredljive – i „za junake koji su život dali za slobodu“ i za „desetine hiljada žrtava“. Iako su, prema Tužilaštvu, žrtve pripadnika OVK bili pripadnici srpske, albanske i romske nacionalnosti, Tači je kazao da je njegov „jedini protivnik i jedini protivnik naroda Kosova“ bio Slobodan Milošević. „Kontrola i vlast na Kosovu bili su u Miloševićevom gvozdenom stisku. Jedina nada bila je u demokratskom svetu, u SAD i u NATO“, ukazao je Tači. Kosovo je, istakao je on, na konferenciji u Rambujeu prihvatilo mirovni sporazum iako nije odgovarao svim njihovim „legitimnim zahtevima“. „Izabrali smo mir i demokratiju, a Srbija – rat i genocid“, kazao je Tači i dodao da je Milošević počeo rat na Kosovu, kao i da je „samo NATO mogao da okonča rat“. On je kazao i da se posle „kapitulacije Miloševića“, kada je Kosovo stavljeno pod upravu Unmika, zalagao za „multietničko društvo“. „Pozvao sam Srbe da ostanu u svojim domovima i da zajedno stvorimo život“, rekao je Tači i istakao da je posle proglašenja nezavisnosti Kosova sarađivao sa EU i SAD „kako bi odnosi sa Srbijom bili normalizovani“. „Dokazi pokazuju da optužbe ne stoje i jedina ispravna odluka je oslobađajuća presuda“, zaključio je Hašim Tači. Veselji – „savest mi je čista“ Tužilaštvo tvrdi da je nekadašnji načelnik obaveštajne službe OVK i ministar u Privremenoj vladi Kosova, Kadri Veselji, učestvovao i podsticao krivična dela iz optužnice i da nije učinio ništa da bi ih sprečio. Tači i Veselji su, tvrdi Tužilaštvo, 1998. godine, iz Drenovca odveli dvojicu pretučenih pritvorenika u Glavni štab OVK i od tada im se gubi svaki trag“. Tužilac navodi i da je Veselji bio među pripadnicima OVK koji su učestvovali u zadržavanju osoba koje su bez sudskog postupka bile pritvorene u objektu u blizini Klečke. Veselji je rekao da se pridružio OVK i da mu je cilj bila „sloboda Kosova“. Naveo je da su njegova porodica i on „bili izloženi progonu srpske države“, kao i da je bio student kada je ukinuta autonomija Kosova. „Našem narodu je ukinuto pravo da živimo kao slobodni i ravnopravni građani“, rekao je Veselji i dodao da je zbog toga početkom devedesetih godina otišao u Švajcarsku. Ubistvo 50 civila u Prekazu, kako je rekao Veselji, bilo je „nastavak masakra koje su činile srpske snage“. „Teror i masakri, kao oni u Srebrenici, počeli su i na Kosovu“, naveo je Veselji. Istakao je da se vratio na Kosovo „da bi doprineo slobodi i pravdi za svoj narod“ i da „nema dokaza da je počinio neko krivično delo“. „Moji postupci bili su humani i zakoniti, a moja savest je čista“, rekao je Veselji. Seljimi – „i danas bih bio vojnik“ Redžep Seljimi, bivši glavni inspektor OVK i ministar unutrašnjih poslova u Privremenoj vladi Kosova, rekao je da Tužilaštvo pokušava da „baci ljagu na oslobodilački rat“, i da su optužbe protiv njega i trojice lidera OVK „neosnovane“. Dodao je da su „Srbija i Milošević ubijali“ Albance na Kosovu i sprovodili „etničko čišćenje i genocid“. „Čuli smo u ovoj sudnici NATO-generala Klarka, koji je posvedočio da mu je Milošević rekao – ’znamo kako da postupamo sa Albancima; njih sve treba pobiti’“, rekao je nekadašnji glavni inspektor OVK. Dodao je da je za njega čast što je bio jedan od osnivača OVK, čiji je „jedini cilj bio sloboda“. „Čak i da se rat na Kosovu nastavio do danas, još uvek bih bio vojnik“, naglasio je Seljimi. Krasnići – „nisam kriminalac“ Bivši portparol OVK, Jakup Krasnići, koji je taj posao obavljao i u Privremenoj vladi Kosova, rekao je da nije kriminalac, već „čovek koga je oblikovala borba za dostojanstvo“. Naveo je da su svedoci potvrdili da nije imao „moć, komandu i funkcije“ koje mu pripisuje Tužilaštvo. „Nikom nisam naneo nepravdu, niti sam ugrozio nečiji život“, rekao je Krasnići , navodeći da je njegovo istupanje kao portparola OVK 1999. godine pokazalo da se suprotstavio „genocidnoj politici Srbije“. „Molim vas da imate u vidu istoriju, jer presuda bez konteksta može da dovede do toga da se posledice mešaju sa uzrocima“, rekao je Krasnići. Presuda – za 90 dana Suđenje liderima OVK počelo je 2023. godine. Tužilaštvo je za četvoricu optuženika tražilo po 45 godina zatvora, jer je, kako je navedeno, dokazano da su kao najviši članovi Glavnog štaba OVK odgovorni ili su učestvovali u onome što im se u optužnici stavlja na teret. Jedna od glavnih teza tužilaštva je da su komandanti operativnih zona OVK dobijali naređenja od Tačija i trojice optuženika, a ne obrnuto, kako je tvrdila odbrana. U publici suda u Hagu u sredu 18. februara bio je i ministar spoljnih poslova Kosova, Gljauk Konjufca, koji je izrazio nadu da će bivši lideri OVK biti oslobođeni. Dva dana ranije, u Prištini je održan veliki protest zbog suđenja liderima OVK kome je prisustvovala i predsednica KosovaVjosa Osmani. Presuda Tačiju, Veseljiju, Seljimiju i Krasnićiju trebalo bi da bude izrečena u roku od 90 dana. Ako sudijama bude potrebno više vremena, rok za izricanje presude može biti produžen za 60 dana. Tačiju će se u Hagu suditi i za ometanje pravde, a uvodna izlaganja u tom predmetu zakazana su za 27. februar.